Nekada davno, kompanija Solyndra bila je uzdanica industrije obnovljivih izvora energije. Njen jedinstven cilindrični tip solarnih panela, koji je napravljen od reflektujućih solarnih cevi, činio se kao da će napraviti revoluciju u industriji, ali loše upravljanje finansijama dovelo je do stečaja kompanije i jednog od najgoreg promašaja poslovanja u istoriji.
Iako je nesrećno što je neuspeh jedne kompanije obojio shvatanje američkog naroda o solarnim tehnologijama, nešto što je podjednako nesrećno jeste sudbina svih tih najsavremenijih tehnologija koje je kompanija Solindra stvorila. Šta će se desiti sa panelima koji su već proizvedeni? Ispostavilo se da će sudbina većina solarnih cevi biti uništavanje, jer su navodno troškovi njihovog skladištenja veći od njihove vrednosti.
Nekoliko staklenih cevi je spašeno i umetnici Ronald Rael i Virdžinija San Fratelo su izgradili javni paviljon koji koristi postojeće cevi.
Jedna od fascinantnih aspekata primene materijala se dešava kada se proizvodi koriste na način na koji nikada nisu zamišljeni prvobitno. Gledanjem izvan konvencijalnih sfera građevinskih materijala, arhitekte i dizajnere često mogu pronaći nove izvore inspiracije za svoje projekte.
Jedan primer jeste paviljon projektovan od strane biroa Rael San Fratello Architects za Univerzitet u Kaliforniji (University of California), i koji je smešten u Berkli botaničkoj bašti. Nazvan "SOL Grotto", malo sklonište karakteriše pretežna upotreba recikliranih staklenih cevi sa obe strane njegovog omotača.
Staklene cevi su odbačene od strane kompanije Solyndra, koja se bavila obnovljivim izvorima energija i koja je ostavila oko 24 miliona cilindra nakon što su proglasili bankrot prošle godine.
Otpad jedne kompanije je sada blago druge. Sa postavkom skoro 1.400 staklenih cevi u ovoj ekspanzivnoj matrici, arhitekte su bile u stanju da stvore značajan vizuelni uticaj sa minimalnim troškovima, usputno odajući počast nasleđu kompanije Solindra.
Prvobitna namena cevi kao elementa koji koncentriše svetlost je proširena na prenos hladnog vazduha u prostor putem Venturi efekta, da pojača zvukove od susednog vodopada preko vibracija cevi konzolno postavljenih iznad potoka, i da stvor iskrivljene poglede na samu baštu.
Staklene cevi su osvetljene prirodno sa "elektronskom" plavom bojom uz neposredno i ambijentalno svetlo koje se sprovodi kroz staklo, što izaziva da svaka cev menja intenzitet propusne svetlosti tokom dana. Kolektivno, cevi preuzimaju oblik zida pećine ili vodopada, evocirajući Platonovu alegoriju pećine gde senke, svetlost i zvuk dovodi realnost u pitanje.
Pogled kroz staklene šipke je istovremeno kaleidoskopski i hipnotički i postao je dom nekoliko insekata iz bašte. Zvuk vodopada je prisutan unutar paviljona "SOL Grotto" i kombinacija zvuka, svetla, pogleda i svežine koja se filtrira kroz pukotine stvara vrlo čulni prostor.
Paviljon "SOL Grotto" biće izložen kao deo projekta "Prirodnjačkog diskursa" (Natural Discourse) Univerziteta u Kaliforniji u Berkli botaničkoj bašti do 20. januara 2013. godine.
