Nju Kanan (New Canaan), oblast u Konektikatu u SAD-u, postao je poznat tokom 1950-tih godina zbog obilja pogodnih kuća projektovanih od strane ljudi kao što su Filip Džonson (Philip Johnson) i Marsel Breuer (Marcel Breuer). Kuće odjekuju sa Bauhausom - minimalističkim stilom koji je uvezen u Ameriku u to vreme na talasu talentovanih imigranata iz Evrope.
Oni koji su reinterpretirali taj arhitektonski duh su bili ljudi kao Filip Džonson i njegov prijatelj Džo Blek Lei (Joe Black Leigh). Ova kuća je projektovana i izgrađena od strane Blek Leija za potrebe svoje rezidencije 1956. godine.
Arhitektonski biro Kengo Kuma Associates su dobili zadatak da poprave staru kuću i da je prošire, ujedno i fizički i možda duhovno i da je uvedu u 21. vek.
Oglas
U radikalnom zaokretu od simetričnog sastava prvobitne staklene kuće, proširenje stvara plan oblika slova "L", koji uništava simetriju ali uvodi dvorište i sugeriše veći osećaj intimnosti. Iako su elementi ortogonalni, asimetrična zgrada sugeriše više neformalni, iliti organski, odnos sa okružujućom šumom. Drugi ključni potez, ništa manje šokantan za neke, jeste oblaganje prvobitnih staklenih elemenata drvetom.
Upotreba drveta je nesumljivo ublažila izgled kuće, kao što je i stvorila više intimno okruženje sa privatnijim osećajem za njene korisnike. Dok se igra sa svetošću simetrije, transparentna kuća može nekima delovati jeretički ali ona je odrađena sa takvom pažnjom i razumevanjem originalnog duha projekta, tako da bi bila oštra kritika ne aplaudirati njenoj novoj lepoti koja je dostojna prethodnoj.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
