Protivpožarni inženjeri rade na projektovanju novih objekata, rehabilitaciji postojećih objekta i na analizi uslova u postojećim objektima.
U mnogim slučajevima, protivpožarni inženjeri takođe pružaju svoje usluge tokom izgradnje objekata, procenjujući građevinske ili instalacione karakteristike protivpožarne zaštite i sistema.
Protivpožarni inženjeri se ne koriste dovoljno često kako bi se pozabavili nivoima protivpožarne zaštite tokom građevinskih aktivnosti. Međutim, pošto opasnosti od izbijanja požara, olakšavajuće okolnosti i verodostojni scenariji izbijanja požara variraju tokom građevinskih faza, treba uzeti u obzir angažovanje protivpožarnih inženjera tokom perioda izgradnje objekata.
Kada se požar desi, odgovarajuća razmatranja pasivnih i aktivnih karakteristika protivpožarne zaštite mogu da umanje razmere štete i gubitaka do kojih dolazi. Takvi gubici mogu da uključuju i ranjivost investitora na finansijske gubitke nastale zbog kašnjenja izazvanih požarima tokom perioda izgradnje, što je briga koja je često van dometa većine regulatornih zahteva koji se odnose na objekte u izgradnji.
Takođe, treba da se posveti dužna pažnja osiguravanju adekvatnih pristupa gradilištu i objektu u izgradnji osoblju koje reaguje u vanrednim situacijama.
Oglas
Problematika
Vodeći uzroci požara u objektima u izgradnji jesu zapaljive materije (39,5%); otvoreni plameni, žar ili breneri (20,8%); i oprema za grejanje (9,7%). Vodeći uzroci požara u zgradama koje se ruše su otvoreni plamen, žar ili breneri (51,7%), kao i zapaljive materije (35,9%). Procenat gubitka imovine kod požara u objektima pod izgradnjom je veći od većine gubitaka koji se dešavaju kod požara u završenim objektima. Većina propisa se obraća većini ovih zajedničkih uzroka, u pokušaju da spreči ili minimizuje štetu od požara tokom izgradnje, rekonstrukcije ili rušenja objekata.
Razmatranja protivpožarne zaštite koji se obraćaju ovim zajedničkim uzrocima obično uključuju dobro održavanje gradilišta i bezbednosti na licu mesta. Ove stvari obično potpadaju pod odgovornost lica zaduženog za protivpožarnu bezbednost. Iako to ne mora biti slučaj, kada se stavlja veći naglasak na bezbednost gradilišta, to je često na račun pristupnih puteva vatrogasaca.
Kao kod useljenih objekata, vatrogascima se mora obezbediti adekvatan pristup u i u okviru gradilišta. Vatrogascima se mora obezbediti u potpunosti pristup eksterijeru zgrade. Potrebni pristupni putevi moraju da se održavaju tako da budu bez opstrukcija, a na ulazima u gradilište treba da im se obezbedi dovoljna širina pristupa. Ovo se može obezbediti sa ključnim ulaznim tačkama na gradilište. Kod višespratnih zgrada, mora se obezbediti pristup gornjim etažama kod objekata u izgradnji, dok se stepenice moraju održavati prohodnim kod objekata koji se ruše.
Pravilno obučena čuvarska služba na gradilištima može biti korisna u otkrivanju požara u ranim fazama, obaveštavajući vatrogasnu službu u hitnim slučajevima i dajući im sve potrebne informacije o prisustvu i stanju opreme za zaštitu od požara, kao i o potencijalnim opasnostima od požara i poziciju pristupnih tačaka, tipa građevinskih liftova. Kada je u pitanju protivpožarna oprema i opasnost od požara, protivpožarni inženjer koji je učestvovao na izradi projekta je najsposobniji da identifikuje uslove za obuku čuvara na gradilištima. Kada protivpožarni inženjer učestvuje u izgradnji objekata pružajući periodične konsultacije, on može da ažurira čuvarsku službu po pitanju svih promena do kojih dolazi na gradilištu, kao što su promene statusa opreme za zaštite od požara i sl.
Zaštita od požara
Iako objekti u izgradnji ili rekonstrukciji mogu predstavljati jedinstvene izazove po pitanju zaštite od požara i otpornosti konstrukcija od požara, na ozbiljnost ovih požara takođe utiče loše održavanje i činjenica da protivpožarni sistemi često nisu operativni. Pozabavićemo se u ovom tekstu potencijalnim posledicama kada automatski sprinkler sistem nije operativan u skladu sa normativima.
Scenario koji ćemo iskoristiti kao primer jeste požar koji se javlja u objektu koji prolazi kroz veliku rekonstrukciju. Građevinske aktivnosti se smanjuju i objekat treba da bude useljen u bliskoj budućnosti. Slučajni požar potiče iz tavanskog prostora zgrade i krovna konstrukcija, međuspratna konstrukcija i unutrašnji podeoni zidovi su izgrađeni od zapaljivih materijala. Pored toga, pošto je zgrada blizu useljenja, kancelarijski nameštaj je postavljen u mnogim delovima objekta. Vatra se širi nesmetano sve dok se ne pokrenu ručni napori gašenja iste od strane vatrogasne službe.
Deo projekta rekonstrukcije je instalacija sprinkler sistema u celoj zgradi. U vreme nastanka požara, instalacija sprinkler sistema je skoro završena. Kao što to zahtevaju propisi, sistem hidranta je takođe potreban i on je isto tako dostupan u vreme požara. U cilju ispunjenja potrebnih uslova sistema hidranta, protivpožarna pumpa se mora postaviti; ali zbog nedostatka određenog dela, pumpa nije instalirana u vreme požara. Javni vodovodni sistem nije dovoljno dobar da zadovolji potražnju sprinkler sistema bez pumpe. Međutim, u vreme požara, ne postoji automatsko vodosnabdevanje za automatski sprinkler sistem pošto dolazeća cev za snabdevanje nije povezana sa sprinkler sistemom.
Razmatranje u ovom slučaju jeste da li je cev za snabdevanje trebala da bude priključena na sistem automatskih sprinklera. Regulativa, a i zdrava logika, zahteva da tamo gde je automatski sprinkler sistem obezbeđen, instalacija bude operativna što pre. Protivpožarni inženjer je verovatno jedina osoba koja bi izrazila zabrinutost zbog nefunkcionalnog sprinkler sistema koji nije povezan sa pouzdanim automatskim snabdevanjem vode. Ako je investitor angažovao usluge inženjera za zaštitu od požara, bilo bi razumno pretpostaviti da inženjer zaštite od požara prati status protivpožarnih instalacija u zgradi i da bi mogao da identifikuje eventualne nedostatke.
Treba napomenuti da ne bi trebalo da bude kašnjenja u instalaciji opreme za zaštitu od požara, i da je u ovom slučaju dozvoljeno korišćenje privremenog snabdevanja vode. Protivpožarni inženjer na licu mesta može da oceni da li bi veza sistema za snabdevanje vode, čak i bez pumpe, zadovoljila uslov funkcionisanja sistema protivpožarne zaštite. Takođe, on bi mogao da insistira da se ta veza ostvari po postavljanju zapaljivih sistema i materijala. Dužnost protivpožarnog inženjera bi takođe mogla da bude i ocenjivanje ispravne postavke protivpožarnih sistema u skladu sa projektom i predloženim rasporedom gradnje.
Ako se jedan aspekt građevinskih aktivnosti odloži, kao instalacija protivpožarne pumpe u ovom slučaju, izvođač bi trebao da uspostavi privremene mogućnosti za zaštitu od požara, kao što je privremeno vodosnabdevanje za sprinkler sistem. O ovim kašnjenjima se može raspravljati tokom redovnih sastanaka izvođača, projektanata i investitora na gradilištu. Protivpožarni inženjer bi trebao da bude uključen u određivanju rasporeda postavke sistema zaštite od požara i da obezbedi da se dosledno primenjuju svi normativi.
Pored sistema za zaštitu požara, pregrade takođe pružaju način upravljanja požarom. Treba razmotriti obezbeđivanje protivpožarnih i dimnih barijera u objektima, kao i njihovo najranije moguće funkcionisanje. Program redovnih inspekcija bi trebao da postoji kako bi se osiguralo da obavezno samostalno zatvaranje i automatsko zatvaranje vrata nije narušeno preprekama, tipa građevinskog materijala ili opreme koja je postavljena na pragove vrata.
Privremeni separacioni zidovi treba da budu izgrađeni tako da odvoje površine sa većim stepenom opasnosti od požara od drugih delova objekta. Iako se oni obično ugrađuju u useljenim objektima koji prolaze kroz neku rekonstrukciju, korišćenje privremenih separacionih zidova bi trebalo razmotriti i za objekte u izgradnji. Kada se građevinski materijali i oprema čuvaju unutar objekata u izgradnji, takve površine mogu da predstavljaju veći rizik i treba da budu odvojene od drugih delova zgrade privremenim separacionim zidovima. Ovaj koncept i pristup je sličan tipičnim zahtevima normi za razdvajanje opasnih oblasti u useljenim zgradama.
Sistematski pristupi rešavanju problema
Pristup i principi projektovanja protivpožarne zaštite za nove objekte ili evaluacija zaštite od požara u postojećim zgradama, takođe, obezbeđuju sredstva za analizu potencijalnih uticaja različitih strategija protivpožarne zaštite u zgradama u izgradnji. Ovi alati obezbeđuju sistematski pristup ocenjivanju izgradnje objekata, zapaljivosti njegovih materijala i konstrukcije, kao i zaštite koje pružaju sistemi protivpožarne zaštite i mogućnosti koje se menjaju tokom raznih faza izgradnje. Takođe se mogu razmatrati ujedno i sredstva sprečavanja izbijanja vatre i upravljanje požara koji se mogu pojaviti.
Takođe, zabrinutost investitora i njegovi ciljevi po pitanju zaštite od požara mogu biti drugačiji od onih opisanih u regulativi. Regulatorni zahtevi koji se odnose na objekte u izgradnji tipično pokušavaju da obezbede razuman nivo bezbednosti ljudima i imovini. Međutim, investitor može biti zainteresovan za bilo koja kašnjenja koja se mogu desiti u toku izgradnje usled neželjenog požara.
Drugi pristup bi bio priprema procene rizika od požara za vreme kada je objekat u izgradnji. Opasnosti od požara, olakšavajuće okolnosti i kredibilni požarni scenariji za objekat u izgradnji mogu biti značajno drugačiji nego kod izgrađenih objekata. Potrebna dokumentacija za procenu rizika od požara može da posluži kao korisna referenca za protivpožarnog inženjera na gradilištu, kao i za izvođača, u cilju određivanja rizika koji je prisutan na gradilištima, a u skladu sa ciljevima protivpožarne zaštite i utvrđenim ciljevima zainteresovanih strana.
Primer kako se opasnosti od požara i kredibilni požarni scenariju mogu razlikovati tokom izgradnje uključuje poslove na izgradnji krovova. Otvoreni plamen, žar i breneri su vodeći uzroci požara u zgradama u izgradnji. Mnogi od ovih požara su povezani sa izgradnjom krova i uključuju korišćenje izvora toplote i tople procese u neposrednoj blizini zapaljivih materijala koji često ne mogu biti izbegnuti. Prisutni rizici tokom izgradnje krova nisu tipični rizicima koji postoje kada se građevinske aktivnosti ne dešavaju. Dakle, procena rizika od požara koja je pripremljena za objekat tokom procesa projektovanja ne može da obuhvati rizike i požarne scenarije koji se najčešće dešavaju tokom izgradnje objekata.
