Vertikalno ozelenjavanje

„Evolucija vodi čoveka ka uništenju. Možemo se prepustiti toj struji i shvatiti u nekom trenutku da idemo ka katastrofi koju ne možemo da izbegnemo. S druge strane, možemo nešto i uraditi. To je put neagresivnog otpora kad god je to moguće. Sistem globalne destrukcije obiluje greškama i one moraju biti ispravljene kako bi se usporila negativna evolucija..." – govorio je Hundert-vasser, arhitekta poznat po novoj arhitektonskoj koncepciji i jasnom ekološkom opredeljenju. Zelena arhitektura bi mogla biti jedan od načina tog neagresivnog otpora.

Povratak prirodi

Sivilo gradova, oronulost objekata, neadekvatan izgled fasada... Ovakvih pojava je sve više u našem okruženju ali uz malo truda i ulaganja problemi se mogu rešiti. Povratak prirodi je način na koji objektima možemo podariti novo ruho i pritom istovremeno u većoj meri sprečiti ekološku destrukciju gradova. Vertikalno ozelenjavanje je svakako jedna od mogućnosti i koraka koje treba sprovesti u tom cilju.

Bez obzira da li sasvim prekrivaju svoje oslonce, biljke (penjačice) gajene uz zidove ili građevine stvaraju skoro trenutan vizuelni utisak. Mnoge to postižu svojim raskošnim bojama, dok neke stvaraju opušteniju i prefinjeniju pozadinu celokupnom baštenskom dizajnu. Većina građevina u bašti umilno će šaputati posetiocima ukoliko su obavijene plaštom cvetova i listova.

Oplemenjivanje objekata

Pre sadnje biljaka potrebno je proceniti arhitektonsku vrednost građevine kako bismo pomoću njih istakli sve njene kvalitete i prednosti. Skladno oblikovana građevina može se dopuniti biljkama snažnog vizuelnog efekta, koje će upečatljivom bojom i oblikom cvetova ili listova dodatno oplemeniti objekat i istaći njegovu lepotu. Upotrebom penjačica čak i građevine oronulog izgleda mogu postati kraljice gracioznosti. Vešto raspoređene grupe biljaka mogu se iskoristiti za razbijanje jednoličnosti dugačkog praznog zida, kao i za isticanje ili ublažavanje snažne, uspravne ili vodoravne linije.

Usko grupisane biljke bogate lisnom masom, ukoliko se pružaju nagore, mogu vizuelno izdužiti objekat. Nasuprot tome, široke grupe biljaka, koje dopiru samo do prozora, učiniće da visoka građevina deluje niže i šire. Za ovu namenu pogodno je koristiti sve vrste bršljena i hortenzije. S druge strane, osim kamuflaže ili isticanja, biljke mogu podariti hladnim arhitektonskim elenentima notu opojnih mirisa. Clematis armandii, Lonicera x americana, Lathyrus odoratus... su vrlo pogodni za prostor oko prozora ili ulaznih vrata gde njihovi cvetovi i mirisi dolaze do izražaja.

Tipovi oslonca

Neke vrste penjačica same prianjaju uz oslonac, bilo vazdušnim korenjem (bršljen) ili prihvataljkama (petolisna lozica). Ove vrste se penju uz bilo koju površinu koja im pruža dovoljno čvrst oslonac. Ne zahtevaju dodatnu pomoć osim dok su mlade kada im trebaju štap, konopac ili žica koji će im pomoći u početnoj fazi prianjanja uz površinu oslonca. Svim povijušama potreban je stalan oslonac, najčešće drvene ili žičane rešetke, grane i stabljike snažnih biljaka.

Vrste poput Boungainvillea i Jasminum nudiflorum, imaju duge stabljike koje se slabo hvataju za oslonac, zbog čega ih za njega treba privezati. Kao oslonac za ove biljke najčešće se koriste: plastične ili drvene rešetke, žičane ili plastične mreže i žice razapete između nerđajućih eksera ili kuka. Oslonac mora odgovarati veličini i snazi biljaka. Rešetke su najsigurniji oslonac za biljke koje se uvijaju ili pak za puzavice. Žice i mreže su pogodne za penjačice s rašljikama (Pasiflora).

Rešetke i mreže treba udaljiti od zida ili ograde i paziti da donji okvir bude oko 30cm od tla. One se za zidove fiksiraju pomoću kuka, jer ih je na taj način najlakše skinuti ukoliko za to postoji potreba.

Žice se mogu razapeti vodoravno ili uspravno, između nerđajućih ankera ili metalnih alki. Kao i rešetke, moraju biti odmaknute od zida ili ograde oko 5cm.

Postavljanje biljaka

Biljke koje treba posaditi uz zidove ili ograde, moramo postaviti na 45cm od oslonca jer je zemlja u njihovom podnožju najčešće suva. Kod stubova i samostalnih rešetaka razmak treba da bude samo 20-30cm. Kada se gaje da bi se pele preko drugih biljaka, penjačice će se boriti sa svojim domaćinom za hranu i vodu. Njihov sukob se može izbeći ukoliko im se korenje prilikom sadnje dovoljno udalji.

Maskiranje objekata biljkama

Penjačice brzog rasta mogu se upotrebiti za zaklanjanje ružnih, ispucalih zidova i ograda ili zapuštenih i ruiniranih objekata. U tu svrhu treba koristiti biljke koje obrazuju gust lisni pokrivač tokom čitave godine. Dobro rešenje je upotreba zimzelenih i listopadnih biljaka kao što su bršljen, Clematis cirrhosa i razne vrste ruža penjačica.

Pergole i senici isprepleteni puzavicama predstavljaju idealan prostor za beg iz realnosti i opuštanje. Biljke koje će istaći njihovu konstrukciju i oblike, koje će im podariti tajanstvenu notu noću ali i danju, koje će stvoriti intimnu atmosferu i skriti posetioce u svom bogatom lišću i cveću su obični jasmin, kultivar šumske kozje krvi (Lonicera periclymenum Graham Thomas) ili ruža penjačica Madame Alfred Carriere. Sve ove biljke imaju mirisne cvetove bledih boja, čija lepota dolazi do izražaja naročito u sumrak.

Prilikom izbora boja treba voditi računa o količini svetlosti u različitim delovima prostora, odnosno same fasade. Na osunčanom mestu treba koristiti snažne nijanse, dok će blede nijanse uspešno istaći tamna, senovita mesta i dati upečatljiv utisak naročito u večernjim satima. Ako su zidovi ili oslonci jarke boje, biljke nežnih i prefinjenih nijansi biće adekvatno rešenje, osim ukoliko se želi stvoriti uzbudljiv, drečav efekat. Mnoge penjačice jarkih boja cvetova imaju previše upadljiv izgled te ih stoga treba adekvatno postaviti kako ne bi preovladale nad drugim biljkama. One nežnijih boja, pogodnije su za prefinjenije kombinacije.Osim boje cveta, treba obratiti pažnju i na lišće. Adekvatnom kombinacijom njihovih boja mogu se osetno ublažiti kontrasti i uravnotežiti jake boje cvetova.

Žuti listovi Humulus lupulus Aureus na tamnoj pozadini dobijaju gotovo sasvim zlatnu boju. Još upečatljivija je Actinidia kolomikta čiji su listovi išarani krem belim i ružičastim tonovima.

Blanc Patrick (Blan) francuski botaničar rođen 1954, još kao student 70-ih godina istraživao je floru Tajvana i Malezije, naročito biljke penjačice koje rastu na stenama i pod gustim krošnjama u prašumi. Autor je nekoliko knjiga i naučnih radova na ovu temu, a svoje naučno znanje, uz malo mašte, uspeo je da pretoči u vertikalne bašte kakve možete videti na ovim fotografijama.