Kina nema nestašicu savremenih arhitektonskih ikona, od Ganđo Opere do Nacionalnog stadiona u Pekingu. Ali većina njih je projektovana od strane "starchitects" podstaknuti vladinim sredstvima - da pomenemo samo neke: Zaha Hadid iz Iraka, Herzog i de Meuron iz Švajcarske i holandski Rem Kolhas.
Sada, sa novim dobitnikom Pritzkerove nagrade (arhitekta Wang Šu, slika levo, prvi kineski državljanin koji je dobio ovu prestižnu nagradu), kineska arhitektura je možda dostigla prekretnicu. Zvanična ceremonija dodele nagrada održaće se 25. maja, i prvi put će biti održana u Pekingu - lokacija koja je odabrana u oktobru, mnogo pre nego što je pobednik bio poznat.
Nagrada, osnovana u Čikagu 1979. godine od strane porodice Pritzker, koja je povezana sa Hajat hotel grupom (Hyatt Hotel Group), je često povezana sa arhitektonskom Nobelovom nagradom, skandinavskom nagradom po kojoj je Pritzkerova modelovana. Dobitnici Pritzker nagrade dobijaju i po 100.000 dolara.
"Činjenica da je arhitekta iz Kine izabran od strane žirija predstavlja značajan korak u priznanju uloge koju će imati Kina u razvoju arhitektonskih ideala", rekao je Tomas Pritzker (Thomas J. Pritzker), šef fondacije Hajat, najavljujući nagradu. "Pored toga, u narednim decenijama kineski uspeh urbanizacije će biti značajan Kini i celom svetu. Ova urbanizacija, kao i urbanizacija širom sveta, treba da bude u skladu sa lokalnim potrebama i kulturom."
Oglas
"Odjedanput Vang Šu dokazuje da sami možemo da proizvedemo kvalitetne projekte", kaže Žu Tao, arhitektonski kritičar i istoričar Univerziteta u Honk Kongu, koji je rođen u Šadong provinciji i bavio se arhitekturom širom Kine.
"Kineska populacija čini petinu svetske populacije, ali mnogi kineski arhitekti nemaju poverenja u svoj rad", kaže gospodin Žu. Za mlade arhitekte koji rade u kontekstu urbanog eksplozivnog rasta, dodao je on, nagrada "šalje poruku da je arhitektura kulturni poduhvat, a ne samo komericionalni poduhvat, i da su arhitekte kreatori kulture. To je veoma značajno."
Preuređenje urbanog pejzaža Kine od strane outsajdera dovelo je do prepucavanja između zapadne i kineske štampe o nedostatku vizije kineskih arhitekata. Mimo toga, Vang Vei (nije u srodstvu sa arhitektom), profesorka arhitekture na Univerzitetu Jiaotong, priznaje da je bila iznenađena dodeljivanjem Pritzkera Vang Šuu.
"Kažem 'iznenađena' jer sam mislila da treba da prođe još mnogo godina da neki kineski arhitekta osvoji ovu nagradu", dodaje gospođa Vang. "Imajući u vidu da studija arhitekture počinju da se razvijaju tek posle 1980. godine, to je brzi put."
"Četrdesetoosmogodišnji gospodine Vang, koji je rođen u Urumčiju, u zapadnoj kineskoj provinciji Ksinjiang, je relativno mlad Pritzker laureat", kaže profesorka Vang. Nasuprot tome, I.M. Pei - koji je rođen u Guangdžou 1917. godine, pre nego što je osnovana Narodna Republika Kina, i koji je bio naturalizovan kao državljanin SAD-a sredinom 1950-ih, gde je i proveo većinu svoje karijere - je osvojio nagradu u svojim šesdesetim.
Arhitekta Vang, u svom birou Amateur Architecture Studio, koji je osnovao 1997. godine sa svojom suprugom, Lu Venju, nastoji da razvije novi jezik za kinesku arhitekturu, spajajući modernističke forme sa recikliranim materijalima uzimajući inspiraciju iz kineske kulture i istorije. Njegov Ningbo Muzej savremene umetnosti, na primer, rekonstruiše zgradu bivše like, dok je njegov Hingšan (Xingshan) kampus za Hangžu Akademiju umetnosti natkriven sa dva miliona crepa koji su prikupljeni sa tradicionalnih kuća.
"Sve do sada percepcija je bila ta da je najveći deo arhitekture u Kini pod vođstvom stranih firmi, dok su kineske firme posmatrane kao one koje isporučuju radnu snagu", rekao je Džon Putik (John Puttick), vodeći arhitekta za pekingški studio Make Architects, čije je sedište u Velikoj Britaniji. "Nagrada ističe rad novih arhitekata u Kini i kvalitet posla koji rade."
Strane arhitektonske firme, u međuvremenu, imaju tendenciju da se posmatraju Kinu kao tabula rasa - ili po rečima gospođe Hadid, dobitnice Pritzkerove nagrade i članice žirija za nagrade 2012 - "savršeno prazno platno" za arhitekte.
"Vang Šu je sledio pravac u kome u osnovi ne posvećuje previše pažnje trendovima, posebno onim sa Zapada", rekao je Roko Jim (Rocco Yim), arhitekta iz Hong Konga, čija firma, Rocco Design Architects, ima mnogobrojne projekte širom Kine. "Mislim da je ovo dobra lekcija za mlade arhitekte u Kini."
Nagrada takođe može da pomogne Kini da razuveri često ponavljani kriticizam, uključujuči i onaj upućen iz same Kine, da ne može da se takmiči sa drugim zemljama u kreativnim disciplinama.
Ljudi rođeni u Kini su osvojili šest Nobelovih nagrada, sve osim dve su bile za fiziku. (Druge dve su bile nagrada za mir 2010. godine, dodeljena disidentu Liu Ksiaobou, i Nobelova nagrada za književnost 2000. godine, dodeljena Gao Ksingjiangu.) Kineski kompozitor Žou Long osvojio je Pulicerovu nagradu za muziku za svoju operu "Madam Bela Zmija" prošle godine, ali on je proveo većinu svoje karijere u SAD-u, i postao je državljanin SAD-a 1999. godine.
"Kina je uvek bila više poznata po izgradnji a ne kreativnosti, a ovo dokazuje da je Kina postigla napredak u kulturi i kreativnosti", rekla je profesorka Vang. "To je pozitivna stvar i dobra vest za svaku industriju u zemlji".
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Pritzker nagrada za arhitekturu prvi put ide u Kinu
- Čujte im urlik - finansijski stručnjaci analiziraju i predviđaju godinu Zmaja
- Problem sa arhitektonskim bumom Kine
- Kineski stambeni bum
- Promenljivost pekingške arhitekture - Feniks međunarodni medijski centar
- Zaha Hadid - Opera u Ganđo-u
- Najavljen dugoočekivan završetak izgradnje CCTV-a
