Drugi pogled na Most preko Ade

O Mostu na Adi se dosta pričalo, raspravljalo i pisalo. Uprkos raznim spekulacijama i informacijama, arhitektonska lepota samog mosta se ne može zanemariti, kao ni njegova uloga u rešavanju problema saobraćajnih kolapsa u Beogradu. Ipak, ono što je zanimljivo jeste da sam most nije interesantan samo domaćoj, već i inostranoj publici.

Prenosimo vam tekst o Mostu na Adi koji je objavljen prošle nedelje na čuvenom internet portalu Arch Daily. Budite otvorenog uma, možda nam je zaista potrebno da pročitamo kako drugi cene ono što mi ne umemo.

Izgradnja unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) oko Beograda je jedan od najvećih gradskih projekata u gradu, i on će sigurno biti značajan generator urbanog razvoja glavnog grada i šireg regiona. Vožnja ili šetnja duž novog "gradskog bulevara" otvoriće nove predele i nova iskustva urbanog prostora.

Najatraktivniji element novog "bulevara" jeste most preko reke Save, koji je izgrađen na osnovu rešenje koje je osvojilo prvu nagradu na međunarodnom arhitektonsko/građevinskom konkursu u 2004. godini. Izgradnjom novog mosta, gradska administracije je takođe želela da simbolično obeleži period kada je nastao, jer istorija Beograda jeste istorija njegovih mostova.

Oglas

Svaka epoha je, na svoj način, zabeležena u istoriji grada. Svaki novi most je postao priznat kao jedan od simbola grada, završavajući galeriju gradskih ikona. Tražeći rešenje putem međunarodnog takmičenja, Beograd je pokušao da promeni praksu izgradnje velikih putničkih mostova koji su često projektovani isključivo kao inženjerska rešenja, zanemarujući okruženje i pešake koji ih koriste.

Oni nisu ništa drugo nego dugačke, široke, monotone asfaltne platforme koje se protežu preko reka. Pešaci se osećaju izgubljeno i preteće na njima. Sa jedne strane, postoji preteća dubina reka, a sa druge, motorna vozila.

Idejno rešenje mosta dala je slovenačka firma „Ponting“, pobedivši na konkursu održanom 2004. godine, u konkurenciji 11 preduzeća. Projektanti mosta su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič. Pobedničko idejno rešenje je određeno jednoglasno od strane stručnog žirija kojim je predsedavao Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i projektant beogradskog Novog železničkog mosta.

Takođe, to rešenje je podržalo i Društvo arhitekata Beograda, ocenivši ga kao savremeno i bitno za budući izgled Beograda. Prema usvojenom rešenju, most preko Ade Ciganlije je most sa kosim zategama.

Na samom rtu Ade Ciganlije, podignut je pilon od 207 metara koji omogučava prelazak dva asimetrična raspona preko reke zahvaljujući upotrebi 80 čeličnih kablova. Novi most je 920 metara dugačak, sa rasponom od 375 metara.

Kolovozna traka je širine od 45 metara, sadrži šest saobraćajnih traka za vozila, dve trake za laku železnicu, dve pešačke i biciklističke staze. Ovo je most sa najvećom površinom na svetu koji je suspendovan sa samo jednim pilonom. Most sadrži brojne vrhunske karakteristike i uspešno je prevazišao mnoge tehničke probleme.

S obzirom na činjenicu da izgradnja izuzetno velikih struktura veoma ograničava slobodu dizajna, važno je naglasiti da projekat mosta u Beogradu nije bio ograničen na ono što je bilo strogo neophodno. Visoki pilon daje utisak skulpture u pejzažu - on ukazuje na lokaciju Ade Ciganlije i skreće pažnju vozačima iz daleka na blizinu reke, tako da se pilon može posmatrati kao značajan orijentir.

Prostorna kompozicija prolaska preko mosta je jasna i transparentna: na čvrstom, travnatom i zaraslom terenu rasponi mosta su manji, dok se veći raspon nalazi iznad reke. Pilon na Adi deli most na dve prostorne sekvence, u 'ovde i tamo', i tako naizgled skraćuje put preko mosta. Visoko izdignuta građevina stvara utisak prostora na mostu, a istovremeno definiše visinu svojih manjih elemenata.

U blizini pilona, svaki element mosta, uključujući i ljude i vozila, stiču svoju prostornu dimenziju. Kosi kablovi svrtsani u dva reda uzdižu se postepeno ka vrhu pilona, stvarajući dinamično preplitanje dve vrste geometrije. U okviru 'prostora' mosta, stvorena je atmosfera 'katedrale'.

Oblik pilona je rezultat funkcionalne i konstruktivne ideje o izgledu mosta. Most je podeljen na tri kolovozne trake. Pilon nosi kolovoz na takav način da održi svoj izgled i postane element koji povezuje odvojene delove mosta u integrisanu kompoziciju. Izdiže se u vidu tankog, šiljatog konusa koji ankeriše putnu konstrukciju.

Konstrukcija mosta i njegov dizajn kao i konstrukcija pilona potiču iz inženjerske i arhitektonske estetike. Akcenat se nalazi na vrhu pilona, koji zakoružuje idealnu geometrijsku liniji tankog konusa, čime se stiče naglašena simbolična moć i identitet mosta.

Nadgradnja pilona je realizovana u obliku lake metalne strukture, koja kada se osvetli predstavlja značajnu prekretnicu u noćnom životu grada. Govoreći o percepciji prostora, pilon se može doživeti na više načina: kao element okruženja, ukazujući na položaj rečnog ostrva (ade), kao deo nove urbane arhitekture, ili kao deo mostovske arhitekture u strožem, ambijentalnom smislu.

U konceptualnom smislu, on može biti rangiran među sličnim elementima koji, u toku istorije, obeležavaju značajna mesta ili događaje u prostoru: sada, možemo da ga vidimo kao urbanu skulpturu ili novu gradsku 'katedralu', koja fizički i simbolično povezuje novi i stari Beograd.