Ponovno korišćenje starih zgrada uglavnom uvek ima manje uticaja na životnu sredinu nego njihovo rušenje, čišćenje lokacije, građenje novih materijala i postavljanje zamene od nule. Ovo ima nekog osnovnog smisla, čak i bez gledanja u brojeve.
Ali šta ako je nova zgrada super energetski efikasna? Kako se te dve alternative upoređuju tokom životnog ciklusa i generacijskog korišćenja?
"Često nailazimo na argument da 'pa dobro, postojeća zgrada nikada ne može da se takmiči sa novom zgradom u smislu energetske efikasnosti'", kaže Patris Frej (Patrice Frey), direktorka održivosti u Nacionalnom fondu za istorijsko očuvanje (National Trust for Historic Preservation). "Želeli smo to da proverimo."
Zelena laboratorija (Preservation Green Lab), fondovski skup umova koji se bavi održivošću, objavila je skoro novu studiju koja razmatra ovo pitanje i dolazi do zaključka da najveće zelene zgrade u stvari nisu one vrhunske, najnovije; one su, zapravo, one koje več imamo.
Oglas
Adaptirajte postojeću zgrade u cilju povećanja njene efikasnosti za 30 posto, pokazuje studija, i suštinski će ona uvek ostati bolja za životnu sredinu nego nova zgrada izgrađena sutra sa istom efikasnošću. Uzmite novu, više efikasniju zgradu, i uporedite njen životni vek sa prosečnom postojećom zgradom koja nije adaptirana, i još uvek može potrajati i do 80 godina da bi nova zgrada nadoknadila uticaj na životnu sredinu od njene izgradnje.
Studija se bavila sa šest tipova objekata smeštenih u gradovima sa različitim klimama: Feniks, Čikago, Atlanta i Portland. Tipologija zgrada su kancelarijski prostori, konverzije magacina, seoske kuće mešovite namene, osnovne škole, jednoporodične kuće i višestambeni objekti. Iz svake od ove kategorije, u svakoj klimi, adaptacija postojećeg objekta proizvodi manje uticaja na životnu sredinu od izgradnje novog na istoj parceli. Jedini izuzetak jeste konverzija skladišta u višestambeni objekat, što je više intenzivniji oblik ponovne upotrebe.
Najinteresantniji podaci leži u tome kako se novi objekti porede sa postojećim ako i ne pokušamo da ih adaptiramo. Ovaj grafikon iz izveštaja pokazuje koliko vremena treba novom objektu koji je za 30% efikasniji od postojećeg da prevaziđe - kroz svu tu efikasnost - uticaj gradnje (od čega je većina zbog upotrebe novih materijala).
To znači da možete izgraditi novu zgradu mešovite namene u Portlandu koja je za 30% efikasnija od, inače identične, postojeće zgrade koja se nalazi prekoputa ulice. I dalje bi trebalo 80 godina da taj novi objekat ima - tokom celokupnog životnog ciklusa - bolji uticaj na životnu sredinu. Taj zaključak protivreči zajedničkom shvatanju da možemo inovacijski naći izlaz iz klimatskih promena sa sve efikasnijim novim stvarima.
"Ovo je strategija o kojoj većina političara i stručnjaka ne razmišlja", kaže Frej. "Svako ćeli spomenik, svetlucajuću novu stvar na koju mogu da stave svoje ime, da ostave svoj trag. I mislim da su samo neke nove zgrade potrebne. Imamo tržište nekretnina koje - barem pre Velike recesije - nije posebno dobro prilagođeno za rad sa postojećim objektima. Model je bio: porušite lokaciju, očistite i gradite od nule. To je bila računica na koju su navikli."
Neke starije procene ukazuju na to da se u Sjedninjenim Američkim Državama sruši i zameni oko 100.000.000 metara kvadratnih zgrada svake godine (u redu, verovatno ne tokom ekonomske krize). I Institucija Brukings (Brookings Institution) je predvideo da mogu da urade ovo sa četvrtinom građevinskog fonda u SAD-u do 2030. godine.
U tom kontekstu, studija Zelene laboratorije predlaže da bi grad Portlandu, na primer, mogao da zadovolji svoj cilj od 15% smanjenja emisija tokom naredne decenije samo ponovnim korišćenjem 1 posto zgrada u gradu koju su predviđene (ili će biti predbiđene) za rušenje. To ne znači da većina oronulih kuća mora biti sačuvana.
"Mi ne idemo okolo i govorimo 'sve zgrade moraju biti ponovo korišćene', i 'svaka novogradnja je loša'", kaže Frej. "Ono za šta se mi zalažemo je promena u načinu razmišljanja, gde u najmanju ruku, razmišljamo o uticaju na životnu sredinu koji je povezan sa rušenjem zgrada, pre nego što ih srušimo i izgradimo nešto novo."
I, radeći ovo mnogi od nas bi dobili mnogo više posla.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
