Muzej umetnosti u Majamiju: dobro od početka (video)

Dizajn muzeja postao je sinonim za prvoklasne forme, isklesani sa inovativnim tehnologijama koje daju institucionalnim zgradama vizuelni identitet, koji je jak kao najbolji korporativni logotipi. Ali u Majamiju projekat za novi Muzej umetnosti (u izgradnji i očekuje se da će biti otvoren 2013. godine) razbija postojeće kalupe. Ovaj dizajn je odlučan da nas podseti da je glavni cilj ovog muzeja povezivanje ljudi sa umetnošću, dok služi kao ključni centar za umetničku zajednicu.

"Rano u procesu projektovanja Teri Rajli (Terry Riley - tadašnji direktor muzeja) i arhitekte, složili su se da će projektni program biti takav da zadovolji potrebe instituacija i ako zgrada postane reper u prostori, to će biti zbog njene uloge u zajednici", kaže Robert Portnof (Robert Portnoff), direktor konsultanske firme Paratus Group, koja pomaže u izgradnji muzeja.

U projektu se radi o iskustvu na svakom nivou, od izgradnje do konačnog objekta. Započeo je sa dobro promišljenim "kustos" programom, koji je postao jaka nit tokom celog procesa. To je, naravno, obično funkcija programa, ali ovde je programski dizajn odveden na drugi nivo.

Oglas

Sama ustanova je evoluirala od onoga što je bio samo izložbeni prostor (poznat kao Centar za likovne umetnosti). Ona je na kraju počela da prikuplja umetnička dela i postala je Muzej umetnosti u Majamiju (MAM - Miami Art Museum). Kako je gradska kosmopolitska populacija rasla, tako je rasla i kulturna scena, što je razultiralo aktivnoj i talentovanoj umetničkoj zajednici. Ovo je stvorilo potražnju za novi objekat koji bi bio prikladniji za svetsku destinaciju kao što je Majami (da ne pominjemo više prostora za brzo rastuću kolekciju međunarodne umetnosti 20. i 21. veka).

Od dana kada je bio Centar za likovne umetnosti, muzej je nasledio snažnu edukativnu misiju, tako da će nova zgrada imati učionice, kao i radionice za umetnosti i digitalne medije, bibilioteku i auditorijum. Ovaj program je dao projektantima širok spektar mogućnosti da budu kreativni u pravljenju veza sa korisnicima. Pametno rešenje je pronađeno, na primer, za auditorijum, javni prostor koji je važan za sve muzeje. Ovaj auditorijum neće biti u sumornom podrumu. U Muzeju umetnosti u Majamiju, auditorijum se preklapa sa velikim stepeništem koje povezuje spratove galerija.

Pametan sistem zavesa obavija prostor, dajući mu fleksibilnu upotrebu, filtrirajući javnu interakciju u skladu sa potrebama funkcije koja se održava. Kada se ne koristi, soba može da postane izložbeni prostor za video umetnost, između ostalog, umesto mrtvog prostora. "Zajedno sa muzejom, razvili smo ovaj prostor da bude potpuno funkcionalni auditorijum koji izbegava osećaj praznog pozorišta kada se ne koristi", kaže Stefan Horner, projektni menadžer u birou Herzog & de Meuron (HdM), poznata arhitektonska švajcarska firma koja je odgovorna za projekat.

Zgrada se sastoji od niza soba koje spajaju i postavljaju jednu uz druge mnogobrojne funkcije od javnih do polujavnih, stalnih i privremenih izložba, kontemplativne i obrazovne aktivnosti - sve to u okviru slojevitog toka koji će takođe uključivati prostore za 'disanje' i uživanje u pogledu na Majami (kroz najviše otporna stakla na uragane u Sjedinjenim Američkim Državama).

Pažljivo orkestrirana montaža prostora stajaće na ogromnom povišenom platou, poklopljen sa prostranom i elegantnom nastrešnicom. I nadstrešnica i plato će biti veći od izgarđenog prostora, dajući velike površine spoljašnjim aktivnostima, stvarajući dobro balansiranu unutrašnju i spoljašnju orijentaciju inetgrušući park sa projektom. "Osenčeni prostori su posebno dragoceni u Majamiju i ovaj muzej će ponuditi dosta toga", kaže Horner.

Terens Rajli, partner u firmi Keenen Riley Architects, bio je direktor Muzeja umetnosti između 2006. i 2009. godine, i ima aktivnu ulogu u održavanju HdM projekta u tesnoj koordinaciji sa programom. "To je neverovatna struktura koja omogućava veoma dobro angažovanje prostornih odnosa", kaže Rajli. "Ništa neće pripremiti ljude za iskustvo kretanja kroz javne prostore i galerije. To će biti zaista jedan od nasavremenijih muzejskih objekata našeg vremena."

Da bi izgradili takvu strukturu, rigorozni proces selekcije je bio postavljen i firma Moriarty Florida je odabrana za izvođača. Njihove reference, nakon izgradnje proširenja bostonskog Muzeja umetnosti i mnogih vrhunskih stanova u Južnoj Floridi, dali su im pravu pozadinu potrebnu za projekata kao što je ovaj. Oni koordiniraju izgradnju i isporuku prototipa pravih veličina potrebnih za projekat (koji su kasnije korišćeni za testiranje završnih opcija i rasporeda prostornih analiza) kao deo utvrđivanja ko će biti podizvođač za betonske radove. "Naš tim se konstantno izaziva - i on na to odgovara - u cilju osiguranja naših shvatanja namera projekta, a u okviru visoke koordinacije svih delova i uključenih strana", kaže Fernando Vilela, načelnik projekta u firmi Moriarty Florida.

Portnof, zajedno sa Paratus grupom, je nadgledao mnoge muzejske projekte visokih profila, od temelja do krova, uključujući i izazovne dodatke (proširenje Gardner muzeja u Bostonu, koje je projektovao arhitekta Renco Piano). On kaže da je rađenjem njegovog 'domaćeg zadatka' i jasno definisanim skupom zahteva, muzej otvorio put za izvrsnosti dizajna. "Oni su bili veoma promišljeni i temljni u razvoju njihovog programa izgradnje, izlažući potrebe za pravilno prikazivanje umetnosti, služenje zajednici, za zaštitu posetioca od toplote. Svaka karakteristika projekta može se pratiti unazad do programskog zadatka."

Uistinu, projekat Herzoga i de Meurona je u skladu sa proširenjima koje program zahteva. Projekat daje ovom mladom gradu sofisticirano mesto za obrazovni kulturni razvoj, ujedno prikazujući svoju umetnost i podsticanjem širenja. Sa svojom jedinstvenom interakcijom sa okolinom, Muzej umetnosti u Majamiju, takođe, podseća posetioce da će njihova poseta muzeju biti različita od drugih.