Svi sistemi teže ka Net-Zero energetskoj potrošnji

Školski okruzi širom Sjedinjenih Američkih Država pažljivo posmatraju novu srednju školu u Irving u Teksasu, gledajući rezultate opsežnih napora projektovanja i izgradnje najveće net-zero energetske javne K-12 škole u zemlji. Do sada, kaže arhitekta, ti napori su se isplatili s obzirom da srednja škola Lady Bird Johnson prevazilazi očekivanja za proizvodnju energije na licu mesta i radne efikasnosti tokom prvih meseci.

Pravi test, ipak, doći će na jesen 2012. godine kada će škola proslaviti svoju prvu godišnjucu. To je datum kada Nezavisni školski okrug Irvinga (ISD - Irving Independent School District) planira da obelodani podatke o prvih 12 meseci rada škole.

Nezavisni školski okrug Irvinga se obavezao još u 2008. godini da će njegova sledeća srednja škola, projektovana za 900 do 1.000 đaka, proizvoditi više energije nego što troši na godišnjem nivou. Da bi se postigao taj net-zero cilj, zvaničnici su rešili da potroše 12,5 procenata budžeta za izgradnju Johnson srednje škole (čiji je ukupni budžet 30 miliona dolara) na strategije visokih performansa i energetski efikasne tehnologije. Prema Corgan Associates, firmu iz Dalasa koja je predvodila projektantski tim, ti, gore pomenuti, troškovi su izašli oko 3,7 miliona dolara za objekat od 14.120 metara kvadratnih.

Oglas

Od tog broja, najveći deo - 2.976.972 američkih dolara - je korišćeno za kupovinu oko 6.130 metara kvadratnih fotonaponskih panela. Postavljeni malo iznad belog krova zgrade, 2.988 Solyndra panela sadrže cilindrične cevi koje hvataju sunčevu svetlost u rasponu od 360 stepeni. Solarna mreža je projektovana tako da stvara 99 procenata električne energije škole, otprilike oko 850.000 kilovat sati svake godine za predviđeni životni vek sistema od 20 do 25 godina.

Preostalih 1 posto proizvode 12 vetroturbina koje se nalaze na stubovima od 14m podignutim duž zapadne strane objekta. Svaka od ovih 12 vetroturbina proizvodi 2,4 kilovata energije pri maksimalnom kapacitetu. Svaki višak energije se vraća na regionalnu električnu mrežu za kupovinu od strane lokalnog komunalnog preduzeća.

Da bi se postigao standard net-zero korišćenja energije, školi je bio potreban projekat koji smanjuje upotrebu energije, kao i onaj koji ima alternativnu proizvodnju električne energije. Za projekat Johnson srednje škole, 105 geotermalnih toplotnih pumpi su kritičan faktor, zaslužne za 30 posto ukupnog smanjenja energetske potrošnje. U stvari, prezentacija efikasnoti KGH sistema firme Corgan rezultirala je da školski odbor odabere net-zero energetsku školu.

"Diskusija na temu geotermalne energije navela ih je na razmišljanje o tome koliko energije mogu da uštede i odvela ih je na viši nivo u kome su razmišljali šta još možemo da odradimo ovde", objašnjava Suzan Smit (Susan Smith, AIA), projekt menadžer i potpredsednica kompanije Corgan.

Kada je odluka doneta, projektantski tim se posvetio poslu planiranja kampusa koji kombinuje nekoliko sistema visokih performansi da smanje troškove životnih ciklusa i održavanja. Među njima su povećana zidna i krovna izolacija, visoko efikasna stolarija, spoljni elementi osenčenja, kao i svetli materijali koji odbijaju svetlost ka unutrašnjem prostoru. Pored toga, senzori podešavaju nivo veštačkog osvetljenja u učionicama i hodnicima prema raspoloživoj dnevnoj svetlosti. Sve ove tehnologije se koordiniraju preko integrisane platforme energetskog upravljanja koja prati koliko se struje koristi u različitim delovima kampusa, kao i koliko se električne energije generiše.

Convia sistem za praćenje, takođe, prikazuje podatke o energiji u realnom vremenu, i to nudi mnogo mogućnosti svakog dana koje mogu naučiti učenike poneku stvar o energiji. Da bi se maksimizovao potencijal za učenje, Coregan je radio sa školom da osmisle načine da projekat podrži nastavni plan i program naučnih predmeta. Na primer, dodatne stepenice su postavljene tokom procesa projektovanja za razrede koje imaju potrebu da pristupe krovu i platformi i da pažljivije pogledaju fotonaponsku mrežu.

Učenje se čak i proširilo i na osoblje škole s obzirom da su se upoznali sa sofisticiranom i složenom tehnologijom kampusa koji je na čelu nacionalnog trenda ka ekstremnoj štednji energije. "To je novi izazov", kaže Skot Lejn (Scott Layne), pomoćnik upravnika za školske ustanove ISD, "ali oni prepoznaju potrebu da se krene napred. Ovakav tip objekata će biti budućnost. Zašto ne biti prva grupa koja će učiti i iskusiti nešto što će drugi morati da čekaju 10 godina da ostvare?"

Školski odbor prikuplja energetske podatke da bi procenio šanse postizanja net-zero energetskog standarda Johnson srednje škole do septemra 2012. godine, i školski zvaničnici se nadaju da će dobiti LEED Gold sertifikat za ovaj projekat. "Pravac projekta je pre svega bila energija", kaže Britani Hodžs (Brittany Hodges), marketing koordinator u Corgan-u. "Nismo koristili LEED standarde kao spisak šta treba uraditi na projektu, već smo ga koristili kao sredstvo za prepoznavanje odluka u pravcu odživog dizajna koju je školski odbor želeo."

Smit se slaže sa ovim, objašnjavajući da, iako školski odbor ISD ne zahteva LEED sertifikaciju, "Corgan je predložio školskom odboru da posmatraju LEED kao sredstvo za priznanje, jer su uložili dosta truda, puno razmišljanja i mnogo posvećenosti u ovaj objekat, i čini se jedino pravo da budu priznati za svoj trud."

Ali postoji neposredniji način da se utvrdi relativni uspeh Johnson srednje škole - preko monitora u hodniku koji pokazuje svakodnevnu proizvodnju energije nasapram potrošnje. Nedavno, jednog jesenog popodneva kada je temperatura bila oko 28 stepeni celzijusa, kada je obaveštena da kampus šalje nazad višak energije u mrežu, načelnica školskog odbora Dejna T. Beden (Dana T. Bedden) konstatovala je sa zadovoljstvom da im "komunalije plaćaju obrazovanje dece".