Nabijena zemlja, tepisi od kozije dlake i reciklirano hrastovo drvo su samo neki od prirodnih građevinskih materijala koji se koriste od strane Agencije za obnovljive resurse (FNR - Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe) u njihovim novim prostorijama u severnom nemačkom gradu Gulzov (Gülzow). Objekat, koji je projektovan od strane arhitektonskog biroa matrix architektur iz Rostoka u Nemačkoj, je sada predmet detaljnih publikacija FNR-a.
FNR koordinira istraživanjem, razvojem i demonstracijom projekata od 1994. godine, u cilju informisanja ujedno i kompanija i građana o potencijalu obnovljivih izvora. Agencija je osnovana od strane Saveznog ministarstva Nemačke za hranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača. Trenutno, FNR upravlja sa oko 53 miliona evra novca za pomoć u okviru programa "Obnovljivi resursi".
Između ostalog, FNR vodi "Fachberatung Bauen und Wohnen mit nachwachsenden Rohstoffen" (Specijalističko savetovanje za izgradnju i život sa obnovljivim resursima). Nova gradnja u Gulzovu ne samo da služi kao poslovni prostor, takođe je referentni objekat za rad sa prirodnim materijalima u javnoj ustanovi. Smeštena u drvenom okviru, ova zgrada od 923 metara kvadratnih (glavna korisna površina je 533 metara kvadratnih) nudi mesto za 31 radnika.
Drvo na ciglu
Oglas
Objekat se nalazi na mestu starog skladišta krompira na zemljištu Gulzov plemićke kuće. Ideja arhitekte je bila zasnovana na dvospratnom drvenom skladištu sa masivnim polu-podrumom (polovinom je ukopan u zemlju) od cigli. Fasadna obloga je napravljena od recikliranog hrastovog drveta, koja je izbrušena glatko samo na južnoj i severnoj strani. Istočna i zapadna strana fasade, s druge strane, imaju grublji prirodni izgled. Prozori imaju oblik vertikalnih proreza, dok su njihove strane obložene zelenom bojom.
Polovina polu-podruma zauzimaju kancelarije, dok druga polovina (koja je ukopana u brdu) sadrži veliku sobu bez prozora za arhiviranje. Dva gornja sprata su zauzeta isključivo sa kancelarijama (pojedinačne i duple kancelarije i kancelarijski prostor otvorenog tipa).
Pored hrastovih talpi koje čine fasadu, obnovljivi resursi su takođe korišćeni u unutrašnjosti konstrukcije, kao i na mnogim različitim delovima enterijera: zidovi od drvenih ramova su izolovani sa celuloznim i drvenim vlaknima, dok je prvi i drugi sprat odvojen spuštenim plafonom. unutrašnji zidovi su gletovani ilovačom i prekriveni su kazein bojama. Centralna tačka foajea je nabijeni zemljani zid, koji takođe služi kolektoru termalne energije. U tom cilju, on je opremljen cevovodom, koji - slično kao plafoni od armiranog betona - može biti termički aktiviran.
Energetski koncept i građevinska oprema
U principu, izolacioni standard i omotač zgrade su usklađeni sa zahtevima standarda Pasivnih kuća. To znači, na primer, da koeficijent prenosa toplote spoljašnjih zidova iznosi 0,15 W/m²K. Prozori imaju "samo" vrednost od 1,1 W/m²K zato što, zbog troškova, nemaju izolovane ramove. U testu vazdušne nepropustivosti, objekat je dobio ocenu odličan nivo nepropustivosti (sa stopom promene vazduha od n50 = 0.3 1/h), što znači da ispunjava i za 50% poboljšava zahteve EnEV-a (Energieeinsparverordnung - Nemačka ureda za uštedu energije).
Grejanje nije putem bioenergije, kao što biste očekivali od FNR-a, već od toplotne pumpe, koja koristi vatrogasnu citernu za vodu od 196 kubnih metara koja se nalazi pored zgrade. Toplotni višak iz tehničke prostorije se dostavlja u ovaj ogroman kolektor, koji pri vrhuncu može da obezbedi 4kW energije. Prema proračunima, temperatura vode u cisterni se kreće od 0 do 20 °C.
U cilju transportovanja toplotne energije po kući, sistem cevi je ugrađen ujedno u pod (može se porediti sa konvencijalnim podnim grejanjem) i u masivnom toplotnom kolektoru u foajeu (zid od ilovače i pod od cigli). Isti sistem cevi hladi objekat u letnjem periodu.
Treći važan element energetskog koncepta jeste centralni sistem za ventilaciju sa opcijom toplotnog povraćaja. Unakrsni kontraprotočni izmenjivač toplote je ugrađen u centralnu ventilacionu jedinicu, sa faktorom efikasnoti od 93%. Pored toga, dolazni vazduh je zagrejan preko geotermalnog izmenjivača toplote koji se nalazi ispod zgrade.
Ove mere su omogućile FNR objektu da dostigne zahtevano grejanje od 34,6 kWh/m²a i primarno potrebu za energijom od 56 kWh/m²a u skladu sa svojim sertifikatom energetskog učinka. Potrebna vrednost propisana od strane EnEV-a je tačno dvostruko veća.
Koliko košta održiva gradnja?
Uz ukupne troškove od 1,983 miliona evra, kancelarijska zgrada za 31 osobu je jeftinija od nekih luksuznih kuća. Međutim, interesantno je uporediti cenu odabranog rešenja sa više "standardnijom" zgradom u skladu sa EnEV-om: FNR izveštaji kažu da je razlika u ceni sanmo 62.000 evra (4% ukupne cifre). Jedan od glavnih razloga za to jesu podovi i plafoni (spušteni plafon, izolacija od vlaknastih ploča i tepisi od kozije dlake).
Dodatni troškovi povezeni sa energijom - što je potrošeno da bi se nadmašio EnEV rejting za pedeset posto - su bili 12%, gde je od toga 5% otišlo na izgradnju objekta i 7% na inženjerske sisteme. Posebno skup ovde je bio centralni sistem za ventilaciju sa povraćajem toplote, koji košta oko sedam puta više nego uporedivo rešenje prema EnEV standardu.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Primer energetski efikasnog objekta
- Upoznavanje sa pojmovima: Pasivne kuće naspram Aktivnih kuća
- Net-Zero-Energy vs. Passivhaus - dva pristupa energetski efikasnim zgradama
- PassivHaus – osnovni saveti i alati za projektovanje pasivne kuće
- Passivhaus - nemačkom preciznošću do istinske zelene gradnje
- Da li je povećana termička masa u pasivnim solarnim kućama opravdana?
