Na obroncima Majevice, u Bosni, nekada se dobro živelo od proizvodnje kreča. Kamen se pekao u krečnim pećima kao hiljadama godina ranije. Peći je ugasilo novo vreme, a oni starog kova još uvek poneku potpale i ponešto zarade.
"Pa, pri kraju je. Pri kraju je još malo, pa onda nabaciti ovu šljaku, očistiti... Ovo je nekada bilo poznato krečarsko mjesto, ali je vrijeme učinilo svoje. Što se tiče ovog mjesta, nema ljepše infrastrukture sada. I struja i telefon i voda i asfalt i... Al', nema naroda, nema! Omladina je... Otišli su." Ovako govori jedan od poslednjih krečara sa planine Majevice Stevo Simić iz Kacevca.
Pre potpaljivanja krečne peći, novinar Deutsche Welle-a je probao kruške jeribasme. Od njih Stevo ne pravi rakiju, već ih čuva za goste. "Al' je mnogo dobra kruška. Ukusna je, sočna. Malo podsjeća na vino, je l' de? Stara sorta", govori krečar starog kova.
Pošto se peć potpali, nekoliko sati treba da se zapali 6 kubika kamena krečnjaka i postigne temperatura i do 1.300ºC. Posle toga treba biti strpljiv i čekati, održavati vatru. Iz jedne krečane dobije se oko 6 t kreča. Taj kreč se prodaje po ceni od 25 feninga za kilogram. Stevo je nekada potpaljivao i tri puta sedmično peć, a sada samo nekoliko puta godišnje. Na uloženih 1.000 maraka u kamen i drva, dobije oko šest tona kreča koje vrede 1.500 maraka. Proda se nekako i nekome.
Oglas
"Da se napravi krečana, danas su potrebna tri dobra čovjeka. Treba da se loži do 30 sati. Treba da izgori solidnih drva najmanje 14 metara."
|
|
|
U selima Kacevac, Banjica, Brđani i Kosa osamdesetih godina XX veka naveliko se pekao živi kreč, stručno kalcijum-oksid. Koristio se u građevinarstvu, u voćarstvu i kao sredstvo za dezinfekciju. Kupci su dolazili iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Kafana Kod Veljka Šumara imala je muziku uživo, okretali su se ražnjevi. Živelo se dobro, ali se i radilo. Već odavno, živi kreč zamenjen je, kako pričaju preostali majevički krečari, "prahom iz uvoza". Ostale su svega tri krečne peći od pedeset koje, nekada, samo za Božić nisu radile.
"Momče, ako ti kažem da je bilo 50, nećeš mi vjerovati. Osamdesetih godina je bilo pedeset peći, a svakog dana je gorilo 20. Svakog dana je tu bilo, ako vam kažem sto ljudi, nećete vjerovati. Neko je kupio kreč, neko pravio, neko ložio, neko je istovarao drva. Znači, to je išlo. A danas je to sve umrlo, sve je kasno. A nema ništa niko. Nema."
I krečar Mikan Petrović, Stevin kolega iz Ravne Banjice će ove jeseni potpaliti krečnu peć. Nostalgično govori o prošlim vremenima i kvalitetu svog kreča. "Nema nad ovim kreča, mislim što se tiče kvaliteta, nema. Jer on, on se kameni, šta ja znam. Ja što su tvrđave prije rađene ovim živim krečom, nisu radili u prahu ništa. Ja bih volio kad bi krenuo ovaj posao. Od tog smo živjeli, zavisili od toga. Ovako sad nemamo ništa, šta ćeš. Poljoprivreda samo, stočarstvo i to je to."
