Tokom decenija, zgrade od bele cigle – simboli posleratnog stanovanja što liče na svadbene torte – bile su naizmenično u milosti i nemilosti stanara, arhitekata i zaštitara. Sada se neke od njih raspadaju. Građene u Njujorku pedesetih i šezdesetih godina, ove zgrade su bile deo rešenja nestašice stanova koju je pokrenuo povratak veterana iz II svetskog rata. Bela glazirana opeka trebalo je da ih učini svetionicima čistog, sjajnog modernizma usred prljavog grada.
"U eri Vudstoka i u doba Vodolije, arhitekta bi dolazio na ovu ideju samočisteće zgrade gde kiša ispira ovu glatku glaziranu ciglu i čisti fasadu", kaže Hauard L. Cimerman (Howard L. Zimmerman), arhitekta sa iskustvom u restauraciji bele opeke. Povrh toga, trebalo je da glazirane cigle održavaju unutrašnje zidove suvim, odbijajući vlagu koja bi skliznula niz fasadu.
Ali stvari se nisu baš odvijale na taj način. Voda je neminovno procurila unutra – ili preko poroznih malterskih spojnica između svake cigle ili otpozadi – i ostajala zarobljena, sprečena od glazure da brzo ispari. Onda, sa ciklusima mržnjenja i odmrzavanja tokom zime, voda bi se proširila, pritiskajući glazuru, uzrokujući pukotine i opšte propadanje.
Zgrada u Petoj aveniji br. 2, Njujork
"Ovo je, zapravo, trebalo da bude lukavi plan da se zgrade učine više vodootpornim, ali on je u potpunosti podbacio", kaže Džon Kolatrela (Jon Colatrella), vođa istraživačkog tima u Rand Engineering and Architecture. "Kada se jednom ta vlaga nađe zarobljena između ta dva materijala, u suštini, ona se tokom vremena zamrzne i samo počne da izaziva listanje i pucanje i da pravi pukotine na spoljnoj fasadi.
Oglas
Ovaj obrazac su kopirale desetine zgrada u gradu – neke su i objekti pod zaštitom, kao što je zgrada u Petoj aveniji 900, koja je svoju fasadu zamenila pre tri godine. Ovaj problem ugrožava i mnoge druge, kao što je slučaj sa zgradom u Petoj aveniji 2, koja se bori za renovaciju čiji troškovi su sad procenjeni na skoro 31 milion dolara. Ta cifra uključuje i druge popravke i rezultuje procenom od 125 dolara po akciji, ili 100.000 dolara u proseku po deoničaru.
"Verovatno postoji tuce zgrada sa glaziranom opekom čija fasada je bila obnovljena u proteklih deset godina", što znači da su cigle bile u potpunosti zamenjene, kaže g. Cimerman, koji je nadgledao restauraciju Paviljona (Pavilion), a mamuta u Istočnoj 77. ulici sa sopstvenim poštanskim brojem. "Narednih deset godina, siguran sam da će biti još par tuceta zgrada jer, što originalna zgrada od glazirane cigle više udaljava od '60-ih godina kad je nastala, starija, umornija, poroznija postaje zgrada."
U određenom trenutku, nakon što potroše novac na zamenu i održavanje na licu mesta, Cimerman i drugi stručnjaci tvrde da će se zgrade verovatno odlučivati da jednostavno zamene svaku ciglu trajnijom alternativom. G. Kolatrela je procenio da bi takav posao stajao, prema gruboj proceni, od šest do osam miliona američkih dolara za zgradu od 20 do 25 spratova.
U poslednje vreme, bilo je i priznanja za zgrade od bele cigle – npr. Komisija za očuvanje znamenitosti (Landmarks preservation Commision) dodelila je zgradi Manhattan House u Istočnoj 66 ulici, koja se smatra klasičnim predstavnikom ove forme, status posebne znamenitosti 2007. godine. Ali, uglavnom se na njih gleda kao na pastorče arhitekture, koje se vezuje za brzu i jeftinu gradnju pre za srednju klasu nego za elitu, u kutijastom stilu bez ukrasa.
Zgrada u Petoj aveniji br. 2, Njujork
Neki smatraju da je takav status zaslužen zbog boje same cigle; suočene sa problemom održavanja, neke zgrade su čak zamenile svoju belu opeku crvenom zbog verovanja koje vlada među agentima za nekretnine da su stanovi uu zgradama sa crvenom ciglom vredniji. Međutim, Džonatan Miler (Jonathan J. Miller), predsednik preduzeća za procenu Miller Samuel kaže da dok generalno postoji premija od 12 do 15% za predratne u odnosu na posleratne zgrade, ne postoji bitna razlika među bojama opeke, bez obzira da li je bela, crvena, siva, roze, žuta ili plava.
Drugi su izabrali, ili je od njih zahtevano, da zadrže istu boju. U Paviljonu, kome je trebalo zameniti samo nekoliko cigli, vlasnik Glenwood odlučio se da upotrebi glaziranu ciglu kako bi sačuvao vernost izgleda, obavezujući se na neprestanu brigu o stanju miliona cigli koje tu postoje, kaže g. Cimerman.
U Petoj aveniji br. 900, gde su deoničari želeli da upotrebe sivu ili žućkastu ciglu, Komisija za zaštitu znamenitosti insistirala je na beloj, ali je odobrila ciglu koja je istačkana crnim i premazana tako da imitira glatku površinu originalne fasade, a da pri tom zgrada nije osuđena na dalju štetu od vode.
U Petoj aveniji br. 5 restauracija tek što je počela. Cigla sa glinenom površinom biće upotrebljena kako bi se rešili problemi koji su se javili 2009. godine što je dovelo do izbora novog saveta zgrade. Većina deoničara u mogućnosti je da izmiri svoje obaveze unapred, kažu Dejvid Piskuskas i Fil Koltof (David Piscuskas, Phil Coltoff), članovi saveta; deo je dobio rok od tri godine, dok je oko dvadeset porodica dobilo deset.
Visoka cena renovacije – za koju ova dva gospodina tvrde da ju je njihova grupa spustila sa 38 miliona na 31 milion dolara – delimično je tolika zbog potrebe da se saniraju terase i unutrašnji odvod, zamene krovovi i dodaju podupirači za cigle na svakom spratu, kao dodatak drugim popravkama. Ali zamena fasade, koja generalno podrazumeva uništavanje originalnih cigli malim ručnim hamer bušilicama, nije beznačajna stavka u toj sumi. A čak i mali posao može da napregne finansije zgrade.
"Čak ako je to, recimo, posao od 2,5 miliona dolara", objašnjava Stiven D. Sladkus (Steven D. Stadkus), advokat za nekretnine, "značajan broj zgrada jednostavno nema taj novac za razbacivanje u glavnom štednom fondu u koji bi se zahvatilo da bi se zgrada presvukla. Ako je stiglo vreme za veći broj ovih zgrada sa belom ciglom, biće tu mnogo prevrednjavanja nekretnina."
Vezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Primena proizvoda od gline u savremenom građevinarstvu
- Velike izmene regulative za omotače zgrada u Kanadi
