Deset najvećih prepreka održivom razvoju

29.09.2011. | Nataša Ilinčić | Expeditio

Prepreke održivom razvoju su nasleđene posledice dosadašnjeg i još uvek prisutnog načina razmišljanja, proizvodnje, obrazovanja, upravljanja resursima, koji dovodi do toga da današnji način života ne može još dugo biti održiv. Prepreke treba prepoznati kroz svoje delovanje i menjati aktivnosti, i uputiti zahteve onima koji upravljaju društvom.

Možemo uvek preispitati kupovinu nekog proizvoda, da li nam je zaista potreban ili da li se kasnije može reciklirati, a ne doprineti povećanju otpada. Možemo analizirati informacije koje primamo iz medija i primati ih sa zdravom rezervom. Možemo birati odgovorne političare ili ih, jednostavno, ne birati ako nesu stručni i savesni. Možemo, kao roditelji, pomoći deci da se obrazuju slobodnije i šire, čak iako je obrazovni sistem zastario. Možemo preispitati svoj odnos prema drugom polu i osloboditi ga tradicionalnih predrasuda. Ukoliko ne možemo naći adekvatan posao ili ne želimo raditi u neodgovornom biznisu, možemo pokrenuti svoj mali zeleni biznis. Veliki broj ovakvih pojedinačnih akcija vremenom rezultira promenama u sistemu i društvu, dovodeći do globalnih promena.

1. NEODGOVORAN BIZNIS

Biznis koji svoj kapital zasniva na neadekvatnom korišćenju prirodnih resursa i nemarnom odnosu prema životnoj sredini i zaposlenima, neodgovoran je. Tokom XX vijeka bio je zastupljen ovakav model biznisa, posebno kada su velike korporacije u pitanju. Takvi modeli su još uvek prisutni a posledice njihovog delovanja mogu biti dramatične, i u to smo imali prilike da se uverimo i tokom 2010. godine. Izlivanje crvenog mulja iz postrojenja za proizvodnju aluminijuma kompanije MAL u Mađarskoj zagadilo je rečne tokove i ogromne površine zemljišta i izazvalo gubitak ljudskih života; izlivanje nafte kompanije „British Petroleum“ u Meksičkom zalivu prouzrokovalo je najveću ekološku katastrofu u američkoj istoriji; kolaps rudnika u Čileu pokazao je da kompanija nije obezbedila minimalne bezbednosne uslove za svoje radnike.

U budućnosti će se menjati model ekonomskog razvoja i on će najvećim delom biti uslovljen faktorom zaštite životne sredine i prirodnih resursa. U ovom trenutku nade se polažu na „green economy“ ili zelenu ekonomiju, koja treba svojim radikalnim inovacijama i novim odnosom prema životnoj sredini i resursima da otvori novo tehnološko doba bez CO2 posledica. Potrebna su ogromna ulaganja, stimulativne mere i regulacije koje će ovaj proces podržati, kao i pritisak krajnjih korisnika.

2. NEPRIMERENO MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE

Mediji mogu informisati, ali mogu i manipulisati. Često je fokus u izveštavanju o nekom događaju na senzaciji, na stvaranju „priče dana“, a manje na suštini problema i njegovoj analizi. Objektivno i stručno izveštavanje, posebno o važnim pitanjima i događajima koji se tiču održivog razvoja, biće ključno u osvešćivanju i uključivanju građana u rešavanje problema. Današnji pristup informacijama putem interneta i socijalnih mreža ostavlja sve manje mogućnosti za skrivanje ili zaobilaženje važne teme. Mnogobrojni veb-portali, dokumentarni filmovi i istraživanja dokazuju da je danas sve vidljivo, pristupačno i merljivo. Dokumentarni filmovi i animacije poput „The Age of Stupid“, „Story of the stuff“, i mnogi naslovi Majkla Mura (Michaela Moora) otkrivaju nam nelogičnosti i propuste naših sistema i ohrabruju promene.

3. SOCIJALNO-EKONOMSKA NEJEDNAKOST

Izražena je i među građanima jedne zemlje kao i među različitim delovima svijeta. U Americi, u kojoj živi 5% stanovništva planete, troši se 30% Zemljinih resursa koji se najčešće eksploatišu u zemljama trećeg sveta čije stanovništvo često živi u ekstremnoj bedi. Istovremeno, u tako bogatoj zemlji razlike su velike i izražena je socijalna nepravda – 40 miliona Amerikanaca živi u siromaštvu i na granici gladi. Mogućnost izbora i pružanje šanse svima treba da budu deo vrednosnog sistema svakog društva. Da je moguće promeniti okoštale i konvencionalne načine na polju ekonomskog sistema, svedoči projekat mikrokredita koji je pokrenuo Muhammad Yunus, ekonomista iz Bangladeša i dobitnik Nobelove nagrade 2006. godine. To je sistem kreditiranja najsiromašnijih slojeva stanovništva bez ikavog oblika garancije ili ugovora, i nastao je kao reakcija na tradicionalni bankarski sistem koji odbacuje siromašne jer su „nepodobni za dobijanje kredita“. Sistem danas funkcioniše u 43 države i do sada je kreditirano preko 8 miliona ljudi, od kojih 96% čine žene. Prosečna pozajmica iznosi 130$, a stopa povraćaja kredita je 98%.

4. NEADEKVATNA TEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA

Ukoliko ne pronađemo nove tehnologije proizvodnje i tehnologije korišćenja prirodnih resursa, postoji mogućnost da ćemo dovesti u pitanje sopstveni opstanak. Planeta će opstati, ali pitanje je hoće li naša civilizacija sa sadašnjim načinom života. Evo nekoliko podataka koji govore o našem trenutnom korišćenju resursa: 426.000 mobilnih telefona dnevno završi na otpadu u SAD-u; svakog minuta poseče se 2.000 stabala u amazonskim šumama; u Americi 99% kupljenih proizvoda nakon 6 meseci završi kao otpad.

Holistički pristup u kreiranju proizvoda je jedino rješenje, kroz praćenje cijelog životnog ciklusa proizvoda – od kreiranja ideje, korišćenja materijala i energije, preko njihove upotrebe, do završetka korišćenja i vraćanja materijala i energije u ponovni ciklus proizvodnje. „Cradle to Cradle“ ili „Life Cycle Assesment“ neki su od inovativnih pristupa ili softvera koji nam pomažu da sagledamo složenost nastajanja jednog proizvoda i koliko je potrebno da uklopimo trenutne životne potrebe s prirodnim resursima energije i materijala na planeti. Mnoge inovacije i procesi već idu u tom pravcu – reciklaža, ponovna upotreba, smanjena upotreba resursa, nanotehnologija, zeleni transport, korišćenje obnovljivih izvora energije, energetski efikasna gradnja, organska proizvodnja hrane...

5. NEADEKVATNO OBRAZOVANJE

U neadekvatnom obrazovanju krije se, možda, jedan od glavnih uzroka ostalih devet prepreka. Dosadašnji zastareli obrazovni sistemi stvaraju pojedince koji nemaju sposobnost da samostalno misle i preispituju i čija se vrijednost ocenjuje na osnovu primljene količine informacija i poslušnosti. Onog trenutka kada obrazovni sistem bude postavljen tako da podrži slobodu, radoznalost i kreativnost svakog pojedinca, postojanje neodgovornih političara, korupcije, nejednakosti biće svedeno na minimum. Škola „Summerhil“, koju je osnovao Aleksandar Nil skoro pre jednog vijeka u Engleskoj i koja danas postoji, primer je da je to zaista moguće (videti knjigu „Slobodna deca Summerhila“). A pre samo jedne decenije Long Life Learning ili učenje tokom celog života postalo je predominantan cilj koji promovišu Evropska komisija, OECD i UNESCO, i smatra se načinom za postizanje održivog socio-ekonomskog razvoja i za formiranje društvenog sistema zasnovanog na znanju. To znači da je obrazovanje raznoliko, prilagodljivo svakom pojedincu i pristupačno tokom celog života.

6. NEODGOVORNI POLITIČARI

Nijedan politički sistem nije otporan na prisustvo neodgovornih političara. Razlog delom leži u tome što politički sistemi imaju svoje nedostatke, a delom zbog toga što neodgovorne političare biraju građani/građanke koji nisu dovoljno politički osvešćeni ili obrazovani, i ne preuzimaju sopstvenu odgovornost u donošenju odluka, što je čest slučaj u zemljama koje su nerazvijene, nedemokratske ili u tranziciji. Neodgovorni političari, ako su na vlasti, imaju mogućnost da koriste poziciju za sopstveni napredak i zanemaruju probleme koji se tiču društva, životne sredine i održivog razvoja. Takva situacija je posebno prisutna poslednjih decenija kada su velike korporacije postale (svojom snagom i uticajem) jače od samih vlada zemalja (čak i razvijenih) i, samim tim, pripadnici vlasti često rade za interes krupnog kapitala, a ne za građane/građanke. Istovremeno postojeći državni sistemi neprimereno zasnivaju svoju moć na postojanju vojne odbrane u koju se ulažu ogromna državna sredstva, uprkos nerešenim egzistencijalnim pitanjima miliona građana/građanki ili velikim ekološkim problemima. O tom neskladu govori i podatak da je budžet, koji se godišnje uloži u vojsku i naoružanje u čitavom svetu, 700 puta veći od godišnjeg budžeta Ujedinjenih nacija.

Razvoj i obrazovanje svakog pojedinca doprinosi promenama u političkom sistemu, a širenje ideja o održivom pristupu kroz socijalne mreže ima sve veći uticaj. Pojavljuju se novi, inovativni zakoni koji tumače naš odnos prema planeti i ljudska prava, obavezujući na taj način i političare na novu političku etiku koja nam je neophodna. Novi koncepti poput „Earth Law“/ „Wild Law“ ili „Zakona planete Zemlje“, prepoznaje planetu kao primarni „izvor“ zakona koji postavlja ljudske zakone u mnogo širi kontekst od čovečanstva. Zasnovan je na ideji da su ljudi deo šire zajednice živih bića i da blagostanje svakog člana planetarne zajednice zavisi od blagostanja planete Zemlje kao celine. Način kojim se upravlja našim društvenim sistemima, treba da sadrži etički kodeks koji od nas zahteva da živimo u skladu sa zakonom prirode. „Zakon planete Zemlje“ postepeno se prepoznaje u nacionalnim institucijama u Velikoj Britaniji, SAD-u, Latinskoj Americi, Africi, a Ekvador je prva zemlja koja je taj zakon integrisala u svoj pravni sistem 2008. godine.

7. KORUPCIJA

Ekološka kriza je najpre kriza ljudskog duha. Materijalizam i gramzivost na globalnom nivou, kao i u okviru državnih sistema, rezultiraju kako ekološkim problemima, tako i nejednakošću i neravnomernim razvojem ljudskih zajednica. Jedna milijarda američkih dolara godišnje odlazi na mito u svetu, a 40% pomoći za razvoj izgubi se u korupciji. Korumpirane članove društva predvode političari i policija. Irak, Venecuela i Rusija spadaju u zemlje čije su institucije javnog sektora najviše korumpirane. Najmanje korupcije ima u Danskoj, Singapuru i na Novom Zelandu.

8. RODNA NERAVNOPRAVNOST

Rodna ravnopravnost je osnovno ljudsko i demokratsko pravo ali se njeno integrisanje u sve segmente društva još uvek ne podrazumeva. Društveni sistemi su opterećeni neosvešćenim tradicionalnim podelama uloga – od procentualno manjeg učešća žena u rukovodećim telima u najrazvijenijim društvima (na fotografiji Samita G20, od 50 učesnika samo 4 su žene), do ugrožene egzistencije i minimuma ljudskih prava žena u Avganistanu, Bangladešu, Iraku (ograničeno obrazovanje, kretanje, učestvovanje u socijalnom životu). U mnogim kulturama ne prepoznaje se neravnopravan položaj žena jer ono što je stvoreno kulturnim obrascem, sada se smatra i doživljava „prirodnim“.

Život na planeti ne može biti održiv ako svi njeni stanovnici nemaju jednaka prava i slobode i ne učestvuju podjednako u kreiranju društva, doprinoseći svojim jedinstvenim saznanjima i potrebama. Danas je jedna polovina stanovnika samim rođenjem u manjoj ili velikoj meri diskriminisana. Potrebe žena, njihovi principi i vrednosni sistemi nesu integrisani ravnopravno u političke i društvene sisteme i, samim tim, mnoge oblasti života ženama nisu lako pristupačne. Rodna ravnopravnost podrazumijeva ravnopravnost u razlikama, a ne uklapanje jednog roda u model drugog. Rešenje je u osvešćivanju pripadnika/pripadnica oba pola i u favorizovanju pozitivnih primera promena položaja žena, a takvih promena ima i u najrigidnijim društvenim sistemima.

Borba za rodnu ravnopravnost je, naročito tokom XX vijeka, donijela mnogo pozitivnih promjena, ali najvećim dijelom u razvijenim zemljama s dominantno bijelom populacijom. Danas u Americi i drugim razvijenim djelovima svijeta preko 40% studenata/studentkinja medicine, prava, ekonomije i kandidata/kandidakinja za doktorsku titulu čine žene. Istovremeno smo svedoci da se promene pokreću i u nerazvijenim zemljama: učešće i pobuna žena u političkim promenama u Egiptu (skoro polovinu protestanata su činile žene na ulicama Kaira) od ogromnog je značaja. Promene u Egiptu, zemlji u kojoj su žene pre samo 10 godina dobile pravo da zatraže razvod, mogu da budu pokretač pozitivnih promena u širem okruženju gde su ženska prava ugrožena.

Žene čine u proseku 19% parlamenta u svim zemljama sveta. U ovom segmentu, razlike između razvijenih i nekih nerazvijenih zemalja se brišu: po učešću žena u parlamentu predvode istovremeno: Ruanda, Kuba, Mozambik i zemlje severozapadne Evrope – Švedska, Norveška, Belgija, Island, Holandija itd, gdje žene čine 35–50% parlamenta. Rodna ravnopravnost je treći od osam milenijumskih ciljeva Ujedinjenih nacija, a poboljšanje položaja žena u društvu vezano je i za četvrti i peti milenijumski cilj – smanjenje smrtnosti kod dece i poboljšanje zdravlja majki. Sve studije govore da, kada su žene podržane i osnažene, celo društvo ima koristi. Njihove familije su zdravije, više dece ide u školu, prihodi su veći i čitave zajednice, naročito u nerazvijenim zemljama, postaju mnogo otpornije.

9. NEZAPOSLENOST

U svetu ima oko 212 miliona ljudi bez posla. Razlozi za nezaposlenost su različiti u različitim delovima sveta – nedovoljno ili neodgovarajuće obrazovanje, nerazvijena društvena klima za osnivanje biznisa ili investiranje, loš i zastareli ekonomski model poslovanja, iscrpljeni prirodni i energetski resursi ili ekološki problemi... Proces ekonomske krize kroz koji trenutno prolaze razvijene zemlje sveta, i koji je izazvao stopu nezaposlenosti preko 10%, nije samo privremena kriza nakon koje će se, kada „prođe“, sve vratiti na staro. U pitanju je mnogo veća društvena promena koja podrazumijeva tranziciju iz industrijske u tehnološko-informacionu fazu i još važnije, tranziciju zasnovanu na obnovljivim izvorima energije i na novoj zelenoj ekonomiji.

Više neće biti u toj meri procesa proizvodnje koji zahtevaju postojeća zanimanja, već se javlja potreba za novim znanjima i stručnošću za „zelene poslove i industrije“ (Green jobs & industries): izgradnju energetski efikasnih zgrada, rad na tehnologiji obnovljivih izvora energije, proizvodnju automobila koji koriste bio-goriva ili električnu energiju...

Sve je više primera novih inovativnih modela poslovanja koji redefinišu postojeću ekonomiju. Tokom poslednje decenije neprofitna svetska organizacija „Fair Trade“ sprovodi vrlo važan projekat na globalnom nivou, zasnovan na održivom razvoju i pravednosti u trgovini, tako da svako, kroz svoj rad, može da obezbedi dostojan život i razvije svoje potencijale, kao i da doprinese razvoju svoje zajednice. Organizacija omogućava malim i često siromašnim farmerima širom sveta da plasiraju svoje proizvode na tržište, i dobiju odgovarajuću cenu za njih na pošten način u konkurenciji s velikim korporacijama. Među najpoznatijim „Fair Trade“ proizvodima je kafa, i zahvaljujući radu „Fair Trade“ organizacije i njenoj saradnji s malim farmerima u Južnoj Americi i Africi, jedan od najvećih svetskih lanaca kafeterija – američki „Sturbucks“ – nakon 10 godina rada na ovoj strategiji pravi 100% „Fair Trade“ espreso kafu.

Socijalno preduzetništvo je postalo u poslednje dve decenije novi oblik preduzetništva koji istovremeno smanjuje nezaposlenost i siromaštvo i marginalizovanje osoba s invaliditetom, izbeglih i raseljenih lica, nedovoljno kvalifikovanih lica itd. Italija predvodi u razvoju socijalnog preduzetništva i ima preko 5 miliona korisnika socijalnih kooperativa. U našem regionu ova priča postaje sve aktuelnija. Primer je osnivanje socijalne i ekološke kooperative „Eco Bag“ u Srbiji koja proizvodi torbe i novčanike od recikliranog PVC-a od prethodno iskorišćenih reklamnih bilborda, i istovremeno zapošljava žene u srednjem dobu koje su ostale bez posla u tekstilnoj industriji.

10. KONZUMERIZAM

U današnjem ekonomskom modelu proizvodnje i potrošnje pojedinac nije dovoljno „značajan ili vredan“ ako nema finansijski potencijal da kupuje i troši. Istovremeno, proizvodi su osmišljeni tako da imaju kratak životni vek i da se povećava potrošnja a samim tim i kapital investitora, ali i otpad i eksploatacija resursa. Sprečavanje kolapsa ljudske civilizacije zahteva potpunu transformaciju dominantnih kulturnih modela koji su bazirani na konzumerizmu. Prosečni Evropljanin/Evropljanka potroši 43kg, a Amerikanac/Amerikanka 88kg resursa dnevno, simbolično rečeno, svakoga dana iz planete izvučemo količinu resursa u zapremini 112 Empire State Building-a.

Mnoga istraživanja pokazuju da stanovnici/stanovnice zemalja s visokim bruto društvenim dohotkom nisu i srećniji, odnosno povećanje BDD-a ne čini ljude srećnijim. Amerikanci, koji imaju visoki BDD u poređenju sa svetskim prosekom, veoma su siromašni kada su u pitanju ljudski odnosi, slobodno vreme, poverenje u institucije i zadovoljstvo životom (well–being). Istraživanja pokazuju da s porastom socijalnog kapitala (razvijeni kontakti, učešće u političkim i religijskim organizacijama, obrazovanje, sport, umetnost ... ) a ne BDD-a, ljudi u razvijenim zemljama postaju srećniji.

Preokret je u toku – iz kulture konzumerizma u kulturu održivosti. Nastaju novi globalni pokreti i rituali u kojima se slave nove vrednosti i ukazuje na negativne posledice postojećih rituala koji su se pretvorili u rituale konzumerizma… „Buy nothing Day“ u Americi stoji nasuprot „Black Friday“, danu poznatom po masovnoj kupovini. „World Carfree Day“ (dan bez automobila) slavi se u više od 40 zemalja. „Earth hour“ je određeni sat u godini kada se ljudi širom planete uključuju u akciju isključivanja svetla i uštede energije. Istovremeno, sve više je primera korporativne odgovornosti i bogatih ljudi koji svoj kapital ulažu u rešavanje ekoloških problema i siromaštva. A veliki doprinos promeni kulture konzumerizma mogu dati svetske religije, koristeći svoje drevno duhovno znanje o materijalizmu i sreći.

Linkovi:

  • Prepreke za održivi razvoj: promene u upravama i neobaveštenost - link
  • Koja je cena izgradnje zelene ekonomije? - link
  • Održivi razvoj doslovce - razvoj i perspektive gradova na prelasku dva milenijuma (linkovi) - link
  • Verujemo u arhitekturu - link
  • 77% svetske potrebe za energijom mogli bi da se dobiju iz obnovljivih izvora do 2050. godine - link
  • Modularna konstrukcija i „Održivost” - link

Komentari: 1

Predrag 18.12.2012 17.13.39

Stvarno odličan tekst. Velika pohvala za autora, a i onoga što je objavio ovaj tekst. Ali ima još jedan velik problem koji nije spomenut. A to je tehnološka nezaposlenost. O čemu tačno govorim? Najbolje je da sami pročitate tekst renomiranog ekonomiste i državnog savetnika Džeremi Rifkina, koji vam ovim putem prilažem:

http://www.scribd.com/doc/55425529/Kraj-Rada

Veliko poštovanje i pozdrav

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...