Kako svest o zelenim tehnologijama i tehnika raste i dobija popularnost širom sveta, sve više ljudi se okreću strukturama od teretnih kontejnera kao zelenoj alternativi. Postoji veliki broj napuštenih, neiskorišćenih kontejnera svugde po svetu koje samo zauzimaju prostore na dokovima svetskih luka. Razlog zašto je ovo ovako jeste da je zemljama mnogo skupo da otpreme prazne kontejnere odakle su došli. U većini slučajeva, jeftinije je kupiti nove kontejnere iz Azije. Rezultat tome je neuobičajno veliki broj praznih kontejnera koji samo čekaju da postanu nečiji dom, kancelarija, apartman, škola, spavaonica, studio...
Postoje obilne benificije tzv. kontejnerske arhitekture. Neke od ovih prednosti uključuju: jačinu, izdržljivost, dostupnost i cenu. Obilje i relativna jeftinoća (neki se prodaju čak i po 900 američkih dolara) ovih kontejnera tokom poslednje dekade dolazi iz razloga deficita u robi koja dolazi iz Severne Amerike. Proizvodi koji dolaze u Severnu Ameriku (iz Azije i Evrope) u kontejnerima koji često moraju da budu vraćeni nazad prazni po velikom trošku. Stoga, nove aplikacije se traže za korišćene kontejnere koje su završili svoje putovanje.
Filip Klark (Phillip C. Clark) je 23. novembra 1987. godine predao patent u Sjedinjenim Američkim Državama koji opisuje "Metod pretvaranja jednog ili više čeličnih teretnih kontejnera u naseljive objekte". Ovaj patent je odobren 8. avgusta 1989. godine pod rednim brojem 4854094. Dijagrami i informacije prikazani u dokumentu patenta su postavili osnove za mnoge arhitektonske ideje pri upotrebi kontejnera.
Oglas
|
|
|
Puma City |
Godine 2006, južnokalifornijski arhitekta Piter Demaria (Peter DeMaria) projektovao je prvu dvospratnu kuću od kontejnera u sjedinjenim Američkim Državama kao odobren konstruktivni sistem pod rigoroznim uslovima nacionalnog Pravilnika o gradnji. Još više impresivniji je projekat Puma City (arhitektonski biro Lot-Tek), koji je izgrađen sa obiljem jeftinog materijala a bez smanjenja kvaliteta dizajna. Postoji mnogo vrhunskih primera kontejnerske arhitekture širom sveta.
Kontejnerska arhitektura je postala popularna u arhitektonskoj zajednici kao trendi, zelena, alternativa tradicionalnih građevinskih materijala, i čini se kao dobar izbor za ljude koji su ekološki osvešćeni. Ipak, postoji dosta negativnih strana u upotrebi kontejnera za izgradnju.
Na primer, premaz koji se koristi da se kontejneri naprave izdržljivi tokom transporta morem sadrže brojne štetne hemikalije, kao što su hromatske i fosforne i olovne farbe. Dodatno, drveni podovi koji se postavljaju u većini objekata od kontejnera su premazani sa opasnim hemijskim pesticidima, kao što je arsenik i hrom, koji služe da oteraju štetočine.
Ponovno korišćenje kontejnera se čini kao dobra energetska alternativa, ali, malo ljudi uračuna količinu energije potrebnu da bi se kontejner napravio useljiv. Cela površina kontejnera mora biti peskirana (i to nakon otklanjanja starih farbi), podovi moraju biti zamenjeni i otvori moraju biti isečeni sa bremenom. Kod ove transformacije, prosečan kontejner proizvede oko 500kg opasnih materija pre nego što se on može koristiti kao konstruktivni element. Sve ovo, plus količina fosilnih goriva potrebna da se kontejner pomeri korišćenjem teške mašinerije, značajno doprinosi njegovom ekološkom otisku.
Drugi problem jeste dimenzionalnost kontejnera sa obzirom da oni stvaraju čudne radne i životne prostore. Dodajte još, na samu strukturu, izolaciju i imate dugu, usku, kutiju sa korisnom visinom manjom od 2,4 metara. Da biste napravili adekvatan životni prostor morate kombinovati više kontejnera zajedno, što zahteva dodatnu energiju.
U mnogim krajevima, jeftinije je i koristi se manje energije u izgradnji sličnih struktura korišćenjem drvene konstrukcije. Domovi od kontejnera imaju smisla tamo gde nema resursa, gde su kontejneri u obilju, i gde ljudi imaju neophodnu potrebu za smeštajem (kao što su nacije u razvoju ili zajednice pogođene prirodnim nepogodama). Iako su oni sigurno upečatljivi i inovativni primeri arhitekture koja koristi teretne kontejnere, oni, obično, nisu najbolji metod projektovanja i građenja.
Linkovi:
