Stalna ratna opsada u Avganistanu sigurno nije pogodovala ni ekonomskom, ni kulturnom uzletu zemlje. Vladavina Talibana, a uveliko i američka „intervencija“, dovela je do katastrofalnih gubitaka, nebrojenih žrtvava i nepoštovanje svih ljudskih sloboda.
Pokušavajući stvoriti novu sliku građevinskog poleta avganistanske prestonice Kabula u zadnjih par godina, New York Times je nedavno objavio zanimljiv članak o odnosu lokalnog stanovništva prema novom/starom izumu - liftu, pokazatelju kulturnog i urbanog razvoja društva. Lift je svakako bio zadnja stvar o kojoj su stanovnici razmišljali dok su se trudili da spasu žive glave, a i donedavna tipologija kuća većinom se svodila na ciglene dvospratnice kojima lifotvi nisu bili potrebni.
Petospratnica u kojoj se nalazi skup ministarstava i Kabinet predsednika ima lift, no on je van funkcije. Zanimljivo, stanovništvo čak ni u rečniku nema vlastitu reč za lift, pa koriste englesku reč „lift“ (koju i mi koristimo), a najbliže dolaze deskriptivnim terminom „bala barenda,” u slobodnom prevodu „stvarčica koja diže ljude“.
Ipak, zadnjih godina, Kabul je postao meka za investitore, a cene nekretnina i zemljišta su porasle za 75 posto. Razlog tome su ulaganja međunarodnih agencija koje su voljne platiti najbolje lokacije, ali i imućni Avganistanci koji su se opekli za vreme finansijskog kraha u Dubaiju. Bez obzira na organičenja u gradnji, novac uveliko dolazi i od trgovine drogom (opijumom), pa takozvane „Palate od maka“, uspevaju stvoriti konkurentno tržište nekretnina.
A ono se najjasnije ogleda u gradnji nebodera i trgovačkih centara, pomoću kojih je put u kapitalizam zagarantovan. Ipak, problem postaje lift kao nužnost u višespratnicama: koliko zbog lokalne navike stanovništva da ne veruju u sigurnost mašine, misleći kako će se svaki čas srušiti, toliko i zbog opravdanih razloga poput dnevnih restrikcija struje. Ipak, u lokalnoj filozofiji građenja sprata na sprat (sledeći valjda primer Vavilonske kule), neboderi i do trinaest spratova često nemaju liftove, sve dok skeptični investitori ne uvide kako oni možda i nisu loša ideja. Na primer, prve pokretne stepenice u Kabulu izgrađene su 2005. godine kao deo hotela i trgovačkog centra Kabul City Center.
Ekonomski napredak Kabula se ugleda i u predlogu novog urbanističkog plana Kabula kojeg je blagoslovio i sam predsednik Karzai. Plan predviđa revitalizaciju starog grada, sa naglaskom na kvalitetu života svih, a ne samo privilegovanih.
U takvom svetlu boljitka i napretka, priča o Skateistanu - prvoj licenciranoj školi za skejtere u svetu, i to u Kabulu, čini se kao iskreno obećanje novog života. Još 2007. godine, australijski skejteri Oliver Percovich i Sharna Nolan, odlučili su otvoriti malu školu za skejtere, koja je za dve godine poprimila državni značaj (finansirana od avganistanskog olimpijskog odbora!?) i na više od 5.000 kvadratnih metra postala „all-inclusive“ zatvoreni skejt park. Skateistan je zaista prikaz duha radikalne promene Kabula: ravnopravni su svi socijalni staleži, a uključuju se sva školska deca, sa naglaskom na vrlo siromašne dečake i devojčice.
Bez ignorisanja kolonijanih pretenzija Rusije, Britanije ili Amerike, Avganistan čini se, ponovno zadobija obrise autentičnog kulturnog kruga Bliskog istoka.
Linkovi:
- Skateistan - http://skateistan.org/
- Predlog novog urbanističkog plana Kabula - http://www.cityoflight-kabul.com/
- Milijarde dolara nestale iz Kabula završile u Dubaiju - link
- Turska postaje globalna sila u građevinarstvu - link
- Arhitektura za čovečanstvo - najveća mreža održivih projekata za ugrožena područja
i zajednice (video) - link
