U knjizi nazvanoj "Visions of Architecture" (Vizije arhitekture) autor Stiven Liz (Stephen Lees) ispituje razne oblike zgrada i zanimljive činjenice koje su dovele do njihovog stvaranja u nečemu što možemo nazvati "Građeviniski proces" u koji spada više disciplina: arhitektura, religija, inženjerstvo, umetnost, psihologija, ekonomija i politika. Uticaji ovih disciplina su izmakli ljudima iako su oni možda upoznati sa materijom. Stiven otkriva svoje zaključke sa čitaocima WAN-a (a ujedno i sa čitaocima našeg portala).
Vile i religija su bile motivacione snage iza viktorijanskih neogotičkih čeličnih ramova za železničke stanice, kao što se može primetiti na hotelu St. Pancras i posebno na ogromnoj Victoria Station u Bombaju. Upotreba čeličnih ramo se se proširila na javne zgrade i naposletku preko gotičkog vodenog tornja u Čikagu i na konstrukciju kolosalnih ArtDeco nebodera koje imamo danas.
Poreklo, a prvenstveno ideja nebodera vuče korene još iz praistorije (setimo se samo megalomanskih tendencija egipatskioh faraona, Kolosa sa Rodosa, Vavilonske kule itd), dok se savremeni neboderi kakve danas znamo grade u Čikagu. Tokom 1880-tih godina u Čikagu se počinju primenjivati inovativne metode proizvodnje čeličnih greda koji su potekli od izgradnje Kristalne palate za potrebe Svetske izložbe 1851. godine.
Čikaška škola i WB Dženi (William Le Baron Jenney - američki arhitekta koji se smatra ocem savremenih nebodera) dodatno su razvili ovu tehnologiju koristeći čelične grede u pravljenju kavezastih ramova, formirajući na taj način infrastrukturu na koju se zakiva suprastruktura objekta - obloga nebodera.
Oglas
Količina čelika potrebna za izgradnju 412m visokog rama Empire State Building-a bila je 58.000 tona ili ili ekvivalent u 500 milja pruge. Ovaj način izgradnje smanjio je cenu izgradnje i ubrzo je višestruko vreme potrebno za izgradnju nebodera. Za izgradnju Empire state Building-a, sa svojom visinom od 412 metara, bilo je potrebno samo osamnaest meseci.
Neki neboderi su izgrađeni kao rezultat spekulacija koje se graniče sa ludilom i koje su samo doprinele padu berze 1929. godine. Tipičan primer ovih spekulacija i neobazirnosti jeste titanska bitka između dva megalomanijaka: Voltera Krajslera (Walter Chrysler), predsednika kompanije Chrysler Automobiles i Džona Džejkoba Raskoba (John Jacob Raskob), predsednika kompanije General Motors. Ova borba se prenela sa sastanaka na ulice i posle se iskazala u dramatičnim, moćnim, iskonskim objektima.
Jedan od nebodera o kojima se priča jeste Empire State Building, izgrađen zbog ludila i potrebe da odražava komercijalni ponos kompanije, dobio je bitku uprkos varkama na neboderu Chrysler. Po ugledu na hotel St. Pancras, Empire State Building je razvio arhitekturu u pogledu iskonskog simbolizma, dizajna i brzine izgradnje zahvaljujući čeličnim ramovima koji su zgradu spasili od rušenja kada je avion udarion u nju 1945. godine. Dizajn zgrade je bio kopiran i može se primetiti na zgradi Palmolive u Čikagu, zatim zgradi First National Center u Oklahomi i širom sveta, uključujući kule Battersea Power Station u Londonu.
Komercijalni ponos još uvek može biti motivacioni faktor iza dizajna moćnih zgrada kao što je prikazano u jednoj od četiri monolitne kule Rockefeller centra. Megalitska RCA zgrada, koja sadrži čuveni Radio City Music Hall, jeste jedna od predstavnica izraženog monumentalizma. Bronzana statua Atlasa koja se nalazi na trgu i Prometeja koji je okrenut fasadi zgrade kao i Merkur koji je lociran ispred Grand Central terminala blizu, stvaraju još veći utisak megalomanije kojoj je tada teženo. Očigledno je da su olimpijski bogovi opredeljeni da donesu još više veličine ovim neboderima.
Linkovi:
- Kingdom Tower: Najavljena izgradnja najviše zgrade na svetu - link
- Redefinisanje Njujorških nebodera - link
- Najveći neboderi današnjice - Petronas Twin Towers - link
- Najveći neboderi današnjice - Taipei 101 - link
- Kule od peska - CityCenter u Las Vegasu i Burj Khalifa u Dubaiju (linkovi) - link
- Foster: 30 St Mary Axe - Hearst Tower - link
- CTBUH menja kriterijume za određivanje najviših objekata na svetu - link
- Toranj R432, Meksiko Siti - link
- Visoki objekti – budućnost i neophodnost savremenog Beograda - link
