Trepćuća svetla su dosadna, ali ona možda imaju i svoju dobru stranu. Komunikacija vidljivim svetlom (Visible Light Communication - VLC) koristi brze impulse svetla da bi bez žica prenela informaciju. Sada je možda spremna da se takmiči sa konvencionalnim Wi-Fi-jem.
"U srži ove tehnologije je nova generacija dioda koje emituju svetlost (Light-Emitting Diodes – LED) velike bleštavosti", kaže Harald Has (Harald Haas) sa Univerziteta u Edinburgu, Velika Britanija. "Veoma jednostavno, ako je LED uključen, prenosi se cifra 1, ako je isključen, transmituje se 0", kaže Has. "Svetla mogu da se isključuju i uključuju veoma brzo, što donosi zanimljive mogućnosti za prenošenje podataka."
Moguće je kodirati podatke u svetlosti menjanjem učestalosti treptaja LEDa kako bi se dobili različiti nizovi jedinica i nula. Intenzitet LEDa se menja takvom brzinom da ga ljudsko oko ne može primetiti, tako da svetlo izgleda konstantno.
Oglas
Transmiteri i receptor
Sofisticiranije tehnike mogu u neverovatnoj meri da povećaju VLC učestalost podataka. Timovi sa Univerziteta u Oksfordu i Edinburgu se fokusiraju na prenos paralelnih podataka korišćenjem nizova LEDa, gde svaki LED transmituje različiti tok podataka. Druge grupe koriste mešavine crvenih, zelenih i plavih LEDova kako bi izmenili frekvenciju svetlosti, od kojih svaka frekvencija kodira različiti kanal podataka.
Li-Fi, kao što se i pretpostavljalo, već je postigao izuzetno velike brzine u laboratorijskim uslovima. Istraživanja u Institutu Hajnrih Herc u Berlinu, Nemačka, dostignuta je učestalost podataka od preko 500Mb po sekundi korišćenjem standardne bele LED. Has je registrovao spin-off preduzeće da bi prodavao VLC transmiter za krajnje korisnike čija je proizvodnja planirana od sledeće godine. On može da transmituje podatke za 100Mb/s – brže nego većina širokopojasnih veza (broadband) u Ujedinjenom kraljevstvu.
Jednom kada bude uspostavljen, VLC bi mogao da reši neke velike komunikacione probleme. Godine 2009, Federalna komisija za komunikacije SAD upozorila je na krizu na pomolu: zato što su naši mobilni uređaji toliko gladni podataka, uskoro ćemo ostati bez radiofrekvencija. Li-Fi bi mogao da oslobodi radio talase, naročito budući da je veliki deo infrastrukture već postavljen.
"Ima oko 14 milijardi svetlosnih sijalica širom sveta. Samo ih treba zameniti sa LED koje prenose podatke", kaže Has. "Mislimo da je VLC oko 10 puta jeftiniji od Wi-Fija". Zato što koristi svetlost, a ne signale radio-frekvencija, VLC bi bezbedno mogao da se koristi u avionima, da se integriše u medicinske uređaje i bolnice u kojima je WI-Fiju pristup zabranjen, ili čak ispod vode, gde Wi-Fi uopšte ne radi. "Verujem da je pravo vreme za VLC", kaže Has koji je svoj rad prezentovao na konferenciji TED Global u Edinburgu sredinom jula.
Ali ima i uzdržanih komentara po pitanju VLC budućnosti. Funkcioniše samo kada je usmeren direktno ka vidnom polju, na primer, što ga, međutim, čini i težim za presretanje od Wi-Fija. "Početan entuzijazam je veliki, a zaista ima i nekih veoma dobrih primena", kaže Mark Lison (Mark Leeson) sa Univerziteta Varvik, Velika Britanija. "Ali sumnjam da je to rešenje za sve. Ovo nije besmislena tehnologija, ali isto tako ne mislim da će izbrisati sve koje su nastale pre nje."
Linkovi:
Tekst sa portala Građevinarstvo.rs
