Georgina Ema Brizuela, koja živi u San Miguel del Padron-u, jednom od predgrađa Havane, rešila je pre dve godine da postane zakonski vlasnik svog doma. U julu 2009. godine, otpočela je dugu administrativnu bitku, koju kubanska štampa opisuje kao "pravu noćnu moru" i od koje sada namerava da odustane.
Angažovala je advokate, napisala nekoliko pisama i srela se sa nizom zvaničnika, ali nikada nije uspela da se probije kroz birokratiju. "Direktor je imao udes", dokumenti su "loše urađeni" ili bilo je neophodno da se sprovede novo psiho-socijalno ispitivanje" njenog slučaja, samo su neka od datih opravdanja. "Predmet je još uvek u fiokama, a da ga niko nije potpisao, i ja nisam legalizovala moju kuću", kaže Brizuela. Njena odiseja, o kojoj je pisao omladinski list Juventud Rebelde, nije izuzetak na Kubi gde se ljudi koji se trude da nađu mesto za život ili da legalizuju svoju stambenu situaciju, suočavaju sa sličnim preprekama već pola stoleća.
"Ovde je uobičajeno da bake i deke žive sa svojom decom i unucima, to jest da tri generacije žive u istoj kući, ili da razvedeni parovi nastave da žive pod istim krovom protivno svojoj volji jer nijedno od njih ne može da nađe mesto za život", kaže Karmen, koja je nedavno diplomirala i živi sa svojim roditeljima.
Nije ni čudo što su Kubanci pozdravili reformu koju je najavila vlada Raula Kastra, kao deo mera za osavremenjavanje ostrvskog društvenog modela, koja će omogućiti stanovnicima i emigrantima da prodaju i kupuju nekretnine po prvi put od revolucije 1959. godine. Vlada je naložila administraciji da revidira 188 zakonskih normi u vezi sa nekretninama, "od kojih većina ustanovljava administrativne zabrane", kako bi se pokrenula reforma zakonodavstva krajem ove godine.
Ali čak ni sada, poteškoće ne mogu da spreče Kubance u rešavanju njihovih stambenih problema ispod žita, što znači putem nelegalnih prodaja i kupovina. Čak je i Granma, zvanični list kubanske komunističke partije, priznao da birokratska žabokrečina i nepregledni zakoni i pravilnici ohrabruju "nelegalnost i korupciju".
Trenutno, jedini način selidbe u nov dom na Kubi jeste zamena nekretnina. Sistem poznat kao permuta (zamena) zahteva komplikovane birokratske procedure. "Menjam kuću za dva stana", "Menjam veliki stan za dva mala", natpisi su koji se mogu pročitati na glavnoj ulici Havane, nedeljnom sastajalištu onih koji trguju na neformalnom tržištu nekretnina. Režiser Huan Karlos Tabia (Juan Carlos Tabio) obradio je ovu temu kroz humor u sada klasičnoj komediji Se Permuta, u kojoj krojačica pokreće niz zamena stanova kako bi se rešila ćerkinog udvarača. (slika desno: plakat filma Se Permuta)
Nisu dostupne nikakve pouzdane cifre o tome kolika je zapravo nestašica stambenog prostora na Kubi, ali neki statistički podaci ukazuju na to da bi moglo biti potrebno više od pola miliona stanova. Taj broj ne uzima u obzir loše stanje hiljade stanova ili kuća. "Da li biste živeli u ovoj kući?" pita taksista turistu dok prolaze pored zgrade koja je bukvalno ruina u centru Havane.
Od reforme koju je vlada najavila, a koju je odobrio Kongres komunističke partije u aprilu, dobrobit neće imati samo Kubanci koji žive u svojoj zemlji, već takođe i emigranti, koji su do sada gubili svoje domove kada su se selili u inostranstvo. Novi Opšti zakon o nekretninama učiniće birokratiju fleksibilnijom kako bi se olakšala prodaja i kupovina, zamena, poklanjanje ili nasleđivanje nekretnina. Međutim, zakon neće dozvoljavati da jedna osoba poseduje više od jedne nekretnine.
Reforma je jedna od najvažnijih u paketu koji je najavila vlada. Olakšaće ozbiljan socijalni problem, pokrenuće ekonomske resurse i stvoriće "važan izvor prihoda za državu" kroz plaćanje taksa, rekao je za nemačku novinsku agenciju dpa ekonomista koji je želeo da ostane anoniman.
On takođe očekuje da će reforma povećati priliv novca od Kubanaca koji žive u inostranstvu, koji se trenutno procenjuje na oko milijardu dolara godišnje. "To ćemo ubrzo primetiti jer će čak i ograničeno otvaranje tržišta podići cene nekretnina i ljudi će želeti da kupe brzo, pre nego što se to desi."