Krovno zelenilo - krovni vrtovi, terase i bašte

24.12.2007. | Marija Živanović d.i.p.a. | Gradjevinarstvo.rs

Zelene površine imale su važnu ulogu još u drevnim civilizacijama, pa se tako o njihovoj neophodnosti u gusto naseljenim sredinama (gradovima) govori od XIV veka p.n.e. sve do danas. Razvojni put od tri i po milenijuma sažet je u konstataciji stručnjaka iz ove oblasti da se ''istovremeno sa razvojem društvene i privredne evolucije naselja, menja struktura i forma gradske pejzažne kompozicije a takođe veličina i oblik zelenih površina''.

Gradovi sveta odavno pokušavaju da iznađu načine balansiranja između dve krajnosti: potencijalnih prihoda od privatnog komercijalnog zemljišta i neophodnosti javnih zelenih površina. Ova borba postoji svugde, bez obzira na stepen razvijenosti države, grada, svesti građana, a najuspešniji u rešavanju problema su oni gradovi koji uspeju da pronađu najoptimalnija rešenja. Pitanje ozelenjavanja nije samo pitanje estetike ili održavanja psihološke veze čoveka sa prirodom, već se istovremeno radi o poboljšanju eko i klimatskih uslova u izgrađenim sredinama. Sagledavanje ove teme na širem planu dovodi do zaključka da gradska zelenila postaju neophodna kao jedino moguće rešenje zaštite kvaliteta vazduha.

Problemi koje možemo primetiti prilikom osnovne analize sistema zelenih površina u urbanim sredinama, kako širom sveta tako i kod nas, svode se na sledeće:

  • Zelenila je sve manje, a sve je manje i načina za njihov povratak u urbano tkivo.
  • Brzo širenje gradskih jezgara uslovljava sve veće potrebe za izgradnjom infrastrukturnih i drugih objekata, dok površine namenjene parkovima, park-šumama, dečjim igralištima i drugim vidovima zelenih oaza ostaju u drugom planu.
  • Postoji loša praksa prenamene površina pod zelenilom iako su ove površine veoma važne jer predstavljaju deo sistema koji bitno utiče na regulaciju klime i unapređenje estetske slike gradova. Ova praksa karakteristična je za sredine u kojima javno mnjenje ne igra ulogu aktivnog zaštitnika svog životnog prostora, već pasivnog posmatrača kršenja ili izbegavanja zakona i propisa.

Kako izbeći navedene probleme? Na koji način povećati broj zelenih površina u gradovima ukoliko za njih jednostavno nema mesta? Predstavljamo vam jedno od novih rešenja – ozelenjavanje ravnih krovova i terasa.

U najrazvijenijim zemljama sve je prisutnija tendencija ozelenjavanja krovova, i to ne samo kroz individualne projekte, već kao ekstenzivno ozelenjavanje petih fasada, koje bi trebalo bitno da podigne kvalitet života u gradovima.

Njujork će u XXI veku postati grad sa najvećim brojem ozelenjenih krovova. Gradska uprava planira ozelenjavanje svih krovnih terasa u cilju poboljšanja mikroklimatskih uslova, smanjenja zagađenosti vazduha i buke, unapredjenja estetske slike grada... Da podsetimo, Menhetn, centralna zona grada, već sadrži jednu od najvećih uređenih zelenih površina na svetu – Central park. Ovaj park, poznat iz mnogobrojnih filmskih i televizijskih scena, krije poznati Prirodnjački muzej, kilometre staza, mostove, hektare travnjaka i nekoliko veštačkih vodenih površina među kojima je najpoznatije Veliko jezero na kome je krajem XIX veka Nikola Tesla demonstrirao svoj patent daljinskog upravljanja vozeći maketu broda po površini jezera.

Zelena oaza ni na nebu ni na zemlji

U Kanadi, SAD-u, Japanu, Engleskoj... mnoge terase i krovovi već su postali zelene površine koje je na drugi način skoro nemoguće formirati (i očuvati) u gusto izgrađenim gradovima. Sve češće novi projekti u sebi podrazumevaju ozelenjavanje krova ili terasa, dok kod nas još nije razvijena svest, ne samo o prednostima njihove primene, već i o neophodnosti njihovog postojanja, a arhitekti i neimari do sada nisu imali dovoljno hrabrosti i stvaralačke drskosti da ponude jedno takvo graditeljsko rešenje. Sličnu ulogu u arhitekturi i urbanizmu imaju i vertikalne ozelenjene površine - fasade, ali će o njima biti više reči u nekom od narednih brojeva BUILD magazina.

Balkoni i prostori na ravnim krovovima mogu da se preurede u veoma zanimljive površine na kojima tepisi trave i biljke u posudama daju izvanredne efekte stvarajući zelene oaze u vazduhu. Krovni vrtovi mogu da sadrže veći broj elemenata koji se koriste i u vrtovima u nivou tla: mogu se urediti geometrijskim, pejzažnim ili mešovitim stilom, ali ipak postoje važne dizajnerske i strukturne razlike u razvoju pejzaža na vrhu krova i u nivou tla.

Uticaji i preduslovi

Uticaji koji deluju na krovove uopšte i ovde su prisutni: sunce, kiša, sneg, vremenske nepogode (grad, jak vetar...), zagađen vazduh... Zbog svega toga, najvažnija pitanja pri projektovanju krovnog vrta (pre estetskih), jesu ona koja se tiču zaštite integriteta krova – krovna konstrukcija mora ostati vodonepropusna, stabilna, dugotrajna i zaštićena od oštećenja.

Nedavno su i kod nas započeli prvi koraci u ovom smeru. Konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje blokova 25 i 26 u Novom Beogradu (kod Arene) prvu nagradu doneo je birou Medium International Development. Projektom je planirano ozelenjavanje ravnih krovnih površina u vidu vrtova i otvorenih rekreativnih površina.

Konstrukcija objekta mora izdržati dodatno opterećenje krovnog vrta i zato se mora odrediti maksimalna težina tereta krova koja ne sme biti prekoračena. Pravilnim izborom mobilijara i biljaka celokupna težina elemenata vrta može se svesti na optimum koji neće ugroziti bezbednost objekta.

Upravljanje vodom i vlagom je važan faktor u planiranju krovnog vrta. Postoje brojni načini da se postavi i zaštiti vodonepropusna membrana, ali bez obzira na to od kog materijala je izrađena, mora se postaviti pre svih ostalih materijala i strukturnih elemenata vrta. Drenaža je podjednako važna, a najbolji način izvođenja drenažnog sistema za vrt na krovu je kroz isti sistem koji koristi zgrada (olucima i sl.).

Bezbednost ljudi i imovine najviše ugrožava jak vetar i visina objekta. Krovni vrtovi moraju imati ograde kako bi se zaštitili korisnici, ali i prolaznici, pa iz tog razloga treba obaviti konsultacije sa nadležnim službama i stručnjacima u vezi sa propisima o visini i načinu bezbedne izrade i postavke ograda i zidova.

Uređenje vrta

Tek sada, kada su nam poznati uticaji i preduslovi, možemo pristupiti osmišljavanju i izvođenju krovnog vrta. Izbor rešenja je veliki, a svi elementi se mogu kombinovati po ukusu i potrebama korisnika. Naravno, treba voditi računa o ulozi svakog postavljenog elementa ili biljke, koji moraju biti prilagođeni uslovima karakterističnog položaja na objektu.

Materijali koji se mogu se koristiti za popločavanje, odnosno zastiranje krovnih vrtova su: aluminijum, laki beton, drvo ili trava... Svaki element vrta treba da je sačinjen od što laganijih materijala, dobro pričvršćenih za krov ili druge delove zgrade.

Izbor biljaka takođe je raznovrstan, a prilikom odabira treba se opredeliti za niže rastinje kao što je: patuljasto drveće, nisko žbunje, puzavice, cveće, trave... Vrste tankog, krhkog stabla i nežnih listova treba izbegavati jer takve biljke slabo trpe pojačan uticaj vetra na višim spratovima. S obzirom na činjenicu da su krovovi direktno izloženi suncu, prilikom odabira biljaka treba preferirati vrste svetlosti. Vrste senke i polusenke se takođe mogu koristiti ukoliko im se obezbede adekvatni uslovi za rast i razvoj.

Podloga za sadnju biljaka je još jedan faktor koji će uticati na opterećenje krova, pa se preporučuje korišćenje lagane zemljišne smeše koja sadrži dovoljno hranljivih materija neophodnih za razvoj biljaka.

Oblikovanje krovnih vrtova i izbor biljaka

Sa krovnih terasa se pruža uzbuđujuć pogled na grad. Vidike treba što bolje iskoristiti i naglasiti, a posmatrača usmeriti ka njima. Za to nam od velike pomoći mogu biti biljke i centralni zeleni portali postavljeni kao okviri za vizure – slike grada. Čak i u slučaju kada oblikujemo nekoliko okvira za različite vidike, glavni, najupečatljiviji vidik, ne sme izgubiti svoju dramatičnost.

Naravno, postoje i delovi grada sumornog i jednoličnog izgleda. U takvim slučajevima najbolje rešenje je kreiranje bašte koja je, delom ili u potpunosti, usmerena prema svom unutrašnjem uređenju i sadržaju. Biljke penjačice, ograde i rešetke, zaklanjaju ružan pogled i stvaraju intiman prostor zaštićen od vetra. Ovakvi vrtovi mogu obilovati manjim brojem žbunja geometrijskih oblika ili grupama biljaka koje će stvarati utisak šarenila i opuštenosti tradicionalne bašte za odmor. Kreiranjem zasebnih prostora odvojenih pregradama, ili postavljanjem pergole, izbor biljaka može da se proširi i da se jače istakne utisak intimnosti prostora.

Bez obzira na to kojim će stilom vrt biti oblikovan, on ne sme biti pretrpan posudama s biljkama, kako iz bezbednosnih, tako i iz higijenskih i estetskih razloga. Neophodno je ostaviti mesta za odmor i zabavu, jer vaša bašta će zaista oživeti samo sa vama u njoj.

Vrste biljaka koje se mogu koristiti u krovnim vrtovima su: Tradescantia hybrida, Verbena x hybrida, Buxus sempervirens, Primula vulgaris, Bellis perennis, Viola sp, Hedera helix, Pelargonium zonale, Hydrangea macrophylla...

Naposletku...

U ovom tekstu pokušali smo da ukratko objasnimo preduslove i skiciramo mogućnosti za stvaranje jedne zelene površine na većoj terasi ili krovnoj površini, ali moramo napomenuti da je neophodna konsultacija stručnjaka prilikom njenog konačnog planiranja i podizanja. Ovakvi vrtovi se mogu urediti na najrazličitije načine, zato prepustite mašti na volju i učinite, prvo svoj krov i svoju terasu, a zatim i svoje gradove i okruženje, lepšim i čistijim.

Semiramidini vrtovi su se nalazili na levoj obali Eufrata unutar zidina drevnog Vavilona. Podigao ih je car Nabukodonosor za svoju ženu Amitu koja nije bila navikla na pustinjski pejzaž teritorije današnjeg Iraka.

Nažalost, o vrtovima su ostala samo svedočenja savremenika koji su ih još tada proglasili jednim od Sedam čuda starog sveta. Vrtovi su bili raspoređeni terasasto, tako da je svaki od vrtova obuhvatao po jednu terasu. U njima su uzgajane egzotične biljke, potoci vode tekli su sa visina i spuštali se u slapovima do tla navodnjavajući vrtove, natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim. Ovo remek-delo umetnosti i svedočanstvo kraljevskog luksuza, odavalo je utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju vrtova nikada nije video... Sam izgled Semiramidinih vrtova vekovima je predmet pretpostavki, čežnji i inspiracija za mnoga umetnička dela, posebno u slikarstvu.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...