Mostovi sveta - dizajn i konstrukcija

Mostovi su oduvek imali posebnu ulogu, kako u građevinskom smislu, tako i u ekonomskom i kulturološkom. Ova vrsta građevine oduvek je privlačila pažnju, prvenstveno svojim izgledom, a i činjenicom da uspeva da spoji obale neukrotivih reka, jezera i mora. Predstavljamo vam neke od najlepših mostova na svetu po našem izboru.

Millau vijadukt – Millau, Francuska

Projektovan od strane francuskog inženjera Michel Virlogeux uz saradnju sa britanskim arhitektom Normanom Fosterom, on je najviši vozni most na svetu, sa jednim stubom visine 343m (1125 ft) – malo viši od Ajfelove kule, i samo 38m (125 ft) niži od Empire State nebodera u Njujorku.

“Millau Viaduct” sadrži se od osmoprostornog čeličnog puta koji je pridržan sa sedam betonskih stubova (kula). Put teži 36.000 tona i dugačak je 2.460m, širina mu je 32m a debljina 4,2m. Šest centralnih međuprostora su svaki dužine 342m. Put ima nagib od 3% od juga ka severu, i krivi se u radijusu od 20km da bi pružio vozačima bolju preglednost. Nosi dve trake puta u oba pravca.

Stubovi se kreću od visine od 77 do 246 metara, sa osnovom od 24,5m u bazi sve do puta gde je osnova 11m. Svaki stub (kula) je sastavljen od 16 osnovih delova, gde svaki od njih teži 2.230 tona. Ovi delovi su sklopljeni na licu mesta od delova teških 60t, 4m širokih i 17m dugačkih, koji su napravljeni u fabrikama u Laterburgu i Forsurmeru. Svaki od stubova (kula) pridržavaju 97 metara visoke pilone. Stubovi su prvi sklopljeni, zajedno sa privremenim pridražavajućim elementima, pre nego što su delovi puta (deck) uklizavani između stubova uz pomoć satelitsko navođenih hidrauličnih ramova koji su pomerali put 600mm svakih 4 minuta.

Cena i sredstva

Izgradnja mosta koštala je oko 394 miliona evra, pride naplatna rampa, koja je 6km severno koštala dodatnih 20 miliona evra. Graditelji, “Eiffage”, finanansirali su izgradnju u zamenu za prikupljanje naplate za korišćenje mosta u narednih 75 godina, odnosno 2080-te. Međutim, ako se ispostavi da je ovo veoma profitabilno, francuska vlada može preuzeti kontrolu mosta 2044-te godine.

Projekat je zahtevao oko 127.000m³ betona, 19.000 metričnih tona čelika za potrebe ojačanog betona, i 5.000 metričnih tona prethodno pritisnutog čelika za kablove i omotače. Graditelji tvrde da je životni vek ovog mosta minimum 120 godina.

Statistika

• 2.460 metra: totalna dužina puta
• 7: broj stubova
• 77m: visina sedmog stuba koji je najniži
• 343m: visina drugog stuba, najvišeg (245m na nivou puta)
• 87m: visina pilona
• 154: broj kablova
• 270m: prosečna visina puta
• 4,20m: debljina puta
• 32,05m: širina puta
• 85.000m³: ukupna količina korišćenog betona 
• 290.000 tona: ukupna težina mosta
• 10.000–25.000 vozila: očekivani dnevni saobraćaj
• €4,90–6,50: tipična cena drumarine za automobil od 2005. godine
• 20km: horizontalni radius krivine puta

Leonardo Brige Project – Oslo, Norveška

1502. godine, Leonardo da Vinči je uradio prost crtež divnog mosta sa jednim rasponom od 240 metara. Da Vinči je dizajnirao taj most kao deo građevinskog projekta za sultana Bajazita II. Most nikada nije izgrađen.

Norveški slikar i umetnik Vebjørn Sand, video je crtež i model mosta na izložbi posvećenoj Leonardovim kreacijama 1996. godine. Moć jednostavnog dizajna ga je preplavila. Zavetovao se da će, uz pomoć moderne tehnologije, ostvariti ono što je Da Vinči osmislio. Na taj način, norveški “Leonardo Bridge Project“ je ušao u istoriji kao prvi Leonardov projekat iz oblasti građevinarstva koji je izgrađen za javnu upotrebu. Na projektu, Vebjorn Sand je uspešno sarađivao sa građevinskim i arhitektonskim inžinjerima.

Zaključeno je da će most biti pešački prelaz, iznad autoputa kod Osla, i na ovaj način bi se izbegli nepredvidljivi strukturalni problemi izazvani saobraćajnim vibracijama. To bi bio smanjeni verzija Leonardovog mosta, sa rasponom od 100 m i ukupnom dužinom od 135 metara.

Pljosnati oblik mosta – opisan sa dva termina između visine luke i raspona luka – daju mostu eleganciju i snagu. Ovaj utisak ističe vitkost srednjeg dela, koji je najtanji deo, i iznosi samo 65cm. Naspram strana i podnožja lukova gde je konstruktivna debljina 4,5 metara i ukotvljeni deo 14m sa obe strane.

Arhitektonski biro Selberg Architects je projektovao finalne planove za most. Dve verzije mosta, jednu u kamenu i jednu u drvetu, su planirane. Prataći tradiciju mostogradnje u Norveškoj kulturi, drvo je odabrano za gradnju. Moćni luci tako elegantne forme su građeni u procesu laminiranog drveta  norveške kompanije “Moelven Group“.

Norveški projekat Leonardovog mosta je izgrađen i otvoren za korišćenje 31. oktobra 2001. godine. Da Vinčijeva vizija je vaskrsla 500 godina nakon izrade crteža. 

Juscelino Kubitschek Bridge – Brasilija, Brazil

“Juscelino Kubitschek bridge”— takođe poznat kao “President JK Bridge” ili “JK Bridge" – prelazi preko jezera Paranoá u Braziliji. Nazvan je po Juscelino Kubitschek de Oliveira, bivšem predsedniku Brazila. Projektovao ga je arhitekta Alexandre Chan i građevinski inženjer Mário Vila Verde. Arhitekta Chan je dobio Gustav Lindenthal medalju za ovaj projekat  2003. godine na International Bridge Conference u Pitsburgu.

Ovaj most je klasičnog sistema kablovske konstrukcije. Sadrži se od tri asimetrične čelične lučne konstrukcije visine 60m, koje su postavlje dijagonalno u odnosu na osu mosta. Sa dužinom 0,75 milja, završen je 2002. godine sa ukupnom cenom troškova 56,8 miliona američkih dolara. Most ima pešačku traku koja je pristipna biciklistima i skejterima.

Seri Wawasan most - Putrajaya, Malezija

Zvanično ime: Seri Wawasan
Malajsko ime: Jambatan Seri Wawasan
Nosi: Motorna vozila, pešački
Prelazi preko: Putrajaya jezera
Širina: 37,2m na sredini
Održavanje: Perbadanan Putrajaya
Projektant: Perbadanan Putrajaya
Izvođač: Perbadanan Putrajaya
Završen: 2003. godine

“Seri Wawasan Bridge” je jedan od glavnih mostova  u Putrajaya, u malazijskom, federalnom administrativnom glavnom gradu. Ovaj futuristički kablovski most, izgleda jedra, spaja Oblast 2 na glavnom ostrvu sa rezidencijalnom Oblasti 8.

Betonski most je kombinacija kablovskog mosta sa zategama od strukturalnog čelika sa zaleđa. Masivni betonski pilon, koji je postavljen ukoso u odnosu na osu puta, nosi most putem kablova. Da ne bi došlo do prevrtanja mosta, postavljena je čelična zatega sa leđa pilona, koja dovodi sistem u ravnotežu. On je deo magistalnog puta sa tri linije u svakom pravcu. Svaki pravac širine je 18,6m, od toga 3 x 3.5m trake, 0,5m ojačanja i 0,5m marginalnog dela. Biciklistička i pešačka staza široka je 5,1m, što na kraju daje ukupnu širinu od 37,2m na sredini mosta.

Linkovi:

• Najstrašniji mostovi na svetu - link
• Najduži most sa kablovima na svetu - "Ruski most" u Vladivostoku - link
• Most sa vetrenjačama transformiše italijanski viadukt u javni prostor - link
• Novi pešački most u San Francisku - Robert I. Schroder Overcrossing - link
• Bezbednost mostova - samoubice, ograde, troškovi i vidikovci - link