Možda je bilo i neizbežno da u zemlji koja gradi gradove neverovatnom brzinom sam grad postane brend, i da će zapadne arhitekte postati prodavci.
Prošlogodišnja Svetska izložba (2010 World Expo) u Šangaju je bila najveća marketinška kampanja u istoriji, trajući šest meseci, privlačeći 73 miliona posetioca i koštajući 58 milijardi dolara rušeći i gradeći razne delove grada, sve u cilju promovisanja poruke "bolji grad, bolji život." Kinezi su već progutali mamac.
Između 1990. i 2005. godine, kineska urbana populacija se više nego duplirala, sa 254 miliona na 572 miliona - povećaj jednak celokupnoj populaciji Sjedinjenih Američkih Država. Pride, Kina je dodala 600 miliona članova narastućoj srednjoj klasi - skoro svi su u gradovima. Kina očekuje da doda još 350 milona urbanih stanovnika do 2025. godine, ali smeštajući ih u stotine malih gradova koji će eksplodirati u veličini.
Dok su turisti čekali satima da bi obišli lažne Rimske ruševine i druga mesta, kineska urbana populacija propustila je Ekspo i obilazila je najmoderniji gradski kraj. Smešten u krivudavim ulicama Francuske koncesije (French Concession - deo grada Šangaja koji je pripadao oko 100 godina Francuskoj), deo grada pod imenom Xintiandi (Novo Nebo i Zemlja) je Šangajov odgovor na Menhetenski Soho - ekskluzivni šoping kraj prepun baštama kafića, kulturnih i umetničkih sadržaja i pešaka. Ali, Xintiandi je većinom kreacija jednog čoveka, milijardera Vinseta Loa (Vincent Lo).
Oglas
Gospodin Lo je nasledio ovu lokaciju sredinom devedesetih godina, nakon što su gradski oci predložili rušenje celog kraja. "Više puta su probali da rehabilituju stare zgrade, ali ekonomija ovog kraja prosto nije proradila", kaže Džon Kriken (John Kriken), glavni urbanista Xintiandi-ja i konsultanski partner arhitektonske firme Skidmore, Owings and Merrill. Odgovor je bio u pretvaranju ivičnog sirotinjskog kraja u urbani park koji se prostire na stotine hektara, zajedno sa svojim veštačkim jezerom i mestima za buduću izgradnju višespratnica. Cena zemljišta je od tada drastično skočila.
Xintiandi
"Kada smo tek započeli projekat, mislili smo da niko neće jesti po restoranima u Šangaju", kaže Kriken. Ali Xintiandi je postao veliki hit nakon izgradnje 2003. godine, dajući inspiraciju svim potonjim urbanim naseljima koji su ga kopirali. Danas, kompanija gospodina Loa Shui On Group je jedna od najtraženijih firmi za razvoj i izgradnju u Kini, i njeni najpopularniji projekti su klonovi Xintiandi-ja. "Svaki gradski zvaničnik odgovoran za razvoj grada pokušava da iskoristi prednost nasleđa svoga grada", dodaje Kriken. Ali pošto cena izgradnje i opremanja celog gradskog kraja, kao i rizici koji prate ovakve investicije, uopšte nisu mali oni žele model koji je već oproban. Kao rezultat tome, Lo užurbano gradi nastavke ovog projekta u drugorazrednim gradovima Hangzhou-a (Xihu Tiandi), Wuhan-a (Wuhan Tiandi), i Chongqing-a (Chongquing Tiandi), između ostalih.
Rim možda nije izgrađen za dan, ali Kina gradi ekvivalent svake dve nedelje, izgrađujući nova pokućstva prošle godine veličine čitavog španskog broja stanova, prema kompaniji Economist Intelligence Unit (EIU - grupi kompanija koji pomažu pojedincima ili državama u razvoju). Jedan od razloga zašto je to toliki broj je svakoko demografija, ali drugi je čista pohlepa. Cena zemljišta se duplirala po celoj Kini u jeku globalne ekonomske krize, dok su milijarde dolara u stimulacionim fondovima propadali zbog spekulacija na tržištu nekretnina. Čitavi "gradovi duhova" prodatih apartmana pojavili su se kao svedok kupovne moći.
Zabrinuti zvaničnici su pokušali da smanje pomahnitali razvoj, ali njihov trud je propao zbog lokalne vlasti i partijskih sekretara. Opštinske vlasti tipično prikupe negde između 15% do 25% u svoje godišnje budžete od prodaje gradskog zemljišta privatnim kompanija, što predstavlja jak podsticaj daljoj gradnji. Jedan od načina na koji bi se moglo steći odobrenje centralne vlade jeste promovisanje prestižnih projekata urađenih od strane dokazanih investitora - što vodi brendiranju nekih od njih.
Plaza 66
Xintiandi i njegove kopije su jedan od brenda. Plaza 66, jedan od Šangajskih luksuznih kompleksa sa tržnim centrom i kancelarijskim prostorom izgrađenim od strane firme iz Hongkonga pod imenom Hang Lung Properties i njenog direktora, milijardera Ronija Čena (Ronnie Chan), je drugi brend. Razmetanje sa najvećom koncentracijom luksuznih brendova na jednom mestu u Kini, Plaza 66 povećala je svoju bruto zaradu za 31% prošle godine. Ovaj model je primenjen kod izgradnje Palace 66 u Shenyang-u, "nagoveštavajući vreme kada ćemo otvarati jedan ili više svetskih komercijalnih kompleksa svake godine", obećava Čen u godišnjem obraćanju svojim akcionarima. I on nije preterivao. Sledeći projekat je bio Parc 66 u Jinan-u, zatim su ga pratili Riverside 66 u Tianjin-u, Olympia 66 u Dalian-u, Center 66 u Wuxi-ju i Forum 66 u Shenyang-u.
Radije nego praveći posebne projekte, svaki od 66-tica je ugrubo sličan u površini, ceni i složenosti, dozvoljavajući na taj način investitorima i njihovim arhitektama da smanje rizike usputno ubrzavajući vreme izgradnje i postavke kompleksa na tržište.
Investitori žele isplativost veličine, arhitekte žele stalan posao dok gradonačelnici i gradski zvaničnici žele znamenitost bez upuštanja u probanje nečega novog i rizika koji to donosi sa sobom. "Oni se oslanjaju na ove oprobane metode - brendove. Oni nemaju vremena, nemaju stručnost i rizik neuspeha probanja nečeg novog i nedokazanog nadmašuje jedinstvenost u kojoj biste uživali", kaže gospodina Von Klemperer.
Songdo
Ostavite američkim investitorima da odvedu ovu strategiju razvoja u ekstrem. Sten Gejl (Stan Gale), predsednik kompanije Gale International iz Njujorka, predložio je zvaničnicima grada Chongqing-a i grada Changsha izgradanju nečega što on zove "grad u kutiji" - gust urbani okrug sa više od 10 miliona metara kvadratnih prostora sa najsavremenijim energetski efikasnim tehnologijama. Njegov šablon jeste Songdo internacionali poslovni okrug (Songdo International Business District), grad od 35 milijardi dolara građen od početka na veštačkom ostrvu blizu obale Južne Koreje. Po završetku (trenutno zakazanom za 2015. godinu), biće veličine centra Bostona, sa oko 65.000 stanovnika.
Poručen 2001. godine od strane Korejske vlade, Songdo je projektovan kao raj za strance i iseljenike. Kao takav, Songdo predstavlja konstalaciju raznih brendova, uključujući i posebno projektovan golf teren, planove za tržne centre prema svetskim standardima i Centralni park i mrežu ulica modelovanu prema Menhetnu. Postebeno je ovaj projekat brendovan kao eksperimentalni prototip zajednice budućnosti.
Prodavati grad nije toliko različito kao prodaja bilo kog složenijeg proizvoda: "Prvo, morate napravi strategiju sa partenirama: sa kime pričamo i šta treba da im kažemo?", kaće Tom Murkot (Tom Murcott), glavni marketing menadžer Songdo-a. U ovom slučaju ciljna grupa jeste skeptična Korejska vlada, stanovnici Seula kojima je dosadilo da žive u bezdušnim blokovima, i kineski zvaničnici koji su na pohodu za prestižne projekte.
Songdo
Kada je Songdo otvoren 2009. godine, gospodin Gejl je najavio da namerava da izgradi do dvadeset istih ili sličnih projekata. Prvi je bio najavljen za Changsha, još jedan od kineskih gradova u razvoju, ali Gejl nije mogao da prihvati ovaj ugovor. Njegovi lokalni partneri su ipak nastavili bazirajući svoje planove na idejnom projektu koji je kompanije Gejl International pripremila.
"Uradili smo za šest meseci ono što je trajalo sedam godina u Songdo-u", kaže Murkot. "Znamo da je moguće i znamo da je moguće kopirati."
Linkovi:
- Mega gradovi i urbani koridori - izveštaj UN o bliskoj budućnosti gradova sveta - link
- Održivi razvoj doslovce - razvoj i perspektive gradova na prelasku dva milenijuma - link
- Evolucija grada – ekopolis (video) - link
- Obnova kineske Venecije - link
- Kina: Zgrada od petnaest spratova za dva dana (video) - link
- Skidmore, Owings and Merrill - link
- Shui On Group - link
- Hang Lung Properties - link
- Gale International - link
