Do 2022. godine Nemačka bi trebalo da zatvori sve nuklearne elektrane, tako je bar nedavno odlučila vlada u Berlinu. Međutim, mnogi smatraju da bi time Nemačka postala daleko zavisnija od ruskog gasa.
Odluka Nemačke da do 2022. godine zatvori sve nuklearne elektrane naišla je na veliki odjek u ruskim medijima i tim povodom ministar privrede Filip Resler izjavio je tokom nedavne posete Moskvi: „Iz toga se vidi da odluka ima i veliki međunarodni značaj. Ona će naravno imati posledice i kada je reč o snabdevanju energijom u zemlji i nije nikakva tajna da već danas Rusija Nemačkoj isporučuje trećinu primarne energije“.
Vrlo je verovatno da će ubuduće biti potrebno još više ruskog gasa čemu se posebno raduje Gazprom koji ima monopol na eksploataciju gasa. Gazprom je saopštio da će postepeno povećavati proizvodnju gasa – ove godine računa se sa 519 milijardi kubnih metara, 2014. očekuje se 570 milijardi.
Već se grade ili planiraju novi gasovodi – ispod Baltičkog mora, takozvanim Severnim tokom gas će poteći već na jesen, sve je bliža izgradnja i Južnog toka ispod Crnog mora.
Oglas
Nemačka vlada pobrinuće se da dugoročno ne raste zavisnost od isporuka ruskog gasa, ali je srednjoročno to neizbežno i ministar Resler kaže: „Bar neko vreme, dok obnovljivi vidovi energije jednog dana ne podmire najveći deo naših potreba, moraćemo da ulažemo u elektrane, na primer na gas. I tu je glavni isporučilac, naravno, Rusija“.
Posle toga doći će do izražaja najnovija energetska mešavina u kojoj će veliku ulogu imati ekološka struja. Razmišlja se i o kupovini tečnog gasa u Kataru ili severnoj Africi.
Međutim, ruski stručnjaci ne veruju u energetski preokret u Nemačkoj. Tako direktor „Istočnoevropske analize gasa“ Mihail Korčemkin govori o „postfukušima sindromu“ i za list „Komersant“ izjavio je da nemačka vlada do datuma zatvaranja elektrana, 2022. godine, ima još dovoljno vremena da se predomisli.
Prema mišljenju većine Rusa to bi bilo i pametno. Oni, naime, ne shvataju odluku o napuštanju nuklearne energije, kao što je ne razume ni ukrajinski predsednik Viktor Janukovič koji se zalaže za izgradnju novih nuklearnih elektrana i koji je na donatorskoj konferenciji za Černobil u aprilu izjavio da je odluka Berlina „daleko od života i realnosti“.
Volfgang Rajcle (62) je na čelo proizvođača industrijskog gasa „Linde“ došao 2003. godine, nakon dugogodišnje karijere u automobilskoj industriji. Od nuklearne katastrofe u Fukušimi u Japanu i naknadne diskusije o brzom obustavljanju nuklearne energije, šef tog svetskog koncerna veoma je zabrinut zbog rastućih cena energije i stoga od nemačke vlade zahteva jasnu enregetsku politiku.
„Za industriju je sigurnost snabdevanja od suštinskog značaja. U našoj kompaniji više od 50 odsto troškova proizvodnje otpada na troškove energije. Postoje tri međusobno umrežena kriterijuma: sigurnost snabdevanja, profitabilnost i zaštita životne sredine“, objašnjava Rajcle.
Šef „Lindea“ smatra da bi zatvaranje 17 nuklearnih elektrana u Nemačkoj, bržim tempom od predviđenog prouzrokovalo velike rupe u snabdevanju. Zamena putem novih termoelektrana značila bi i veću emisiju ugljen-dioksida; dobijanje energije uz pomoć vetra u severnoj Nemačkoj skopčano je sa velikim problemima.
Potrebne hiljade kilometara novih dalekovoda
Štefan Koler, predsednik Upravnog odbora nemačke državne agencije za energiju „Dena“, slaže se sa Rajcleom. „Dovoljno je pogledati na kartu. Dve trećine nuklearnih elektrana nalaze se na jugu Nemačke, jedna trećina na severu u Hamburgu i Bremenu. U sredini se nalazi lignit. Ako isključimo dve trećine, da bismo izgradili mrežu za korišćenje energije vetra, to nam neće pomoći na jugu, ako nemamo odgovarajuću kablovsku mrežu i, iznad svega, pouzdane performanse“, upozorava Koler.
U „Deni“ su izračunali da je Nemačkoj do 2020. potrebno dodatnih 3600 kilometara visokonaponske mreže, kako bi povećanje ponude obnovljivih izvora energije imalo smisla. Ali, i pored ogromnih troškova za izgradnju novih linija i električnih stubova, taj poduhvat prouzrokovao bi i velike probleme među stanovništvom. To je još jedan razlog zbog kojeg stručnjaci računaju na prirodni gas i biometan kao prirodno gorivo.
Sve više se širom sveta zbog moderne tehnologije proizvodi zemni gas. Gas je sve popularniji. On se nalazi u takozvanim nekonvencionalnim depozitima, prvenstveno u depozitima škriljaca, gline i peščara. Proizvodnja je tehnički komplikovanija nego kod konvencionalnog zemnog gasa, ali je kroz nove tehnologije i zbog rasta cene energije sve profitabilnija.
