Smanjenje upotrebe papira jeste jedno od iskonskih i najrazumljivijih mandata zelenog pokreta. Zamršenost šumarskog menadžerstva je nepoznanica većini, ali ipak upravljanje šumskim dobrima jeste realan način očuvanja šumskih habitata kao i našeg snabdevanja drvetom. Većina potrošača sada prepoznaje da je ekološki izbor tražiti sertifikat FSC-a (Forest Stewardship Council - Savet za upravljanje šumama) na proizvodima od drveta, koji garantuje da su oni proizvedeni prema principima održivog upravljanja... ali šta ovaj sertifikat zaista znači i ima li nečeg više u ovoj priči o održivom šumarstvu?
Da bi optimalno funkcionisale, svetske šume moraju održavati svoju ekološku funkciju usputno pružajući ekonomsku i kulturološku potrebu ljudima. Dok se trudimo da postignemo ovaj varljiv balans, razni, i često konkurentni, programi upravljanja šumama su napravljeni. Neki od njih su zadržali veoma visoke ekološke standarde ali se bore sa dostupnošću proizvoda napravljenih ovim metodama kao i njihovom cenom; dok drugi ne ispunjavaju određene ekološke propise, ali pomažu vlasnicima malih šuma, kao i široj potrošnji, da podignu nivo održivog upravljanja njihovih šuma.
Održivo šumarstvo je prvo prepoznato kao prioritet od strane Ujedinjenih nacija na Konferneciji o okolini i razvoju (UNCED - United Nations Conference on Environment and Development) održanoj u Rio de Ženeru. Ujedinjene nacije nastavljaju da rade na razvoju mera koje bi trebalo da štite svetske šume.
Globalni sertifikacioni programi održivog šumarstva
Oglas
FSC - Forest Stewardship Council - Savet za upravljanje šumama je nevladina, neprofitna organizacija osnovana 1993. godine. FSC nudi:
- - sertifikat za upravljanje šumama (FM - Forest Menagement), za mendžere i vlasnike šumskih dobara
- sertifikat lanac nadzora (CoC - Chain of Custudy), koji prati sve faze proizvodnje materijala od drveta od vremena kada napuste šumu dok ne stigne do potrošača; i
- sertifikat kontrolisanog drveta (Controlled Wood certification), koji (dok se vreme kada dostava održivog drveta može izaći u susret potražnji kupaca ne desi) dozvoljava proizvođačima da ispoštuju minimalne standarde dok ujedno koriste neke nesertifikovane materijale
Program podrške sertifikaciji drvenih proizvoda (PEFC - Programme for the Endorsement of Forest Certification) jeste nevladina, neprofitna organizacija osnovana 1999. godine. PEFC služi velikom broju malih i/ili porodičnih vlasnika šuma i služi kao veća organizacija, podržavajući mnoge nacionalne sisteme sertifikacije.
Severnoamerički programi šumskog menadžmenta
Inicijativa održivom šumarstvu (SFI - Sustainable Forestry Initiative), osnovana je 1994. godine od strane trgovačke grupe - Asocijacija američkih šuma i papira (AF&PA - American Forest and Paper Association) - ali je sada nezavisna, dobrotvorna, organizacija.
Američki sistem šumskih farmi (American Tree Farm System) jeste program Američke šumske fondacije, tačnije njihovog centra za Porodično šumarstvo, koja je neprofitna organizacija posvećena očuvanju i obrazovanju. Program održivosti se razvio od početne ideje iz 1941. godine koja je za cilj imala da spreči prekomernu žetvu, koja je tada bila česta.
Asocijacija kanadskih standarda (CSA - Canadian Standards Association) jeste neprofitna organizacija sa članovima, koja razvija i propisuje širok spektar bezbedonosnih i zdravstvenih standarda. CSA se pridružio PEFC-u u njihovom programu za upravljanje šumama (Forest Stewardship Program).
Trenutno, Američki savet zelene gradnje (U.S. Green Building Council - USGBC) i njihov LEED program dodaju poene samo za sertifikate FSC-a. Ali, USGBC ulaže mnoge napore da smisli sopstveni jezik i oznake u pogledu odgovorne prakse u šumama, koje bi, u teoriji, otvorila mesta za druge sertifikacione programe.
Sinteza napora održivog šumarstva
Drvo u Kanadi predstavlja jedan od glavnih prirodnih resursa, što je i razumljivo ako imamo u obzir da ova država ima 10% svetskih šuma. Iz ovih razloga, Kanada ubrzava svoje napore i ulaganja u održivo šumarstvo.
1913. godine, Kanadska asocijacija proizvođača pulpe i papira (Canadian Pulp and Paper Association) je osnovana; 2001. godine ona postaje Kanadska asocijacija proizvođača drvnih proizvoda (FPAC - Forest Products Association of Canada) i tada je proširila svoje delovanje na sve drvne proizvode. Prema Džoelu Naihmeru (Joel Neuheimer), direktoru marketinga u FPAC-u, asocijacija ima dvostruku ulogu: obraća pažnju na trgovačko lobiranje kao i ekološka pitanja.
Od 2002. godine, kada je FRAC primenio pravilo da svaki njihov član mora da poseduje sertifikat upravljanja njihovih šuma, izdat od treće strane, broj šumskih gazdinstava koji poseduje ovakvu vrstu sertifikata se naglo povećao. FPAC sarađuje sa FSC-om, SFI-om, i CSA-om (poslednje dve organizacije su podržane od strane PEFC-a). Do kraja 2010. godine, Kanada je doprinela sertifikaciji održivog šumarstva sa preko jednom trećinom FSC sertifikata izdatih širom sveta i više od polovine sertifikata podržanih od strane PEFC-a.
"Jedna od stvari zbog kojih je lakše implementirati promene u Kanadi, u poređenju sa S.A.D., jeste činjenica da ovde postoji mnogo javnih šuma. Kompanije koje se dugoročno bave šumarstvom poseduju tapije, ali oni u stvari ne poseduju zemlju", objašnjava Naihmer.
Prošle godine FPAC i još neki partneri udružili su se i potpisali dogovor između industrije i ekoloških organizacija. Ovaj dogovor, poznat pod imenom "Dogovor o kanadskim severnim šumama" (The Canadian Boreal Forest Agreement), obraća pažnju na određene probleme koji su specifični severnim šumama Kanade, kao što je zaštiti prirodnog staništa severnoameričkog jelena. Odredbe ovog dogovora pokrivaju 72 miliona hektara javnih licenciranih šuma kojim upravljaju članovi FPAC.
Dogovor traži najbolje načine da spoji sva tri programa sertifikacije koji se trenutno koriste i predstavlja novi nivo komunikacije i saradnje između kompanija kojih se bave šumarstvom i ekoloških organizacije.
Održivo šumarstvo se pokazalo kao poseban ekološki problem. Možda je to zato što, poredeći sa mnogim industrijama, šumarstvo po svojoj prirodi nije brzo prilagodivo. Za razliku od dizajna i proizvodnje, poslao uzgajanja i sečenja drveća nije u mogućnosti da agilno odgovori na promene na tržištu. Srećom, prema iskustvima zasnovanim na ohrabrujućim rezultatima kao što su oni koje je FPAC postigao, čini se da se kroz dijalog i saradnju između drvne industrije i grupa za zaštitu životne sredine, drvna industrija polako usmerava ka ekološkom pravcu.
Linkovi:
