Potreba urbanog parka ogleda se u težnji da se fragmenti prirode približe ljudima u gradu. On teži da bude zelena površina u moru betona, asfalta i stakla. Naravno, postoji dosta varijacija tog principa.
Prema sajtu Infrastructurist izabrano je devet najvećih, najpoznatijih i najlepših gradskih parkova – u raznim kombinacijama ovih kvaliteta. Ideja je bila da se pogledaju odozgo kako bi se stekla bolja slika o tome kako su locirani u tom gustom urbanom tkivu i kako funkcionišu kao deo grada.
Kako se mogu uporediti urbani parkovi koji se nalaze u različitim delovima sveta? Zahvaljujući ovim satelitskim snimcima, pokušali smo da osvestimo njihove individualne karakteristike ali i njihove sličnosti. Prvo treba napomenuti da su svi parkovi locirani u Evropi i Severnoj Americi, i to zato što su oni izgledali kao najbolji primeri.
Central park–Njujork, 341ha
Oglas
Nastao 1853. godine - lociran u gornjem delu Menhetna, usred ostrva i nekih od najbogatijih kvartova. Park podrazumeva nekoliko vodenih površina, zoološki vrt, igrališta i terene, šumarke, i još puno toga.
Na žalost, ukoliko Americi bude pretio bankrot, država će morati da proda Central Park za trilion dolara kineskoj vladi.
Retiro park–Madrid, 141ha
Nastao 1632. godine kao utočište za špansku kraljevsku porodicu, park se nadovezuje na Prado muzej, kao i na Atocha železničku stanicu (dvorište železničke stanice vidljivo je na dnu fotografije). Danas park i veštačko jezero u njemu predstavljaju simbole Španije.
Golden gate park–San Francisco, 411ha
Nastao 1870. godine, a inspirisan Central parkom, Golden gate (zlatna vrata) ima sličan oblik i obilje atrakcija koje nudi. 1967. godine park je bio simbol hipi pokreta, i važio je kao mesto gde lako možete kupiti drogu.
Tiergarten–Berlin, 254ha
Park je nastao 30-tih godina XIX veka. Gotovo sva važnija mesta u Berlinu locirana su u ili na obodima, ili u neposrednom okruženju ove urbane zelene površine: Raistag, Brandenburška kapija, Potsdama trg.
Stanley park–Vankuver, 404ha
Nastao 1888. godine na poluostrvu. Prvobitna namena ovog prostora bila je u vojne svrhe. Na obodu parka nalazi se jedno od najvećih šetališta pored mora, a park poseduje i jedan od najboljih akvarijuma na svetu.
Monsanto park–Lisabon, 930ha
30-tih godina XIX veka ova izuzetno velika površina nastala je pošumnjavanjem jalovišta Monsanto brda. Ovo je divno mesto za planinarenje u gradu. Međutim, obzirom da je oivičen visoko frekventnim saobraćajnicama, koje ga i presecaju, osećaj prirode je u neku ruku i umanjen.
Balboa park–San Diego, 485ha
Ovaj park, u predgrađu San Diega nastao je 1868. godine. Neke od tipičnih slika parka su El Prado promenada, veoma poznat gradski zoološki vrt i izuzetno atraktivan teren za golf.
Hyde park–London, 252ha (uključujući Kensington vrt)
Nastao kao javni park 1637. godine, park je podeljen jezerom Serpentine. Hyde park i Kensington vrt su tehnički dva odvojena entiteta, ali koja funkcionišu kao jedna velika zelena površina, tj. zelena pluća u centru Londona.
Mont Royal park–Montreal, 220ha
Nastao 1879. godine ova gradska zelena oaza delo je Fredrick Law Olmstead–a. Danas Mont royal nudi plejadu sadržaja od snowboard-a do koncerata klasične muzike. Pedesetih godina prošlog veka park je umalo uništen zbog bludničenja u žbunju, kako je tvrdio tadašnji gradonačelnik.
Linkovi:
- Beograd krase 52 parka - link
