Stručna literatura u građevinarstvu, još od poslednje decenije prošlog veka, dobrim delom premestila se sa polica univerzitetskih biblioteka i na neke druge lokacije kao što su, na primer, prospekti proizvođača, sajtovi za čuvanje video i tekstualnih dokumenata, itd.
Biblioteka kluba Athenaeum, Pall Mall, London
Štampanje knjiga po prirodi ne može da postigne potrebnu brzinu, jer, dok je knjigu potrebno napisati, složiti, lektorisati, zatim sakupiti budžet za štampanje, organizovati distribuciju, prodati, itd, internet omogućava objavu literature bez većine od ovih prepreka. Istina, ova brzina nosi i svoje probleme, ali to ne znači da će imati milosti i sačekati “akademsku literaturu” (vidi tekst Nova terminologija u građevinarstvu - link na kraju).
Kraj akademske literature?
Bilo to dobro ili ne, obrazovanje se zasniva na dostupnosti informacija. Ukoliko je pristup nekoj informaciji otežan, ona, bez obzira na svoj kvalitet, gubi na značaju, u realnom životu. Ona tada ostaje validna jedino za sticanje novih akademskih titula koje, pokazalo se, imaju mali ili nikakav uticaj na društvo, tržište, opšte obrazovanje, itd. (vidi tekst Gde nam je arhitektura - link na kraju).
Postoji i jedan problem današnje stručne “akademske” literature koji verovatno neće prouzrokovati veću štetu samo iz tog razloga što je sve manje ljudi i čita, uključujući i studente. Naime, akademski stručnjaci, prilikom pisanja novih knjiga, okreću se postojećoj literaturi iste vrste, koja je, kako smo rekli, zastarela (što je literatura detaljnija to su veće mogućnosti za iznošenje pogrešnih informacija jer se karakteristike i vrednosti u prospektima proizvođača često menjaju iz godine u godinu).
Tek ponekad, akademski autori konsultuju i proizvođače. Međutim, oni se obrate prvom proizvođaču koji je uglavnom istovremeno i finansijer izdanja, te nastaje literatura koja nije kompletna, tj. ono što se nalazi u njoj ne pokriva sve aspekte određene teme. Na primer, ako se priča o termoizolaciji, glavno mesto zauzeće stav kompatibilan sa stavovima proizvođača termoizolacionih materijala koji daje najnoviju literaturu i sredstva za štampu, dok će manjkati informacija ostalih proizvođača, tj. informacije o drugim proizvodima.
Naravno, u celom procesu brže objave dokumenata, postavlja se pitanje autorskih prava, ali i želje autora da budu citirani kako bi rejting njihovog rada rastao u određenim krugovima. Treba li reći da kompletna industrija od ovoga nema nikakve vajde? Takođe, internet je prepun saveta izvođača radova na bilo koju temu, i to od parketara do izvođača stadiona (vidi link na kraju YouTube - najjednostavniji put do vašeg novog know-how). Po primerima koje sam imao prilike da vidim, proizvođači, tj. tehnički savetnici u firmama koji su dali materijal za proučavanje, na kraju rada i dalje znaju više od autora koji je potpisan na stručnom radu. Kako li tek onda na taj rad mogu da gledaju tehnički savetnici koji rade za neke druge proizvođače? |
Sa druge strane, u svetu imamo slučaj da su autori stručne literature uglavnom oni koji i prave proboje u oblasti materijala, sistema gradnje, softvera, itd.
Veoma često onaj koji je potpisan ispred rada jeste i jedini koji o sadržaju i može da govori, jer je tekst nastao neposredno nakon eksperimentalnog dela istraživanja te niko drugi iznesene podatke i ne poseduje. Zato je danas praktično nemoguće u svetu izgraditi cenjenu profesionalnu akademsku karijeru zasnovanu na citiranju drugih autora.
Ipak, neophodno je da neko napravi ovakve preseke znanja, ali je takođe neophodno i da svoj rad podeli sa drugima. On može imati bar dva povoda/motiva za to, a na portalu Gradjevinarstvo.rs postoje primeri za oba:
- promocija određenog sistema, tehnologije, pa i tipa proizvoda (tekst o duplim fasadama na linku sasvim dole) - čak i kada je tekst detaljan, on ipak ne može predstavljati kompletan know-how s obzirom na složenost teme, neophodnost praktičnog znanja, te tako autor projektantima i investitorima predstavlja određenu temu za čiju će implementaciju ipak morati da konsultuju stručna lica; ovde je reč o zdravoj promociji koja unapređuje industriju, poslovanje, ali i stručno znanje i opštu informisanost
- jednostavna objava rada koji je nastao bilo kojim povodom: seminarski rad na fakultetu, diplomski, magistarski, doktorski, pa čak i konkursni rad, itd. (tekst o klimatizaciji objekata na linku sasvim dole) - objava ovakvog teksta autoru neće doneti nikakve posebne pogodnosti, međutim, ukoliko su vreme i trud za njegov nastanak već potrošeni, ukoliko u sebi sadrži kvalitetno obrađene i zanimljive informacije, tada je, prosto rečeno, “gre’ota” da ostane na nekoj polici.
Realnost naučno-istraživačkog rada u Srbiji
U Srbiji, da li zbog nedostatka novca za istraživački rad ili degradacije obrazovnog sistema koja traje već decenijama (možda ste čitali u domaćoj štampi i o našim rezultatima na PISA testu?), stiče se utisak da ne postoje stručnjaci čiji bi rad bio interesantan bilo kome osim komisijama koje im dodeljuju nove titule ili njihovim saradnicima koji moraju da prate svoje mentore kako bi jednog dana i sami došli do svojih titula.
O tome koliki je ovo problem moglo se čuti i na otvaranju TEDx konferencije u Beogradu (link na kraju). Ministar za nauku i tehnologiju, Božidar Đelić, ispričao je tada prisutnima kako je tekla dodela sredstava Ministarstva za istraživački rad mladih naučnika. Naime, nekoliko desetina docenata odbilo je da primi novac za rad jer je uslov Ministarstva bio da rade samostalno.
Kako je došlo do neverovatne situacije da neko neće da uzme sredstva koja mu se nude, Ministarstvo je od njih tražilo objašnjenja. Jedini razlog je bio taj što bi nezavisnim radom, na koji neće biti potpisani profesori sa kojima sarađuju, docenti izgubili mesta na katedrama, i to im je često i jasno rečeno od strane njihovih mentora.
Đelić je, kako je rekao gostima na konferenciji, zatim zvao oko 40 profesora i “po srpski” im objasnio šta će se desiti ukoliko se njihove namere obistine. Čak ni nakon toga nisu svi docenti smeli da uzmu sredstva i započnu samostalan rad. To je realnost naučnog rada u Srbiji.
Sir Ken Robinson, u okviru TED konferencije 2006. godine, održao je jedno od najčuvenijih predavanja na temu obrazovanja (srpski prevod - kliknite gore desno za uvećanje slike i u donjem levom uglu pojaviće se polje "View subtitles", izaberite srpski na padajućem meniju)
Ispričaću još jedan primer kome sam prisustvovao… Na stručnom seminaru jedan akademski profesor izlagao je svoj rad o uticaju FRP armature na ojačavanje armiranobetonskih greda. On je od firme MAPEI dobio nekoliko armaturnih šipki od FRP-a sa staklenim i karbonskim vlaknima za taj svoj rad.
Nakon predavanja, u četiri oka, diskretno sam mu skrenuo pažnju da FRP nije toliko egzotičan materijal kakvim ga je on u predavanju predstavljao, već da se istražuje decenijama, naročito u mostogradnji. Zapravo, uputio sam ga na tekstove na portalu Gradjevinarstvo.rs i u Build magazinu koji su i dve godine pre njegovog predavanja pisali o primeni FRP-a u građevinarstvu.
- Ne, grešite, ovo je nešto potpuno novo - bio je njegov odgovor. Izuzmimo informacije koje sam mu nudio i uočimo samo to da je on uzeo komercijalni proizvod, i na njemu zasnovao svoj istraživački rad, uz očigledan ponos. Postoji li iko valjano obrazovan kome može da padne na pamet da otkriva “toplu vodu” analizirajući nešto što je moralo da prođe decenije ispitivanja kako bi postalo proizvod koji se predstavlja tržištu?
Da li je onda čudno to što me je na istom seminaru asistent sa jednog građevinskog fakulteta u Srbiji zamolio da mu dam linkove ka portalu Gradjevinarstvo.rs na temu zelene gradnje jer je ocenio da mu je ono što smo razgovarali uz kafu, i što sam pomenuo da može naći na portalu, zapravo dovoljno da napiše magistarski rad?
Dodatno, treba li da podsetim da se ovakva istraživanja, ova radna mesta, i ove titule, zapravo finansiraju iz budžeta? Država Srbija, odnosno mi putem poreza, plaćamo da neko pročita i prepriča ono što već piše i što je potpuno besplatno dostupno na srpskom jeziku kako bi dobio akademsku titulu...
Ako je tako, da li može nekako da se “sredi” da svi koji posećuju portal Gradjevinarstvo.rs dobiju povišicu plate na ime tekstova koje su ovde čitali, i to od države? Teško, to će možda uspeti samo mladom akademcu.
Stručna literatura i internet
Rekoh već da je internet mesto gde možete pronaći daleko više znanja nego na policama svih naših biblioteka zajedno, naročito kada je reč o savremenom građevinarstvu. Jednostavno, detalji fasada, obrade toplotnih mostova, oblaganja krova, postavljanja izolacije, više nisu pitanje samo načelnih principa jer visoki kvalitet gradnje zahteva specifične napomene za svaki proizvod posebno, a ne samo opšte principe za jedan tip proizvoda (vidi link na kraju - Radionica o hidroizolacionim PVC i TPO membranama).
Pa opet, opšti pregledi teško da se i mogu nazvati stručnom literaturom, te i dalje ostaje veliko pitanje šta je to što bi, na primer, arhitekti trebalo da znaju i odakle to da nauče? Možda je odgovor da treba da znaju da naprave uporedni pregled specifikacija za neki materijal, tj. da čitaju dokumentaciju vezano za materijale koje dobiju uz ponudu proizvođača i distributera?
Navedimo samo primer da naši inženjeri često ne priznaju staklenu vunu kao ravnopravan materijal kamenoj vuni. Naravno, oni nemaju nijedan dokaz kojim mogu da potkrepe svoje tvrdnje. Sa druge strane, oba materijala imaju sve svetske i domaće ateste.
Na primer, Knauf Insulation koji u Srbiji proizvodi i prodaje kamenu vunu, u svetu isto tako uspešno radi i sa staklenom vunom (vidi fotografiju ispod). Međutim, naši inženjeri i dalje “znaju” da je kamena vuna bolja, čak kada to ne zna ni sam proizvođač (vidi link na kraju Uporedne karakteristike kamene i staklene vune).
izolacija fasade staklenom vunom, fabrika Playmobil factory, Dietenhofen, Nemačka
- preuzeto sa sajta Knauf Insulation - link
Treba podsetiti i na to da svaki proizvođač može da dostavi detalje za svoj proizvod u CAD ili BIM formatu (o BIM-u vidi link na kraju teksta), te projektanti jednostavno mogu da ih implementiraju u projekat. Dodatno, proizvođači fasada ili krova, na primer, uz materijal za oblaganje nude i kompletno rešenje projekta postavljanja. Isto važi i za armaturne mreže po sistemu Bamtec (vidi link na kraju teksta), izradu projekta termoizolacije za oblaganje zgrada ili hidroizolacije krovova i temelja, itd.
Dakle, na internetu preovlađuju dve vrste stručne literature:
- istraživanja i rezultati iza kojih stoje proizvođači iz građevinske industrije
- naučni proboji na polju novih materijala, uglavnom vezani za samostalan rad ili saradnju više univerzitetskih istraživačkih katedri i laboratorija (vidi rubriku Transmaterijali na našem portalu).
A mi i dalje štampamo publikacije u stručnim časopisima koji nikada neće dopreti ni do studenata, a kamo li do šire javnosti, a zašto ne i šire publike. Zbog ove prakse koja zamire u celom svetu, ali ne i kod nas, hiljade stranica korisnog znanja ostaje da sakuplja prašinu na policama bibilioteka, i tiražima koji se kreću od 500 do 1.000 primeraka.
I tako, dok u svetu malo kom ozbiljnom stručnjaku pada na pamet da svoj rad nastao sabiranjem tuđih radova, proglasi nečim toliko vrednim da ne bude objavljen na internetu, u Srbiji je ovo i dalje redovna praksa.
RSA - Kraljevsko društvo Velike Britanije koje podstiče umetnost, proizvodnju i trgovinu poslednjih godina objavljuje jedne od najzanimljivijih video klipova na internetu u kojima vizuelizuje predavanja govornika - pogledajte još jedno predavanja Ken Robinsona ali uz obradu RSA.
Druga stvar je sa stručnom literaturom koja se odnosi na istraživanje istorijskih spomenika, istorije i teorije arhitekture. Literatura posvećena ovim temama, čak i u svetu, i dalje preovlađuje u štampanim izdanjima, možda i zbog toga što ima daleko veću tržišnu vrednost u maloprodaji dok tehnologije koje dospeju na tržište imaju posredan povraćaj nagrade za uloženi rad (kroz otvaranje tržišta za novine). Pored toga, za ovakvu literaturu često su zainteresovani i laici koji bi želeli da se amaterski posvete ovim temama.
Pa opet, tako se dešava da internet obiluje stranicama kao što su: najzeleniji gradovi sveta, najlepši spomenici arhitekture, najviše zgrade na svetu… Ove stranice često prave ljudi koji ne ulažu nikakvo posebno vreme i trud za istraživanje teme, i kvalitet informacija koje dolaze do cele populacije, malo po malo opada.
No, za ovo već nismo krivi mi, ovo je problem sa kojim će ceo svet da se suočava u narednom periodu (nekoliko puta u tekstovima već smo pisali i o problematici autorskih prava danas).
Da li će se autori ovakve literature, koja bez sumnje ima značaj za sve stanovnike nekog mesta, grada ili države, ipak donekle odreći ekskluzivnosti, ili će zadržati informacije u uskom krugu svojih kolega? Da li će tekstovi o kulturnom nasleđu, značajnim spomenicima arhitekture, pojedinim zgradama ili gradskim ambijentima, ostati samo u sveskama zavoda, komora, udruženja, ili će biti postavljeni i na njihovim sajtovima gde će svako moći da dođe do informacije koja ima svoju težinu jer nije na nekom anonimnom blogu ili forumu?
Možda odgovor zaista leži u pitanju: da li je cilj ovakvog rada da se dođe do novog akademskog zvanja ili je cilj da se unapredi kultura na onom području za koje je izdavač te literature nadležan? Ako je drugo odgovor onda to nije moguće učiniti bez postavljanja tekstova na internet.
Ako je odgovor ono prvo, onda predlažem da se ukinu sva sredstva ovim ustanovama i da se iste pogase. Mi, poreski obveznici, plaćamo njihov rad, zato bi trebalo da su nam rezultati tog rada i dostupni. U eri kada pratimo predavanja najpoznatijih svetskih stručnjaka iz svih oblasti na internetu, jasno je da samo internet smatram mestom gde je takva informacija uistinu dostupna.
Linkovi:
- YouTube - najjednostavniji put do vašeg novog know-how - link
- Nova terminologija u građevinarstvu – kada jezik kaska za tehnologijom i standardom - link
- Gde nam je arhitektura? - Uzroci i skica današnjih problema - link
- TEDx Belgrade - www.tedxbelgrade.com
- Radionica o hidroizolacionim PVC i TPO membranama - link
- Besplatne informacije i primeri iz prakse za profesionalce - InspectAPedia - link
- Dnevnik jednog Passivhaus gradilišta - Denby dale Passivhaus UK - galerija fotografija - link
- Biomimikrija - dizajn po ugledu na rešenja iz prirode - link
- FRP u građevinarstvu - link
- FRP: HC-grede za gradnju mostova nove generacije - link
- Glasnik Inženjerske komore Srbije - http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/
- BIM - Building information modeling - projektovanje po standardima savremenog građevinarstva - link
- Savremena tehnologija armiranja BAMTEC - link
- Časopis Nasleđe - http://www.belgradeheritage.com/cyr/publikacije/?act=cas
- Bibliometrijski izveštaj o časopisu Nasleđe - http://scindeks-bic.nb.rs/journal/details.aspx?issn=1450-605X
- Online besplatni kursevi za arhitekturu i građevinarstvo - Continuing Education Center - link
- Klimatizacija objekata - Koncepti primene temperaturnih razlika vazduha u prostoru u cilju iskorišćavanja prirodne ventilacije radi toplotnih dobitaka (uvod i literatura) - link
- DITUR - Protivpožarnost u arhitekturi, prikaz objavljene literature na srpskom jeziku - link
- Besplatni saveti za projektovanje ventilacije i upravljanje vlagom u objektima - link
- Duple fasade - moguće rešenje za energetsku efikasnost objekata - link
- Uporedne karakteristike kamene i staklene vune - link