Kao što neko reče o državi koja ne može biti bolja od svojih stanovnika, tako i građevinarstvo kao grana privrede ne može biti bolja od svojih profesionalaca. A kakvi su profesionalci u Srbiji? Neko bi rekao: koji profesionalci, ali situacija nije baš toliko crna. Ima ih, ali, kako to već biva, mesto se ovde nekako uvek lakše pronađe za tipične predstavnike srpske varijante profesionalca - “profesionalca”.
foto: priče o "zelenim" materijalima brojne su na internetu - klikni na link, ali dosta materijala za pretragu i informisanje možete pronaći i na srpskom jeziku na portalu Gradjevinarstvo.rs:
- Zelena gradnja – uvod u pojam i GreenSpec lista zelenih proizvoda - klikni na link
- GreenSpecPharos - rađanje budućeg autoriteta u zelenoj gradnji - klikni na link
- Top 10 zelenih proizvoda za 2011. godinu - klikni na link
- U potrazi za istinom - koji proizvodi su zaista zeleni i kako prepoznati "zeleno pranje"? - klikni na link
- Ecolabelling.org - online baza oznaka za ekološke proizvode i usluge - klikni na link
Tako je i Blic, 22. decembra 2010. godine, objavio tekst “Zdrava zgrada od opeke”, autora Ivana Miškovića koji predstavlja jedan od primera kako opšte “narodne” zablude o građevinskim materijalima zapravo ne potiču od iskustva naroda sa tim istim materijalima nego od onih od kojih to nikako ne bi trebalo - arhitekata i drugih važnih profesionalaca iz oblasti građevinarstva.
Da ne bih puno “širio priču” navodiću pasus po pasus pomenutog teksta (u žutim okvirima radi bolje preglednosti). Takođe, pored komentara dati su i linkovi kako bi se videlo koliko su danas osnovne informacije dostupne, makar za one koji žele da ih pronađu.
|
Ovo se kaže već na početku: “Srpski građevinari prilikom izgradnje stambenog prostora mahom štede na materijalima i ne vode računa o tome šta je zdravije za one koji će tu stanovati. Na sreću, konstatuju arhitekte i lekari, ipak se koriste materijali koji su dozvoljeni i koji direktno ne ugrožavaju zdravlje, mada bi moglo dosta toga da se koriguje.” Oglas
|
Uvodni pasus zvuči kao da je pokrenuta zanimljiva tema, ali već sledeći budi sumnju u način na koji je to učinjeno:
|
“Arhitekta Ivana Milinković kaže da kada je reč o uticaju na čovekovo zdravlje, dobri materijali su svi prirodni, pre svih opeka, drvo i giter blok. Manje zdravi materijali su oni u koje se dodaju neki aditivi, a tu se ubraja siporeks blok, mada ne postoji način da se ova tvrdnja potpuno i dokaže.” |
Tako je već u drugom pasusu svakom iole ozbiljnijem poznavaocu građevinskim materijala jasno da ponovo pred sobom ima primer tipične srpske izmišljotine: "crveni" materijali su dobri, "beli" su loši za zidanje. Treba li pomenuti da ne postoji tip građevinskog proizvoda koji se naziva “siporeks”, već je to ne-stručni naziv za gas betonski blok ili blok od ćelijastih betona?
Mi smo valjda jedina zemlja na svetu u kojoj arhitekta može biti naveden(a) kao izvor informacije koja kaže da se tu ”dodaju neki aditivi.. ali ne postoji način da se ova tvrdnja dokaže”. Odmah zatim se i citira:
|
“- Čim neko ima sertifikat o ispravnosti kvaliteta, onda može da prodaje svoju robu i da je ugrađuje. Time se bavi Institut za standardizaciju - kaže Ivana Milinković.” |
Iz do sada navedenog u tom tekstu saznajemo da sporni materijal ima sve ateste na našem tržištu koje imaju i opeka i giter-blok, ali za njega to nije dovoljno jer tako tvrdi arhitekta koji istovremeno kaže da to ne može da dokaže. Treba li pomenuti i proizvode za zidanje koji nisu navedeni, kao što su, na primer, termo blokovi ili blokovi od polistirol-betona?
- atesti za Ytong blokove od gas betona - klikni na link
- Gran pri za "Simprolit" dr Milana Devića - klikni na link
- Simprolit blokovi - klikni na link
- Porotherm profi (WIENENBERGER) - klikni na link
- Pozzotive Plus - asortiman betonskih elemenata za zidanje od recikliranih materijala - klikni na link
- Integrity Block (10 najzelenijih proizvoda u SAD za 2009. godinu) - klikni na link
|
Tekst se istovremeno osvrće na održivu gradnju i kaže: “U Srbiji se praktikuju klasični načini gradnje. Novi koncepti projektovanja, koji nastaju kao posledica potrebe za očuvanjem čovekove okoline i samim tim smanjenja utroška energije, kod nas još nisu zaživeli.” |
Dakle, posredno, tekst tvrdi kao su opeka i giter blok održivi materijali. Održivost opekarskih proizvoda kakvi se prodaju na našem tržištu više je nego sporna. Ovde još uvek nije zaživelo korišćenje pepela iz termoelektrana za proizvodnju tih proizvoda (linkovi iznad), a o njihovoj stvarnoj održivosti govori i podatak iz sveta (iz teksta C2C - od Kolevke do kolevke):
“Da bi se napravila opeka za kuće za 200 miliona ljudi potrebno je da Kina uništi 1/4 obradive zemlje koju ima da bi došla do sirovine za izradu opeke, i pritom, da za pečenje potroši polovinu svojih rezervi uglja.” Očuvanje životne sredine? Nikako.
- Površinske eksploatacije mineralnih sirovina - neiskorišćeni potencijal za zaštitu prirode Vojvodine - klikni na link
- C2C - Od kolevke do kolevke - tehnologija kao živi metabolizam - 0% otpada iza nas (video) - klikni na link
- Procena životnog ciklusa proizvoda (LCA) na primeru opekarskih proizvoda - klikni na link
- Rekultivacija degradiranog zemljišta kod površinske eksploatacije - klikni na link
|
Već sledeća rečenica predstavlja novu neistinu: “Najbitnije za stanara jeste od čega se stambeni prostor gradi, koji materijal se koristi za izolaciju i eventualno za pregradne zidove.” |
Zašto? Šta vredi da sagradite “najzdraviju” kuću na svetu kada stanar može da koristi opasne boje, u nju može da unese loše napravljene pločaste materijale, nameštaj i podne obloge koji isparavaju štetne materije, pa čak i garderobu, kućnu hemiju, hranu?
- VOC materije - pretnja kvalitetu unutrašnjeg vazduha u zgradama - klikni na link
- Savremeni čovek, životni prostor i ekologija - klikni na link
Da li je sledeći pasus smisleniji? Ne...
|
“Najčešće se zida giter blokom, od čega se mahom prave i pregradni zidovi, što je, smatra Ivana Milinković, dobro. Ukoliko je reč o takozvanoj poluprefabrikovanoj gradnji, donose se gotovi betonski paneli (zidovi ) na gradilište, što je takođe prihvatljivo sa zdravstvenog i ekološkog aspekta. Na sreću, najređe se zida siporeks blokovima. Oni su najgori po zdravlje na duge staze.” |
Pregradni zidovi od giter blokova najčešći? Teško. Poluprefabrikacija? Betonski paneli za pregradne zidove? U Srbiji? Možda pre par decenija. I naravno, kad ne znaš kako da zvučiš stručnije, opet "opleteš" po gas betonskim blokovima.
Zatim, ako prosečnom čitaocu i dalje nije jasno šta je “crno” a šta “belo”, tu je i prigodna tabela:
|
Dobri materijali:
|
Lošiji materijali:
|
U tabeli iz pomenutog teksta u Blicu saznajemo još dve novosti: mineralna kamena vuna bolja je od, na primer, mineralne staklene vune. Ovo je potpuno nova informacija i za proizvođače mineralnih vuna, pa neke firme proizvode i jednu i drugu.
- Uporedne karakteristike kamene i staklene vune (Knauf Insulation) - klikni na link
- Uopšte o staklenoj vuni (Ursa) - klikni na link
- predlažem da o ovoj temi kontaktirate i tehničkog savetnika u kompaniji Ursa, Vladu Bezbradicu
Zanimljivo bi bilo i ozbiljnije se pozabaviti površinom spojnica na jednom zidu od giter bloka ili opeke. Naime, jednostavnom računicom lako je doći do toga da površina tih zidova ima preko 20% maltera (pa i do 40%). To znači da zid površine 10m² ima preko 2m² nepotrebnog toplotnog mosta.
|
Sledeći pasus kaže sledeće: “Od materijala za termoizolaciju ugrađuje se uglavnom stiropor. Reč je o veštačkom materijalu koji ima određeni rok trajanja, pa brzo gubi svoje osobine. Bolja je mineralna kamena vuna, ali je skupa i skuplja za ugradnju, pa je retko ko stavlja.” |
Naravno, i ovaj materijal se zove drugačije - nije “stiropor” nego EPS (ekspandirani polistiren - expandable polystyrene, a Styropor je zapravo brand-name ovog proizvoda kompanije BASF). Postoji i “sivi stiropor”, takođe izum kompanije BASF (Neopor). To je takođe EPS ali kome je dodat ugljenik za poboljšanje karakteristika. Naravno, previše je za očekivati “visokostručne” termine i dodatne informacije u tekstu za "široke narodne mase".
- Domaća termoizolacija nemačkog kvaliteta (ČAR) - klikni na link
- Kuća kao korpa za plažu (BASF) - klikni na link
- Uštedom energije svi na dobitku (KATANA) - klikni na link
Stručno lice navedeno u tekstu ima još nekih korisnih informacija za čitaoce Blica:
|
“ - Pregradni zidovi su najčešće od opeke ili giter bloka i tu nemam zamerki. Stiropor je manje dobar materijal, mineralna vuna je bolja - nastavlja Milinković i dodaje da treba voditi računa i o krovnom pokrivaču, pa preporučuje crep i lim, dok je tegola manje poželjna.” |
O pregradnim zidovima, istog dana kada je objavljen i tekst u Blicu, održan je seminar u organizaciji Ursa-e na kom je bilo reči o zvučnim i protivpožarnim karakteristikama pregradnih zidova od gips-kartonskih ploča sa ispunom od staklene vune ispitanim na Institutu za materijale Srbije - IMS.
Tu je prof. dr Miomir Mijić, iz Labaratorije za akustiku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, izneo rezultate merenja koji su pokazali zvukoizolacionu superiornost ovih zidova. Takođe, na istom mestu i Vlada Bezbradica, tehnički savetnik u kompaniji Ursa, predstavio je istraživanja protivpožarnih i zvukoizolacionih karakteristika ovih pregradnih zidova koja su vršena u IMS-u.
- opet preporučujem da kontaktirate Vladu Bezbradicu za više informacija - klikni na link
Crep je takođe opekarski proizvod, te je održiv koliko i opeka i giter blok. Zanimljivo je što se krovni pokrivači svode na tri proizvoda: crep, lim i tegola (za proizvodnju crepa aditivi se koriste za dobijanje nijansi boje). Umesto komentara dajem nekoliko linkova vezano za ovu temu:
- Tipovi proizvoda za oblaganje hladnih krovova ocenjeni od strane CRRC-a - klikni na link
- Hladni krovovi - uvod, prednosti, saveti i proračun uštede energije (CRRC) - klikni na link
- Zeleni krovovi – više od dekoracije (STATPRO) - klikni na link
- Polykem Srbija - radionica o hidroizolacionim PVC i TPO membranama - klikni na link
- Zeleni krovovi - zašto i kako ozeleneti krovove u urbanim sredinama? - klikni na link
- Krovovi i krovne konstrukcije - klikni na link
U tekstu o kome govorim, nakon stručne obrade teme iz ugla profesionalca iz oblasti građevinarstva, sledi i kratki osvrt “doktorke Nevenke Dimitrijević”. U samom tekstu nije navedeno čega je doktorka, osim ako se množina “lekari” na početku teksta ne odnosi na jedno dato mišljenje. U svakom slučaju, na profilu na sajtu Blica, o Nevenki Dimitrijević piše sledeće:
Beogradsko dete, rođeno 200 metara od kuće. Narodni lekar sa zvanjem primarijusa i javnim priznanjima za dobro domaće vaspitanje i kulturu ponašanja, jedinim nasledstvom od roditelja, koje omogućava rešavanje problema uz osmeh i dobru komunikaciju. Uporan borac za vraćanje ugleda lekarskoj profesiji i očuvanje izumirućeg profesionalnog morala. Ljubitelj lepih i medicinskih umetnosti. Kroz rad i angažovanje na poslu želi da pomogne ispunjenju jedne jedine želje bolesnog čoveka: "Da bude zdrav".
O njenom pogledu na ovu tematiku u tekstu piše sledeće (boldiranje M.B.):
|
“Doktorka Nevenka Dimitrijević kaže da se malo priča o tome šta je zdravo, a šta nije kada je reč o gradnji stanova, kao i da niko nije konkretno dokazao da određeni materijali imaju često pominjano kancerogeno dejstvo. Njen stav je da bi projektanti mogli da planiraju ekološki podobne materijale, ali su, prema njenim saznanjima, u najvećem broju slučajeva uslovljeni željama investitora koji su retko raspoloženi za to. - Posebno bih se osvrnula na PVC stolariju, koja nije od prirodnih materijala. Stoga bih kao lekar preporučila stolariju od drveta, aluminijuma ili čelika - kaže dr Nevenka Dimitrijević.“ |
A šta o prozorima od PVC-a kažu neki drugi stručnjaci, na primer, u specijalizovanom časopisu Aluminijum i PVC:
"Za ovaj materijal vezane su mnoge nedoumice koje se tiču njegove štetnosti, kancerogenosti, ekološke neispravnosti i sl. Sam materijal naime sadrži određene sastojke koji spadaju u tzv. kancerogene. Pre nego što se PVC oblikuje u profil, dodaju se određeni modifi katori (punila) da bi se povećala otpornost materijela. Ti modifikatori su soli teških metala kao sto su barijum, kadmijum, kalaj i olovo. Oni se koriste za stabilizaciju i bojenje. Takođe se dodaju razni filteri (kao na primer kalcijum karbonat), aditivi koji olakšavaju rukovanje i maziva.
Olovo se izdvaja kao sastojak profila koji je otrovan, međutim, cevi koje u sebi sadrže odrađenu količinu olova su dozvoljene za korišćenje u vodovodnoj mreži. Punila uglavnom određuju i kvalitet i svojstva PVC profi la i u suštini čine manje od 1% ukupne mase PVC profi la od koga se pravi PVC stolarija. Zato je i “štetnost” koja se pominje u vezi PVC stolarije u praksi praktično nemerljiva."
- Ceo tekst - PVC prozori ne ugrožavaju zdravlje - klikni na link
Dakle, čelični prozori su rešenje. Ili ipak ne? Ostavimo na stranu toplotnu provodljivost i masu čeličnih profila, tj. praktičnost široke primene, i osvrnimo se na nešto drugo. Naime, ne postoji čeličana na planeti Zemlji koja proizvodi sasvim čist čelik, bez prisustva teških metala, hroma na primer. Naše čeličane jednostavno nisu tako “kalibrisane”.
- Malo literature i o nerđajućem čeliku (engleski) - klikni na link
Zanimljiva je i ta, česta i pomalo naivna, podela na "prirodne" i "veštačke" materijale, te se čelik i aluminijum izgleda nalaze u prirodi u svom čistom obliku, isto kao i opeka i giter blok, za razliku od PVC-a. Takvo posmatranje nije retko, i s obzirom na taj trend ljudskog razmišljanja možemo da zamislimo kako će za 50 godina i PVC biti podrazumevan kao prirodni materijal, a neki novi materijali će biti “veštački”.
Za sve materijale koje proizvodimo od gline, metala, polimera, minerala, organskih sirovina, itd, izvor je uvek isti - sirovine sa naše planete. Tako, neprecizna podela na dobre i loše, prirodne i veštačke materijale, zapravo je još jedna varka koja maskira prava pitanja održivosti. Zaista je nezahvalno praviti oštru granicu među proizvodima koji su nastali u industrijskim procesima, i koji se uglavnom ne mogu razgraditi na svoje sastavne delove.
Zašto smo zapravo ovde?
Zašto uopšte tekst na portalu Gradjevinarstvo.rs koji se bavi člankom iz dnevnih novina? Pre svega - zato što Blic nije objavio kratki komentar autora ovog prikaza. Time je dozvolio da se čuje samo jedna strana. Zašto je uopšte važno reagovati u ovakvim situacijama? Zato što dnevne novine čitaju korisnici, klijenti i investitori.
Opšte stanje kod nas takvo je da iskazi stručnjaka već odavno imaju boju uličnog, kafanskog, slavskog, feljtonskog govora, i to ne po stilu, već po kvalitetu informacija.
Ko je kriv za ovakvo stanje? Loše obrazovanje? Opšte stanje u društvu? Možda. Ali na to pojedinci (čitaj proizvođači anatemisanih materijala) ne mogu da imaju previše uticaja. Šta mogu? Mogu oštro i zajedno da reaguju kada god se pojavi bilo koja netačna informacija koja dovodi u zabludu čitav lanac učesnika na tržištu: od investitora i trgovaca, preko projektanata, do izvođača i korisnika.
Reakcija mora postojati, mora biti brza, i moraju se zahtevati demanti. To je najmanje što može da se učini. Kažem najmanje, jer - morao bi postojati i odgovor Inženjerske komore. Uostalom, svi bismo voleli i da lekarska komora oštro reaguje svaki put kada neki njihov član iznese u javnost netačnu informaciju, zar ne?
. . . . .
|
RadimGradim - pričam svašta Na televiziji studio B emituje se i emisija RadimGradim u kojoj između ostalog možete čuti i sledeću rečenicu: Ovo nije staklena vuna, ovo je mineralna vuna i nije štetna po zdravlje. Dakle, emisija specijalizovana za promociju građevinskih materijala sponzora naglašava da staklena vuna nije mineralna vuna. Podela je zapravo sledeća: mineralne vune su staklena, kamena, čelična, itd. Mineralne vune proizvode se od materijala mineralnog porekla. S obzirom da se staklena vuna proizvodi topljenjem peska, jasno je da je staklena vuna isto što i mineralna. |
Još malo literature za one koji bi da saznaju kako to onda izgleda održiva gradnja (izdvojeno iz desetina tekstova posvećenih ovoj temi koje možete pronaći na portalu Gradjevinarstvo.rs):
- Saveti i stategije za projektovanje, gradnju i upravljanje u zelenim zgradama - klikni na link
