Libija kao novi Dubai - milijarde dolara ulaganja u velike građevinske i infrastrukturne projekte

Na obodu Bengazija, po veličini drugog grada u Libiji, red za redom nižu se stambena naselja od betona boje peska a vile niču po okolnoj pustinji. Stotinama kilometara dalje, kranovi presecaju pogled na horizont Sredozemnog mora u prestonici Tripoliju.

Građevinski poduhvati vredni više milijardi dolara najbolji su dokaz rastuće Libijske privrede. Ovaj uspon jedva da je osetio svetsku krizu koja je potresla privrede u drugim arapskim zemljama bogatim naftom i odražava rezultat načina na koji Libija upravlja svojom naftom da uz pomoć tog resursa uredi zemlju koja je već godinama pod sankcijama, suočena sa ignorisanjem međunarodne zajednice.

- Libija zaista pokušava da postane, u nedostatku boljeg izraza, novi Dubai - kaže Carlos Caceres, predstavnik los-anđeleskog građevinskog giganta AECOM-a koji ima poslove u Bengaziju, misleći na neverovatan uspon koji su imali Ujedinjeni Arapski Emirati pre nego što je tu državu pogodilo dužništvo za vreme krize.

AECOM radi na projektu izgradnje 160.000 stambenih jedinica širom zemlje, vrednom oko 80 milijardi dolara. Četvrtina ovih ulaganja namenjena je Bengaziju za rekonstrukciju kanalizacionog sistema i gradnje drumskih saobraćajnica. To je tek deo od 500 milijardi koje Libija namerava da uloži u narednoj dekadi za različite projekte.

Oglas

Planira se izgradnja novih univerziteta, preuređivanje opterećenog aerodroma u Tripoliju, ulice su preplavljene Tojotinim i Hondinim vozilima a kafići su na svakom ćošku.

MMF procenjuje da će ekonomski rast Libije ove godine imati stopu rasta od 5,4%, dok izveštaji Ujedinjenih Nacija navode da su se direktne strane investicije u ovu zemlju povećale četiri puta od 2005. do 2008. godine - sa milijarde na 4,1 milijardu dolara.

- Nesumnjivo je da u Libiji imamo bum u ovom trenutku - kaže Richard Barber, iz kompanije HanmiParsons - Mnogo inženjera iz Dubaija i sa Bliskog Istoka dolazi u Libiju i pronalazi posao, uključujući i mene.

Ovo je suprotna slika od one od pre deset godina kada su SAD uvele sankcije Libiji pod optužbama za navodnu Gadafijevu podršku terorističkim organizacijama i programima za masovno uništenje.

Gadafijeva rešenost da otkloni ovakve sumnje rezultirala je izručivanjem dvojice osumnjičenih za obaranje aviona u nesreći iznad Lokerbija, Škotska, 1988. godine, ali i plaćanjem odšetete porodicama 270 nastradalih. Nakon toga SAD su ponovo otvorile ambasadu u Libiji, a naftne kompanije iz SAD i Evrope pohrlile su u zemlju sa dokazano najvećim naftnim rezervama na Afričkom kontinentu.

Dodatno, vlada je uradila dosta toga da uspostavi novu poslovnu klimu i uskoro je počeo rapidan rast privatnog sektora kao rezultat mera koje su bile iznenađujuće kapitalističkog karaktera u jednoj socijalističkoj zemlji, kako su to primetili analitičari.

Današnji projekti su isto toliko produkt kontradikcija koliko su odraz libijskih prilika. Nezaposlenost, prema podacima CIA-e, kreće se oko 30%, a mladi u Libiji koji čine većinu stanovnika, bore se da pronađu pristupačni stambeni prostor. To je ovde, kao i u ostatku arapskog sveta, obavezna predbračna stavka.

foto gore: izgradnja novog terminala aerodroma u Tripoliju (vidi u tekstu niže za detalje)

Reformisan je i bankarski sektor. Italijanska UniCredit banka je nedavno dobila prvu međunarodnu licencu za poslovanje u Libiji a postoje tvrdnje da je još jedna na putu da bude odobrena, za sada nepoznatoj banci.

Međutim, Tarek Alwan, direktor konsultantske libijske firme kaže da ima da se uradi još puno toga, kao što je na primer šire prihvatanje upotrebe kreditnih kartica kao zamena za sveprisutni keš.

Najproblematičnije za libijsku ekonomiju jeste imidž zemlje i nepredvidiva politika. Malo toga se i dalje dešava bez uticaja Gadafija koji je na čelu nacije već 40 godina. On je i dalje verovatno najveća pojedinačna prepreka za uspešan potpuni pristup Libije međunarodnoj zajednici.

Njegova prošlogodišnja namera da raspusti vladu i zaradu od nafte prosledi direktno narodu zabrinula je sve eksperte. Ovaj potez, za koji je on rekao da je neophodan zbog velike korupcije u sistemu, nije na kraju sproveden u delo.

Na udaru su se našle i naftne kompanije koje su bile prinuđene da izmene ugovore i na kraju bile primorane da daju veći deo eksploatisane nafte i plate veće nadoknade za korišćenje.

Ipak, duhovi prošlosti još ne napuštaju Libiju. Prošlog avgusta bilo je i slavlje povodom oslobađanja navodno bolesnog libijskog agenta koji je bio tada jedini osuđeni za obaranje aviona u Lokerbiju što je na kratko izazvalo politički spor SAD i Škotske. Pored toga, British Petroleum (BP - poznat i ovde po mrlji u Meksičkom zalivu - prim. prev) optuživan je za lobiranje da se osuđenik pusti nakon samo osam godina u zatvoru, a sve u cilju da kompanija sebi obezbedi koncesije za naftu.

- Bez obzira da li u ovim optužbama ima istine, Libija sada plaća cenu za imidž koji je prati i mnoge kompanije koje žele da posluju u Libiji misle da treba da budu uključene u slične priče ne bi li uspeli sa realizacijom - kaže John Hamilton, jedan od energetskih eksperata za ovu zemlju.

Sa svoje strane, Libijci su jednostavno posvećeni tome da nadoknade propušteno vreme. Kroz Bengazi sada prolaze novi kanalizacioni cevovodi i električna mreža. U Tripoliju, turska kompanija EMSAS Construction gradi Bab Tripoli - luksuzni kompleks visokih zgrada duž puta ka gradskom aerodromu - vrednost projekta 1,3 milijarde dolara.

Bab Tripoli kompleks trebalo bi da bude završen u novembru ove godine. Imaće 2.000 stanova, bolnmicu i ogromni šoping-centar sa klizalištem i kuglanom od 22 staze

TAV Construction, još jedna turska firma, zajedno sa grčkom kompanijom Consolidated Contractors Co, završava rekonstrukciju aerodroma u Tripoliju do marta 2010. godine. Projekat uključuje dva nova terminala koji mogu godišnje primiti 20 miliona putnika.

Kompanija Hill International iz Nju Džerzija, SAD, angažovana je za pružanje konsultantskih usluga za projektovanje 25 novih univerzitetskih kampusa ukupne vrednosti 8 milijardi dolara.

Uskoro u Tripoliju otvaraju svoja vrata i poznati lanci hotela poput Intercontinental-a, Sheraton-a i Marriott-a jer Libija pored poslovnog sveta privlači i sve više turista svojim plažama na Sredozemnom moru i ostacima građevina iz vremena antičkog Rima.

U zemlji se uvodi i 4G bežična mreža, a brza železnica između Sirte i Bengazija proći će paralelno sa morskom obalom u dužini od oko 500km. Postoje i planovi po kojima bi General Motors gradio prugu preko Libije sve od Tunisa do Egipta, tj. celim afričkim Sredozemljem.

Gene Cretz, prvi američki ambasador u Libiji u poslednjih 36 godina kaže da su Libijci zadovoljni što imaju američke kompanije jer one pored samih investicija donose i mnoge druge vrednosti. Mešutim, dodaje, oni ne žele kompanije koje će doći, zaraditi i otići, već one koje će ostati i nastaviti da posluju u Libiji.

Preporučujemo i tekst: