Beogradska berza predstavlja mesto susreta ponude i tražnje za hartijama od vrednosti. Cena hartija od vrednosti utvrđuje se na osnovu ponude i tražnje, a trgovanje se obavlja u posebno razvijenom sistemu za trgovanje – BELEX. Na Beogradskoj berzi trenutno se hartijama trguje na vanberzanskom tržištu i Listingu A, pri čemu je za uključenje hartija na listing potrebno da preduzeće ispuni neke od uslova kao što su veličina preduzeća, broj akcionara, itd. Svi građani koji žele da kupe ili prodaju hartije od vrednosti (akcije, obveznice, itd) mogu ovlašćenom brokeru dati nalog za trgovanje, u kom definišu koje hartije žele da kupe/prodaju, koju količinu, po kojoj ceni itd.
Na internet prezentaciji Berze (www.belex.rs) mogu se pronaći sve informacije o prethodnim trgovanjima svim hartijama – ponudi, tražnji, kretanju cene, ostvarenom obimu trgovanja, kao i neki statistčki pokazatelji za preduzeća (veličina tržišne kapitalizacije, racio brojevi...), ali i prospekt (lična karta preduzeća) i sve vesti koje se tiču poslovanja preduzeća, a dostavljene su Berzi (bitni događaji iz poslovanja, periodični izveštaji, itd). Prospekt, kao osnovni vid upoznavanja sa preduzećem, sadrži informacije o poslovanju preduzeća, strukturi vlasništva, osnovnim bilansnim pokazateljima, isplaćenim dividendama, realnim teretima na imovinu... Pored podataka na internet prezentaciji, zainteresovanim investitorima koji žele da u realnom vremenu prate trgovanje na Berzi na raspolaganju su i servisi za informisanje, od kojih su najpoznatiji BELEX.info i SMS servis, putem kojih se dobija informacija o trenutnom stanju na Berzi. Ovo je izuzetno bitno za hartije kojima se trguje po metodu kontinuiranog trgovanja i čije se cene menjaju neprekidno.
Internet prezentacija Berze pored podataka o trgovanju sadrži i regulativu Berze, edukativne tekstove, statističke podatke o prethodnim periodima, spisak i kontakte svih brokersko-dilerskih društava, članova Berze, itd. Pored toga, Beogradska berza organizuje i edukaciju za najširu i stručnu javnost, u okviru koje se prezentuje berzansko poslovanje, aktivnosti Berze i uže stručne teme, kao što je analiza investicija i kretanja cena hartija od vrednosti. Za sva pitanja i sugestije, Beogradsku berzu možete kontaktirati putem e-mail adrese: info@belex.rs.
Tabela 1. Prvih pet sektora po veličini tržišne kapitalizacije u trgovanju | ||
Naziv sektora |
Tržišna kapitalizacija |
Broj preduzeća |
Finansijsko posredovanje |
388.301.579.117 |
44 |
Proizvodnja prehrambenih |
331.343.546.654 |
162 |
Građevinarstvo |
87.787.301.866 |
158 |
Trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo |
84.423.030.882 |
228 |
Aktivnosti u vezi sa |
49.180.557.091 |
100 |
Građevinci na Berzi
Sektor Građevinarstva treći je po veličini tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi, posle sektora Finansijskog posredovanja i Proizvodnje prehrambenih proizvoda, pića i duvana, koji dominiraju tržištem kapitala. Na Beogradskoj berzi se trguje akcijama 158 preduzeća iz sektora Građevinarstva, a s obzirom na činjenicu da je deo ovih preduzeća pored običnih, emitovao i prioritetne akcije ili obične akcije sa umanjenim ili uvećanim pravom glasa, ukupan broj hartija iz ovog sektora na tržištu Berze iznosi preko 200. Posmatrano po prosečnoj veličini kapitalizacije preduzeća, sektor Građevinarstva se, sa prosekom od 555,6 miliona dinara, nalazi na sedmom mestu na tržištu Berze, iza nekoliko proizvodnih sektora, sektora Finansijskog posredovanja i Saobraćaja.
Tabela 2: Deset najtrgovanijih akcija iz sektora Građevinarstva | ||
Preduzeće |
SIMBOL |
Obim prometa u |
Telefonija a.d. Beograd |
TLFN |
1.552.767.828 |
Energomontaža a.d. Beograd |
EGMN |
952.375.347 |
Sremput a.d. Ruma |
SPRU |
708.476.270 |
Putevi a.d. Užice |
PUUE |
489.924.174 |
Projektomontaža a.d. Beograd |
PRJM |
473.700.481 |
Montinvest a.d. Beograd |
MOIN |
344.835.141 |
Planum GP a.d. Beograd |
PLNM |
338.547.777 |
Telefonkabl a.d. Beograd |
TLKB |
274.554.765 |
Budućnost Novi Sad a.d. Novi Sad |
BDNS |
271.905.242 |
Antikor a.d. Beograd |
ANTK |
262.777.849 |
Ipak, iako se na tržištu Berze nalazi preko 200 hartija preduzeća iz sektora Građevinarstva, u toku januara je trgovanje ostvareno za njih samo 48, dok je tokom cele 2007. godine trgovanje ostvareno za 140 hartija. U većini slučajeva kada dolazi do izostanka trgovanja istovremeno izostaju i ponuda i tražnja za ovim hartijama. Ukupno ostvareni promet akcijama iz sektora Građevinarstva u januaru 2008. godine iznosio je 456,7 miliona dinara, odnosno oko 6,5% ukupnog januarskog prometa akcijama, a slična je situacija bila i u 2007. godini, kada je ovim hartijama ostvaren promet od oko 7,8 milijardi dinara, odnosno 5,3% ukupnog godišnjeg prometa akcijama.
Metodi berzanskog poslovanja Metod kontinuiranog trgovanja rezervisan je za likvidnije hartije od vrednosti, za kojima stalno postoji izrađena ponuda i tražnja, koje se kontinuirano uparuju i tržišna cena se menja više puta u toku dana. Metod preovlađujuće cene rezervisan je za manje likvidne hartije od vrednosti. Po njemu se ponuda i tražnja uparuju jednom dnevno, na kraju trgovanja, i određuje se jedinstvena tržišna cena za taj dan. |
Činjenica da sektor koji obuhvata preko 10% ukupne veličine kapitalizacije Berze realizuje tek oko 6% ostvarenog prometa govori o realtivno niskoj likvidnosti ovih hartija od vrednosti. Sa druge strane, likvidnost od 0,52% (koliko ostvaruje sektor Građevinarstva), ovaj sektor ipak postavlja na 6. mesto po redu i takođe je vrlo bliska likvidnosti celog tržišta koja za januar ove godine iznosi 0,57%.
Kada se situacija malo izoštri, i približi se nivou pojedinačnih preduzeća, videćemo da se pojedina preduzeća iz sektora visoko kotiraju na tržištu Beogradske berze. Od ukupno 50 preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, šest dolazi upravo iz sektora Građevinarstva. Polovinu ukupnog prometa akcijama iz sektora Građevinarstva u januaru 2008. godine ostvarile su akcije 3 preduzeća, koja se nalaze u metodu kontinui-ranog trgovanja: „Napred GP“ i „Telefonija“ iz Beograda i „Putevi“ iz Užica. Prvih 10 najtrgovanijih akcija iz sektora građevinarstva (od toga 5 sa metoda kontinuiranog trgovanja) obuhvata približno 94% ukupnog prometa ovog sektora.
Tabela 3: Deset najtrgovanijih akcija iz sektora Građevinarstva | ||
Preduzeće |
SIMBOL |
Obim prometa |
Napred GP a.d. Novi Beograd |
NPRD |
110.606.042 |
Telefonija a.d. Beograd |
TLFN |
90.809.084 |
Putevi a.d. Užice |
PUUE |
54.691.163 |
Montinvest a.d. Beograd |
MOIN |
50.702.300 |
Planum GP a.d. Beograd |
PLNM |
44.294.058 |
Jedinstvo Sevojno a.d. Sevojno |
JESV |
34.374.000 |
Energomontaža a.d. Beograd |
EGMN |
25.338.087 |
Projektomontaža a.d. Beograd |
PRJM |
8.074.932 |
Sremput a.d. Ruma |
SPRU |
5.032.600 |
Energoprojekt Visokogradnja a.d. Bgd |
EPVI |
4.372.357 |
Slična je situacija bila i u 2007. godini, kada su najtrgovanije bile akcije „Telefonije“ iz Beograda, koje su, zajedno sa još tri preduzeća po veličini obima prometa („Energomontaža“ a.d. Beograd, „Sremput“ a.d. Ruma i „Putevi“ a.d. Užice), ostvarile približno 50% ukupnog prometa akcijama sektora Građevinarstva. Iako nijedna od akcija preduzeća iz ovog sektora još uvek nisu listirane na Listingu A, sigurno je da neka od preduzeća ispunjavaju uslove za listing i da je samo pitanje dana kada će se i ona pridružiti najkvalitetnijim hartijama srpskog tržišta kapitala.
Tržišna kapitalizacija Tržišna kapitalizacija u stvari pokazuje veličinu tržišta. Dobija se množenjem ukupnog broja akcija slobodnih za trgovanje i poslednje tržišne cene akcija za pojedinačno preduzeće, dok ukupna kapitaliazacija nekog sektora, segmenta tržišta ili celog tržišta, predstavlja zbir kapitalizacija svih preduzeća koja u njega ulaze. Veća kapitalizacija znači i veće tržište, potencijalno veći obim trgovanja, a sama likvidnost tržišta računa se kao odnos ostvarenog prometa i veličine kapitalizacije – na taj način pokazujući koliko je tržište zaista likvidno, odnosno koliko je dinara tržišne kapitalizacije potrebno da bi se ostvario jedan dinar prometa na Berzi. |
Kada je reč o kretanju cena pojedinačnih hartija, čini se da većina preduzeća iz sektora Građevinarstva ima sličan trend kao i celokupno srpsko tržište. Tako je u 2007. godini većina preduzeća iz ovog sektora zabeležila porast cene (njih 66), dok je pad cene zabeležilo 36 preduzeća, a promenu cene jednaku nuli 39 preduzeća. Porast cene u 2007. godini zabeležila su sva građevinarska preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, a njih tri: „Energomontaža“ a.d. Beograd (+306,6%), „Planum“ GP a.d. Beograd (+203,10%) i „Napred“ GP a.d. Novi Beograd (+186,77%) se čak nalaze među prvih pet preduzeća u kontinuiranom trgovanju po pozitivnoj promeni cene u prethodnoj godini. Kretanja akcijskog trgovanja sektora Građevinarstva na Berzi sa početka ove godine detaljnije su predstavljena u stupcu (desno), i na tabeli 3 (ispod).
Ipak, uprkos generalno sličnom negativnom trendu, za većinu akcija na Berzi sa početka 2008. godine, dublja analiza kretanja cena pojedinačnih preduzeća ukazuje da dobar deo preduzeća iz sektora Građevinarstva ne prati u stopu kretanje tržišta i indeksa Berze i da, dok je 2007. godinu obeležio nagli rast indeksa Berze u prvom tromesečju i manje ili više izražena negativna korekcija do kraja godine, analizirana preduzeća često pokazuju konstantan rast cena od početka 2007. godine do danas (bez drastičnijih negativnih promena) ili čak dostizanje maksimalnih vrednosti cena u periodu od septembra-oktobra 2007. godine, što nije slučaj sa ostalim preduzećima na tržištu Beogradske berze.
GRAĐEVINCI NA BERZI U 2008. Početak 2008. godine doneo je negativan trend kretanja cena za većinu akcija na tržištu Berze, pa je slična situacija i sa preduzećima iz oblasti Građevinarstva. Od ukupno 48 kojima je trgovano, samo 8 je zabeležilo rast cene, 23 pad a 17 preduzeća nije zabeležilo promenu cene u toku januara. Pri tome, od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, jedino preduzeće „Planum“ iz Beograda beleži pozitivnu promenu cene u januaru 2008. godine. A onda je došao februar... | |
Beogradska berza će 13. i 14. novembra 2008. održati 7. međunarodnu konferenciju (fotografija sa prethodne konferencije Berze UPGRADE IN BELGRADE održane 15. i 16. novembra 2007. u Sava centru) |