Građevinska industrija se suočava s ozbiljnim nedostatkom radne snage, dok se gradovi šire i infrastrukturni projekti postaju sve zahtevniji. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama biće potrebno angažovati oko pola miliona građevinskih radnika do 2025. godine, prema procenama Associated Builders and Contractors. Ovaj problem datira još od Velike recesije 2008. godine, kada je građevinski sektor izgubio 30% svoje radne snage.
Concert je dizajniran da bude prilagodljiv i multifunkcionalan (Foto: Istituto Italiano di Tecnologia/© IIT)
Kako bi odgovorile na ovaj izazov, mnoge države ulažu u obuku novih radnika, ali paralelno raste i interesovanje za automatizaciju. U poslednjoj deceniji razvijeni su građevinski roboti kao što su Hilti Jaibot koji može da buši plafone, Hadrian X za postavljanje cigli i Okibo za malterisanje i farbanje zidova.
Ovi roboti nisu stvoreni da zamene ljude, već da preuzmu teške i opasne zadatke.
Oglas
Najveći izazov do sada bio je što su ovi roboti specijalizovani za jednu funkciju. Međutim, italijanski istraživači iz Instituta za tehnologiju (IIT) napravili su Concert, prvog modularnog građevinskog robota koji može da obavlja više različitih zadataka.
Osnovna struktura sastoji se od mobilne baze i modularne robotske ruke (Foto: Istituto Italiano di Tecnologia/© IIT)
Šta je Concert i kako funkcioniše?
Concert je dizajniran da bude prilagodljiv i multifunkcionalan. Njegova osnovna struktura sastoji se od mobilne baze i modularne robotske ruke, koja može da nosi različite alate u zavisnosti od zadatka.
Concert može obavljati niz poslova:
- Bušenje zidova i plafona do visine od 3,5 metara;
- Nanošenje izolacije, što može biti opasno za ljude;
- Brušenje zidova, koje je izuzetno repetitivno;
- Pomoć pri transportu teških tereta (do 180kg).
Njegova baza je opremljena točkovima koji se mogu menjati u zavisnosti od terena, dok mu sofisticirani laserski skeneri, 3D kamere i ultrazvučni senzori omogućavaju da se samostalno kreće gradilištem, prepoznaje prepreke i sarađuje sa ljudima.
Roboti nisu stvoreni da zamene ljude, već da preuzmu teške i opasne zadatke (Foto: Istituto Italiano di Tecnologia/© IIT)
Testiranja u realnim uslovima
Razvoj ovog robota finansiran je sa 3 miliona dolara iz fondova Evropske unije. Nakon trogodišnjeg rada u laboratoriji on je testiran na gradilištu bolnice u Krakovu, u saradnji sa jednom od najvećih građevinskih kompanija u Poljskoj, Budimex.
Testiranja su trajala po 10 dana u zimskim i letnjim uslovima, a pokazala su da robot može precizno da izvršava zadatke, uključujući autonomno prelaženje puta od parkinga do radne zone i bušenje sa tačnošću od 1mm.
Međutim, tim se suočio s izazovima: problemi u ekstremnim temperaturama uslovili su dodatne modifikacije, a korisnički interfejs je morao biti pojednostavljen kako bi radnici mogli da ga koriste bez tehničke obuke.
Roboti kao saradnici, a ne zamena za ljude
Iako postoji strah da će roboti ugroziti ljudska radna mesta, vodeći istraživač Nikolaos Tsagarakis smatra da će oni pomoći radnicima i neće ih zameniti. On poredi ovu tehnologiju sa parnim mašinama, električnom energijom i veštačkom inteligencijom – svaka je dovela do ukidanja nekih poslova, ali i stvaranja novih.
Dodatno, automatizacija može privući nove generacije radnika u građevinarstvo, čineći ga manje napornim i rizičnim. Budućnost građevinske industrije ne svodi se na izbor između ljudi i robota, već na njihovu saradnju.
S obzirom na to da je EU finansiranje završeno, istraživački tim sada traži investitore kako bi Concert postao komercijalno dostupan u naredne dve do tri godine. Ako uspeju, ovaj robot bi mogao postati ključni saveznik građevinskih kompanija širom sveta.
