Cement koji ima sposobnost da apsorbuje više ugljen-dioksida nego što ga proizvodi tokom svoje proizvodnje mogao bi uskoro postati stvarnost zahvaljujući upotrebi minerala poznatog kao olivin. U okviru nedavno patentiranog procesa, kompanija Seratech iz Velike Britanije razvila je metod koji ovaj mineral pretvara u ključni sastojak za proizvodnju ekološki prihvatljivog cementa.
.jpg)
Uzorak cementa (Foto: Helene Sandberg/Seratech)
Olivin, koji je obilno prisutan u Zemljinoj kori i dostupan na svakom kontinentu, predstavlja ključnu komponentu u ovom procesu. Sam Draper, jedan od istraživača u Seratechu, ističe da je olivin jedan od retkih minerala koji je dostupan u gigatonama, što ga čini idealnim za upotrebu.
Veliki problem u industriji cementa predstavlja emisija ugljen-dioksida, pri čemu ovaj materijal doprinosi sa oko 8 procenata globalnih emisija CO2. Uobičajeni proces proizvodnje cementa uključuje zagrevanje krečnjaka do visokih temperatura kako bi se proizveo klinker, što uz sagorevanje fosilnih goriva dovodi do velikih emisija.
Oglas
Novi pristup koji koristi olivin umanjuje potrebu za klinkerom zamenjujući ga silicijumom dobijenim iz olivina, čime se povećava snaga i trajnost cementa. Osim toga, iz olivina se može izdvojiti i magnezijum sulfat, koji reaguje sa ugljen-dioksidom formirajući minerale koji trajno skladište ovaj gas.
Proces je baziran na rastvaranju olivina u sumpornoj kiselini, izdvajanju silicijuma i magnezijum sulfata, a potom i reakciji magnezijumove kaše sa ugljen-dioksidom da bi se formirao mineral neskvehonit. Za masovnu proizvodnju, predviđa se upotreba ugljen-dioksida izolovanog iz industrijskih izvora ili direktno iz atmosfere, što čitav proces čini ugljenično negativnim.
Ako bi se 35 procenata uobičajenog cementa u betonskoj smeši zamenilo silicijumom iz ovog procesa dobijeni cement bi bio ugljenično neutralan, dok bi zamena od 40 procenata ili više dovela do proizvodnje ugljenično negativnog cementa. Draper naglašava da trenutni građevinski standardi dozvoljavaju upotrebu ovakvog materijala do 55 procenata u cementu, mada još uvek nije proizvedena dovoljna količina za opširnije testiranje.
Iako se proces oslanja na dobro poznate hemijske reakcije, Rafael Santos sa Univerziteta Guelph u Kanadi smatra da kombinacija ovih reakcija predstavlja inovativan i razuman pristup. Ipak, on skreće pažnju da bi recikliranje nekih hemikalija korišćenih u procesu moglo predstavljati izazov.
Istraživanje je obajvljeno u časopisu Royal Society.
