Nezamislivo je sve to... mada kada bolje razmislim, sasvim je realno. Ne bi me čudilo da se i kod nas ista praksa primenjuje.

da li vi i ja zivimo u istoj zemlji?

Interesantno, hvala za prevod.

zasto se ne oglase strucne sluzbe drzave srbije i ne daju ocenu,ili mozda i ne postoje.
bilo bi lepo da se i uslovi tendera garantuju iz neke domace banke,ali izgleda da ie to nemoguce.

Odlican tekst...Naime, svi su odlicni! Bravo...

Tako se vodi jedan grad, bravo!

Mrkonjić je delimično u pravu. Most je preko potreban Beogradu, kao i još dva na Savi i dva preko Dunava. Kao i metro, uostalom. Međutim, problem je što su se gradski oci opredelili za izuzetno skupu konstrukciju, uz to na nezgodnom mestu. Za te pare moglo je da se izgradi još tri mosta. Problemi će tek nastati kad počne pomor ptica, a pilon opasno ugrožava avio saobraćaj. Sve je ovo, kao i ostalo u zemlji Srbiji, čisto silovanje, arogancija i apolutizam. A i Mrkonjić je deo toga odavno..

Poštovani,
u tekstu imate više grešaka. Najpre, pretpostavljam da se radi o "solarnoj elektrani" instalisane snage 4,8 kWp, što je maksimalna - pik (peak) snaga, a nikako 4,8 kW/h. To je potpuno pogrešan podatak, rekao bih, pogrešno izražena jedinica instalisane snage. Na priloženoj fotografiji se mogu videti paneli otprilike, iz mog iskustva, ove snage. Kada bi stvarno ComTrade izgradio elektranu od 1MW/h, bio bi među najvećim proizvođačima električne energije iz fotonaponskih panela u Evropi. Verovatno se radi o solarnoj elektrani buduće instalisane snage od 1 MWp. Takođe, ne radi se o subvencijama iz EU za proizvođače električne energije od 23 c€/kWh, već se radi o iznosu naknade koju dobija proizvođač električne energije iz fotonaponskih ploča u Republici Srbiji. Cene u EU su znatno više.

Sa poštovanjem,
Saša Galik

Usluge su preskupe, uslovljavaju se investitori iz inostranstva da rade samo sa Zelenilom, ne obracaju paznju na okolinu i umeju da urade samo travnjake, ostalo je ispod proseka normalnog kvaliteta...sve u svemu nefunkcionalna monopolisticka tvorevina napravljena za bogacenje "ekipe" ili grupacije ljudi sa rukama u necistim poslovima. U ovoj zemlji ima boljih i kvalitetnijih i , svakako , postenijih snaga, koje , sa vise maste i kvaliteta, mogu uraditi iste poslove...kako bi nam zivot samo bio lepsi i sadrzajniji, makar bi imali lepe prizore pred ocima, sto je put ka lepsem , uredjenijem i cistijem drustvu.

Kako nesto moze da vredi svaki evro ako se ne zna koliko evra stvarno kostaju radovi, to je od uvazenog projektanta zaista samo politicki

svaka cast za ovoj veliki poduhvat a mislim da ce koliko toliko olaksati ljudima putovanje slozicemo se svi naravno ko god vozi i putuje kroz grad zna kakva je guzva nemam reci hvala svima. i treba da bude jos vakvih radova.SVIMA KOJI SU UCESTOVALI U PREGOVORU OKO MOSTA VELIKO HVALA..POZDRAV LUKA

Gde je Beograd na ovoj listi?

Poštovani Miroslave,

Beograd, pretpostavljamo da Vas to neće iznenaditi, nije bio uključen u ovo istraživanje.
Verovatno bi EIU bio potreban poseban program za analiziranje naših cena.

Redakcija portala Gradjevinarstvo.rs

Horgos - Beograd = 196km
Prosecna brzina v=196/(1h20min)=147km/h sa naplatnim rampama i stajanjem
Dozvoljena brzina na auto putevima Srbije 120km/h

kamenoresci u SAD u ponudi daju i graviranje QR koda na nadgrobnim pločama (link - http://thenextweb.com/socialmedia/2011/08/05/qr-codes-on-headstones-in-graveyards-is-it-brilliant-or-creepy/) o QR kodovima više ima i na Wiki na srpskom jeziku: „Qr-kod“ je matrični kod (ili dvodimenzionalni Bar kod) kreiran 1994. (link - http://sr.wikipedia.org/wiki/QR_Kod)

Moje postovanje, ali je li vi znate koliko kilometara ima ukupno Republika Srpska, a pogotovo Crna Gora?

Zahvaljujem se na iscrpnim informacijama.Posle ovakvih dokaza za i protiv ispada da je moja lepsa polovina opet u pravu,tako da cu sto pre da napravim zalihe klasicnih sijalica.Jos jednom se zahvaljujem.Pozdrav Fahrudin-Novi pazar.

Postavite barem render Fudžimotovog projekta, da može da se uporedi.

Poznato je da su makedonski i albanski cementi uvek bili povoljniji između 15-25% od Popovca, Kosjerića i Beočina, u poslednjih nekoliko godina koliko su prisutni na našem tržištu. Kada se još zna i da njihov kvalitet ne zadovoljava i čak ugrožava, zar ne bi bilo korektno od nadležnih instucija za kontrolu kvaliteta i uvoza bar da propišu standarde koje uvozni materijali moraju zadovoljiti? Time će se i zaštititi proizvod "dobar iz Srbije", a takvih je proizvoda sve manje. Pa bar ono za šta se pouzdano zna da je dobro, treba sačuvati i jačati.

Postovana Gospodo citaoci,moj prijatelj Branko R. Babic iz Kraljeva koji zivi u UK Oksford,patentirao je "opeku" od slame i cementa cija nosivist na pritisak iznosi 7 kNj po mm2 i poseduje
(landa 0.11 W / °K m ) a pri gradnji se ne koriste malteri i ako joj se doda stabilna boja, fasada dobija konacan izgled;
Struktura "opeke" je slame oko 90 % a cementa 10 % TAKO DA SE NJENIM KORISCENJEM OSTVARUJE MANJA MASA ZGRADE I VECE SIGUGRNOST, DA SE PRI ZEMLOTRESIMA OBEZBEDI VRLO POVOLJNA SIGURNOST zgradi DA DO RUSENJA NE DODJE§§ Uskoro ce se preduzeti sve formalnosti za proizvodnju i prodaju u Srbiji i sire!

Nerazumljivo mi je iz prilozenog teksta da li te dve vrste crepa ugrozavaju zivotnu sredinu prilikom iskopavanja sirovine ili je na zivotnu sredinu stetan gotov crep.Ili pak, s obzirom na dobijenje eko znaka ovi proizvodi ne ugrozavaju zivotnu sredinu???