Pozdrav.
Imam par pitanja koja su vezana za Vrste stena odnosno kamen koji moze da se nadje na nasem podrucju.
Hobi koji me ispunjuje jeste akvaristika. Sama akvaristika podrazumeva i odredjene podloge koje su potrebne za razvoj bilja i ostalih mikroorganizama koji su neophodni za zdrav jedan sistem unutar stakla. Takodje i hardscape je vezan za odredjeno kamenje koje nalazimo na sve strane oko nas. Upravo taj kamen prestavlja veliki problem za vecinu akvarista koji bi upotrebili odredjeni komad stene kao ukras u akvarijumu. Problem je iskazan u vidu neznanja hemiske strukture kamena, kao i sam naziv kamena.
Sobzirom da ste u temi " Kamen u gradjevinstvu" priblizili odredjene podela, kao i svojstva stena, interesuje me da li bi neko strucno lice moglo da odgovori na par pitanja koja ce biti vezana za odredjene vrste kamena i sve to uz odgovarajuce slike ( koje bi inace postavio ukoliko se javi kompetetna licnost ).
Hvala na vremenu i nadam se vasem odgovoru. Prijatno

Zvuk se moze prenositi kroz otvore za instalacije, dobro se prenosi kroz betonske zidove, itd. ukoliko cujete komsije ispod vas najbolje bi bilo da oni stave spusteni plafon od gips/kartonskih ploca.. a i vi svoj stan mozete obloziti gips/kartonskim plocama sa ispunom od staklene vune npr.
Mala je verovatnoca da bi izolacija poda bila presudna.. Najbolje da se obratite firmama koje se time bave (mozete ih naci na ovom sajtu)

Atop A Landfill, U.S. Marine Corps Installs 1.4 Megawatt Solar System - link - http://techcrunch.com/2011/03/14/u-s-marines-solar-pendleton/

Postovani, novo naselje na Vozdovcu u kojem sam se uselila prosle godine je izgradjeno od blokova opeke Porotherm, ali zvucna izolacija je jako losa. Ne samo da cujemo komsije ispod nas kada razgovaraju vec ih i razumemo(!), toliko je losa zvucna izolacija. Moramo nesto da ucinimo po tom pitanju pa makar i po cenu unistenja divnog parketa (~50m2, bez kupatila i kuhinje) i ugradnje neke dodatne zvucne izolacije. Molim Vas da me posavetujete.
Unapred zahvalna, Maja Jovanovic

A zašto niko neće da saopšti zašto je Grad Beograd prekinuo 2000 godine gradnju toplovoda od Obrenovca do Beograda. Da podsetim, toplovod je urađen u dužini od nekoliko km, napravljen je metalni most za toplovod i prevoz robe preko reke Save (sada su radovi u toku na polaganju podloge za saobraćaj i pristupne puteve), uknjiženo je zamljište na trasi, iskrčeno oko 40ha šume i urađen put pored trase toplovoda, generator u TENT-u bio pripremjen da proizvodi el.energiju i toplu vodu pumpama šalje do toplane N.Beograd.... A neko je izvadio cevi prešnika 1000mm (jedan metar) na potesu od toplane pa savskim kejom i zatrpao betonski rov za cevi. Imajuđi u vidu cenu energenata u prošloj deceniji taj "kako rekoše promaseni projekat" bi se do sada isplatio bar dva puta. Ovako TENT i dalje greje reku Savu za 3 stepana Celzijusa u dužini od jednog kilometra.
Gde ima tu se rasipa

Hahaha... Rade fabriku za preciscavanje voda, a Ljubovija nema uradjenu kanalizacionu mrezu... Odvodi za kisnicu su svi zapuseni vec godinama... Ulice se peru jednom godisnje i to samo dve (Karadjordjeva i Vojvode Misica), rizla koja je bacena za vreme sneznih padavina se nikad ne kupi, vec se sama raznosi... Koga ovi Opstinari vise lazu. Samo ko nezna pravo stanje u Ljuboviji poverovace u ova pisanija...
LJUDI, SVE DOBRO STO PISE U NOVINAMA O LJUBOVIJI, A TICE SE NEKIH IZGRANJI... NEMOJTE DA VERUJETE... SEM DA DOBIJAMO DEPONIJU OD OPSTINA NA ULAZU U LJUBOVIJU, MESTO TOPLOICE(STOCNA PIJACA), JEDINO JE TO TACNO!!!

Novom Sadu nedostaju zelene urbane površine, drveće klupe, fontane... a što se šetanja kerova tiče, toga je toliko, da smo mi građani proterani sa ulice od šetača kerova, koji ih svugde šetaju sem tamo gde bi trebalo.
Što se hrama tiče, zar ih nije i previše zapčetih a ne završenih po celom gradu, nego počinjati nov na tako malom prostoru za takvu namenu...

Nisam znao da i Pirot pati od Gazele :)

Divna informacija.
Steta sto Simensova fabrika u Subotici nije daleko preko bare jer tada bi se verovatno isplatilo razgovarati i u Subotici.
Mozda je i to deo programa reindustrijalizacije Srbije.

Nemojte ljudi iza boga, dosta nam je onog POMPEZNOG MOSTA na Adi, nemamo mi para za to...
IMT nas mnogo kosta, potpisuju drugi a mi placamo iako smo u debelom minusu

Puno nesto objekata na tako malom prostoru, mislim da tu fali prostor za trcanje kerova. To je ono sto fali na tom prostoru, a ne poslovno stambeni, verski ... prostor. Ma pogledajte samo ono sto se gradi na uglu Futoske i Bulevara Evrope to ce biti jedna lepa zgrada usadjena u prostor pogresno.

Šta će Hram na tom trgu? Pored nekoliko nezavršenih i ne posećenih hramova treba li još jedan u neovizantijskom stilu? Neka ga grade vernici, a ne da ga finansiraju oni koji ne veruju.
Prostor je lep, treba ga adekvatno koristiti.

Postovani,

prvu nagradu na konkursu o kojem pisete dobili su:
Pr+off (philippe rizzoti, vermet tanguy, manal rachidi, samuel nageotte)
druga nagrada pripala je autorskom timu coffice - Italy (francesco colarossi, giovanna saracino, luisa saracino)
dok je trecenagradjeni rad pod autorskom sifrom j-a - colombia (daniel azuero, tomas jaramillo, andres gutierrez, juan jaramillo).

Na vasem sajtu objavili ste fotografije drugonagradjenog rada kao i opis tog konkursnog resenja, a ne prvonagradjenog.

Nadam se da ce te sugestiju prihvatiti i bez obzira na link koji ste dali, a na kom se mogu videti svi pristigli i nagradjeni radovi, da ce te objaviti ispravku.


Odgovor portala gradjevinarstvo.rs:
Poštovana, hvala vam na komentaru, kao i na spisku nagrađenih učesnika konkursa. Naša namera nije bila da prikažemo sve radove koje su pristigli na konkursu, već smo izabrali jedan od radova koji nas je zaintrigirao. Kao što ste i sami rekli, dat je link na kraju teksta ka svim konkursnim rešenjima, tako da je ostavljena mogućnost da se istražuje dalje.

Poštovani,
Vrlo sam radostan kad pročitam da se negde nešto novo gradi.
Da i ova zemlja ima moderne sportske i poslovne objekte.

Jos samo kada bi ti objekti bili građeni po principu zelene gradnje,
sa solarnim kolektorima koj bi zagrevali prostorije i sanitarnu vodu, možete da zamislite kolika bi ušteda bila za toplotnu energiju i koliko manje zagađenja.

VELIKO HVALA za pojavljivanje imena Dusana Sinadinovica! Zasluzio je to jer je ideja teslinog tornja NJEGOVA! Ceo zivot je posvetio ideji. Vec 20 godina propagira ideju, pise dopise i kuca na sva vrata.
Molim vas da pogledate isecke iz novina na http://www.facebook.com/photo.php?fbid=161746503875722&set=a.161746337209072.44437.138788079504898&theater.
na You Toube je dovoljno upisati - Dusan Sinadinovic i videcete njegove filmove o izgradnji tornja. Molim vas da pogledate i Facebook stranicu
http://www.facebook.com/pages/Akcija-Izgradimo-Teslin-Toranj-u-Srbiji/138788079504898
Srdacno vas pozdravljam.

Da,odlična ideja...uz jednu ispravku-dopunu Vašeg teksta: ova ideja potekla je od Dušana Sinadinovića iz Leskovca,koji se već 25 g. zalaže za tu ideju i na čijoj realizaciji radi sve ove godine zajedno sa svojom grupom saradnika.Uz obilje snimljenih video materijala,intervjua na stranicama mnogih listova,radio i TV stanica,pridodata je i grupa: Akcija-Izgradimo Teslin toranj u Srbiji koja tu ideju propagira na društvenoj mreži Facebook na srpskom,engleskom i nemačkom jeziku kao i na Web stranici : http://dusansinadinovic.com/ gde se zainteresovani mogu upoznati sa dugogodišnjim, upornim nastojanjem D. Sinadinovića da ovu ideju pretoči u stvarnost. O samoj FB grupi može se pogledati ovde: http://www.facebook.com/photo.php?fbid=1837084212505&set=a.1837084172504.109470.1402474007&theater#!/pages/Akcija-Izgradimo-Teslin-Toranj-u-Srbiji/138788079504898 .

Nisam 100% siguran, ali ovo isto je rekao i prosle godine na istu temu... ili mi se samo cini!

Odlična ideja,konačno pravi predlog,samo još da se usvoji..nađe sponzor,....bojim se da nam komšije ne ukradu ideju,pa našeg velikana pretvore u HRVATA, A POTOM TO ISTO ONI NAPRAVE U SRED ZAGREBA.

Pročitao sam Vaš tekst koji se odnosi na problematiku i razjašnjavanje fenomena reparacije pohabanih pokretnih delova i opreme građevinske mehanizacije. Lično mislim, na osnovu literaturnih istraživanja i empirijske prakse, da su osnove ovoga procesa više nego dovoljno izučene, te je s toga njegova primena našla svoje zasluženo mesto i u našim proizvodnim pogonima. Ali me interesuje kako stoje stvari po pitanju boriranja, kao termodifuzionog postupka toplotne obrade i površinske zaštite čelika u našoj zemlji? Da li postoje preduzeća koja implementiraju ovaj postupak u praksi, koji pravilnom izvedbom osigurava od 3 do 4 puta duži vek trajanja radnih delova izloženih ekstremno visokoj abraziji, eroziji i kavitaciji? Može li mi neko reći nešto više o ovome? Unapred hvala!

dobar dan ja bih nekako ako moze da se ucestvuje u tenderu za izgradnju ovoga objekta .