Grčki „QS investment”, vlasnik „Jugoslavije” koji planira da uz hotel podigne dve kule od po 137 metara, Miroslav Mišković sa idejom da Delta toranj od 144 metra „usadi” između „Ušća” i „Sava centra”, Milan Beko sa željom da u luci Beograd sazida oblakoder od 250 metara – svi oni mogu da odahnu, jer za njihove apetite da se vinu u nebesa nema prepreka. Studiju visokih objekata, koja je ograničavala naume investitora da zidaju palate do 50, 100 ili 150 metara, nedavno je ukinulo tadašnje privremeno veće prestonice. Tako je raščišćen put za dizanje kule od vrtoglavih 210 metara na desnoj obali Save, centralnog zdanja „Beograda na vodi”.
Studija nikada nije imala snagu zakona, ali sličnim urbanističkim propisima svetski gradovi poput Barselone, Atine i Pariza štite svoje stare delove da ih ne zaklone građevinski džinovi. Mada je bila više preporuka nego naredba, studiju gradski urbanisti nisu mogli ignorisati kada su odlučivali o tome da li će odobriti megalomanske projekte investitora.
Da li će brisanje ovog dokumenta imati posledice i na koji način će se štititi važne gradske vizure – direktor Urbanističkog zavoda Nebojša Stefanović nije hteo da se izjasni. Kuća na čijem je čelu pre četiri godine kreirala je tu studiju uz pomoć kolega iz Beča, Barselone i Tokija. A sad nas je uputio na Sekretarijat za urbanizam, formalnog predlagača odluke da se studija poništi. Kao razlog njenog ukidanja, rukovodilac tog gradskog „ministarstva” Ljiljana Novaković navodi:
– Egzistiranje studije visokih objekata kao posebnog dokumenta može da dovede u zabludu lokalnu samoupravu, potencijalne investitore i obrađivače planskih dokumenata.
Oglas
U pisanim odgovorima dodaje:
– Elementi studije mogu da se primenjuju u procesu izrade planskih dokumenata.
Na koji način će se primenjivati elementi studije koja je prestala da važi i zašto je ukinuta ukoliko će njeni parametri i dalje biti na snazi, Novakovićeva nije objasnila.
Stefanović, koji odbija da se izjasni o odluci gradske vlasti, za „Politiku” je, kad je studija usvojena, tvrdio da ona neće odvratiti investitore, već će prvenstveno sprečiti improvizaciju i korupciju.
Suprotstavljeni stavovi vodećih ljudi dve ključne gradske institucije u oblasti planiranja i gradnje nisu novost. Iznenađenje je to što se stručna javnost, obično veoma podeljena, potpuno saglasila kada je reč o načinu na koji je studija „izbrisana”. Tom konsenzusu su se pridružili čak i oni koji su bili protiv studije kada je ona donesena.
Ono što nikada nije bilo sporno jeste zaštita priobalja i starog gradskog jezgra, od Beogradske tvrđave do Savske ulice. A baš ta zona će se naći iza kule „Beograda na vodi”, zbog koje se studija i ukida.
Vesna Cagić, predsednica Društva arhitekata Beograda i docent na Arhitektonskom fakultetu, kaže da odluka o prestanku važenja studije, bez učešća struke i javnosti zbog konkretnog projekta čiju realizaciju njeno postojanje ometa, dovodi u pitanje institut planiranja kao mehanizma regulacije prostornog razvoja.
– Prema studiji, prostor na kome je predviđen „Beograd na vodi” područje je gde je isključena izgradnja visokih objekata zbog vizura urbanog jezgra grada i Beogradske tvrđave – izričita je Cagićeva.
Čak i arhitekta Goran Vojvodić, koji možda ima najviše razloga da likuje zbog odluke privremenog veća da ukine studiju koja je „oborila” njegov projekat za izgradnju kule od 147 metara uz hotel „Jugoslaviju”, nije oduševljen potezom gradske vlasti. Studija jeste urađena ishitreno i trebalo ju je revidirati, ali ne ukinuti samo zbog kule najavljene u okviru „Beograda na vodi”, ističe Vojvodić.
– Nejasno je po kom osnovu je zaključeno da studija, kao izraz stava stručnjaka na kakav se oslanjaju evropski gradovi, nije dobra – objašnjava Vojvodić.
Investitori će se načekati
Kao i arhitektu Vesnu Cagić, i njenog kolegu Gorana Vojvodića više brine to što je usvojena odluka o izmenama i dopunama Generalnog plana Beograda 2021 (GP), istog dana kada je Studija visokih objekata ukinuta. Nacrt Generalnog urbanističkog plana sa još deset planova generalne regulacije koji treba da zamene važeći GP skoro godinu i po dana čekaju na usvajanje, zbog čega su zakočene investicije jer su planovi prvi korak na putu dobijanja dozvola.
– To znači da će sve procedure biti vraćene na početak i da ćemo izgubiti mesece da dobijemo taj dokument. Koji investitor će toliko da čeka? I ono malo arhitektonskih biroa što radi u Beogradu biće prinuđeno da stavi ključ u bravu – tvrdi Vojvodić.
