Građevinari smatraju da je mera Vlade Srbije da se grade jeftini kvadrati dobra, ali napominju da u našoj zemlji praktično nema više od pet građevinskih preduzeća koja bi mogla da učestvuju u takvim kapitalnim projektima. Ovaj sektor je gotovo pred izdisajem.
Nezavršeni koridori, dugovanja države i katastrofalno stanje u putarskim i ostalim građevinskim preduzećima ostavili su najjači utisak na premijera Aleksandra Vučića, posle skoro deset sati razgovora koje je u ponedeljak proveo sa bankarima i domaćim i stranim privrednicima. Vučić je, posle sastanka sa predstavnicima građevinske industrije, rekao da je shvatio da je taj sektor uništen i da ne liči ni na šta.
Oglas
- Za to su odgovorne sve dosadašnje vlasti, ali i dobar deo građevinskih firmi koje su pristale na neozbiljan i polumafijaški način rada – rekao je Vučić.
Poziv premijera na sastanak građevinari su shvatili kao slamku spasa. Očekivali su da će od premijera čuti kako prevazići realne probleme. Najveći je činjenica da država duguje stotine miliona evra izvođačima radova zbog čega i radnici ne dobijaju zarađene plate, a ti dugovi vuku preduzeća u ambis. Država, čak ne zna ni koliko je neimarima dužna, jer su najveće neplatiše opštine i javna preduzeća. Zato se samo pretpostavlja da se ovoj grani privrede duguje čak milijardu dinara.
Ratomir Todorović, direktor građevinskog preduzeća „Planum“, kaže da se diskusija pretvorila u kuknjavu građevinaca.
- Uglavnom su u sali bili predstavnici firmi koje su u problemima, ali to nikog ne bi trebalo da čudi, jer se zna da se na prste jedne ruke mogu prebrojati građevinska preduzeća koja normalno posluju – priča Todorović. - Ostale firme su mrtve ili polumrtve. Mere koje je premijer predložio ipak nam ulivaju nadu, naročito izgradnja stanova. Svaki pokušaj da se nešto pokrene nas ohrabruje. Najgore je ne preduzimati ništa. Građevina je privredna grana koja ima snagu da pokrene još 30 ostalih delatnosti i zato se ne sme dalje urušavati, već moramo učinite sve da je konačno postavimo na zdrave temelje.
Vasilije Mićić, vlasnik „Puteva“ iz Užica, ističe da je drastičan primer Koridor 10, gde je država ostala dužna putarima velika novčana sredstva.
- Na Koridoru 11 je država učestvovala sa svega 20 odsto sredstava, a ostalo je trebalo da iz kredita finansiraju izvođači radova – napominje direktor „Puteva“. - Imajući u vidu stanje u državi i putnoj privredi, jer su mnoge firme u blokadi računa, banke nemaju poverenja u izvođače radova. To je vrzino kolo. Kada je to sve čuo, premijer je shvatio da ispred sebe ima dobronamerne ljude sa realnim problemima i rekao je da želi da pomogne, ali se mi pitamo kako će to uraditi.
„Donirali“ državu
- Platili smo garanciju „Nibens grupe“ u iznosu od 3.700.000 evra, koji je država dala ovoj firmi kao avans, a koji je „Nibens“ potrošio pre nego što je otišao u stečaj - priča Vasilije Mićić. - Tadašnje rukovodstvo tražilo je da preuzemo vodeću ulogu, uz obećanje da će nadoknaditi sve troškove, samo da se koridor završi. Nama kasnije ništa nije plaćeno, tako da su „Putevi“ donirali državu sa više od tri milona evra!
Ušteda za budžet
- Na Koridoru 11 smo tokom cele prošle godine radili sredstvima iz Rusije. Izgradili smo 12 mostova, ukupne površine od 44.000 kvadratnih metara – kaže vlasnik „Puteva“ iz Užica. - Pošto je projekat urađen po tehnologiji iz šezdesetih godina prošlog veka, „Putevi“ su ih preprojektovali i uštedeli državi dva miliona evra.
