„Železnice Srbije“ bi do kraja ove nedelje trebalo da potpišu ugovor sa konzoricijumom srpskih firmi koji će, umesto „Alpine“, nastaviti da gradi novi železnički most preko Velike Morave na Koridoru 10, rečeno je u srpskim železnicama.
Konzorcijum čine „Goša FOM“ iz Smederevske Palanke i „Mostogradnja“ iz Beograda i očekuje se da radovi na mostu, koji je deo modernizacije pruge Gilje-Ćuprija, traju šest meseci. Domaći konzorcijum je na poziv „Železnica Srbije“ dostavio najpovoljniju ponuda za izgradnju novog mosta, a vrednost posla je oko 2,5 miliona evra.
Oglas
Nakon što je dobijena saglasnost „Evropske investicione banke“ (EIB) na izbor najpovoljnijeg ponuđača stekli su se uslovi za potpisivanje ugovora, kažu u „Železnicama“. Osim tog konzorcijuma, ponudu za izgradnju mosta dostavila je i firma „GOŠA-Montaža“ iz Velike Plane, dok je poziv upućen i italijanskoj kompaniji „Italiana Construcioni“, koja gradi novu prugu Gilje-Ćuprija-Paraćin, ali oni nisu dostavili ponudu.
Srpske železnice su uspele da u najkraćem roku prevaziđu problem koji je nastao nakon bankrotstva austrijske „Alpine“, ističu u „Železnicama Srbije“. Od EIB, iz čijeg se kredita finansira izgradnja ovog mosta, dobijena je saglasnost da se izbor novog izvođača radova uradi po skraćenoj proceduri, nakon što je „Alpina“ polovinom prošle godine proglasila stečaj.
S obzirom da je reč o projektu koji se finansira iz međunarodnog kredita, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, već se jedino odobrenje traži od kreditora. Iako je EIB najpre naložila raspisivanje novog međunarodnog javnog tendera za izbor najpovoljnije ponude za nastavak radova, uvažila je argumentaciju srpskih železnica i odobrila proceduru po skraćenom postupku.
Tako su srpske železnice sprečile velike odštetne zahteve koji bi usledili zbog kašnjenja u izgradnji mosta od italijanskog konzorcijuma „Armatori Feroviari“, zaduženog za gradnju nove dvokolosečne pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin, koja treba da pređe preko novog mosta. U „Železnicama“ kažu da bismo morali da plaćamo velike penale ako bi gradnja pruge stigla do mosta, a most još ne bude završen.
EIB je napravila svojevrstan presedan u dosadašnjoj praksi koju su primenjivali strani kreditori, upravo vrednujući stručnost i poslovnost rukovodstva „Železnica Srbije“, ističu u tom preduzeću. Domaće firme su prvi put otkako se investicioni projekti realizuju iz inostranih kredita imale šansu da konkurišu kao nosioci posla, a ne kao podizvođači.
Novi čelični most biće dvokolosečan, dug 322,5 metara i težak 2.400 tona, a gradi se u okviru radova na izgradnji nove dvokolosečne pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin duge 10,2 kilometra. Taj posao je bio poveren austrijsko-slovenačkom konzorcijumu „Alpina-Meteorit“, radovi su počeli 10. februara 2011. godine i trebalo je da budu završeni za 540 dana odnosno do 3.avgusta 2012.
Naknadno je rok produžen do 30. septembra 2013. godine, ali je do tog roka na gradilište dopremljeno svega oko 67 metara čelične mostovske konstrukcije, od ukupno 322,5 metara koliko je novi most trebalo da bude dugačak.
Na gradilište u Ćupriji dopremljeno je 1.807 tona čelične konstrukcije, od ukupno 2.460 tona kolika je težina mostovske konstrukcije za novi most, ali su u makedonskom gradu Bitolju ostali zarobljeni 662 tona teški donji i gornji glavni nosači mosta, koji su u potpunosti plaćeni. Razlog za to je finansijska blokada i stečaj izvođačevog pogona u Bitolju i „Železnice Srbije“ su pokrenule sudski spor pred makedonskim pravosudnim organim i na prvostepenom nivou odlučivanja doneta je odluka u korist srpskih železnica.
Prethodno rukovodstvo srpskih železnica je tokom 2011. i 2012. austrijsko-slovenačkom konzorcijumu „Alpina-Meteorit“ isplatilo ugovoreni iznos od 8,9 miliona evra za izgradnju mosta, a na ime naknadnih radova vrednost posla je uvećana za još 1,4 miliona evra, iako za tako nešto nije postojao nikakav aneks ugovora, ističu u „Železnicama Srbije“.
Na taj način je plaćeno čak 86 odsto ukupne sume ugovorenih i dodatnih radova, iako mosta nigde nije bilo, kažu u železnicama koje su od prethodnih izvođača naplatili bankarsku garanciju od 1,3 miliona evra.
