Jedan od najznačajnijih simbola Subotice, sinagoga, uvršten je na listu jedanaest evropskih kulturno-istorijskih lokaliteta nominovanih za program "Sedam najugroženijih", koji organizuju "Evropa nostra" i Institut "Evropske investicione banke".
Izgrađena pre više od 110 godina, po projektu mađarskih arhitekata Marcela Komora i Deže Jakaba, koji su tvorci i subotičke Gradske kuće i drugih značajnih objekata, u ovom aktu naznačena je kao jedan od najboljih predstavnika secesije u religijskoj arhitekturi.
Oglas
"Evropa nostra" upozorava da je potrebna međunarodna stručna pomoć kako bi se sačuvao ovaj arhitektonski i kulturni dragulj. Cilj programa je da podigne svest o vrednosti i ugroženosti spomenika kulture, a pomoć se ogleda kroz projekte i analize koje priprema Institut "Evropske investicione banke" i akcioni plan za svaki od sedam izabranih lokaliteta.
Kada je građena, bila je veliki, ambiciozni projekat Jevreja u izgnanstvu. Gradski oci su tada bili blagonakloni prema jevrejskoj zajednici i odlučili su da deo izgradnje finansira sam grad, što je pomoglo da se privede kraju. Vremenom je zdanje postalo jedan od najvećih simbola Subotice, urađeno kao kombinacija savremene betonske i čelične strukture sa tradicionalnim dekorativnim elementima mađarske narodne umetnosti.
U sinagogu je svojevremno moglo da stane i više od hiljadu ljudi. Međutim, kako se jevrejska zajednica vremenom smanjivala i ostajala bez autohtonih prihoda, pre više od 35 godina ona je svoj hram poklonila gradu, uz obavezu da se obnovi i sačuva kako bi je mogli koristiti svi građani.
Kao i u mnoge bisere graditeljske i kulturne baštine u našoj zemlji, više od četiri decenije se u nju ništa nije ulagalo, što je jevrejski hram dovelo u zaista loše stanje, za čiju je obnovu, prema grubim procenama, potrebno oko dva i po miliona evra.
Da se nešto hitno mora preduzeti svima je bilo jasno, kao i da to sami finansijski ne možemo realizovati, te je pre oko godinu dana osnovan prekogranični IPA program između Srbije i Mađarske "Dragulji na prekretnici stoleća – tematsko lutanje u čudesnom svetu secesije", koji treba da obezbedi oko sto hiljada evra za renoviranje jednog dela fasade. Uz to, iz Svetskog memorijskog fonda dobijeno je 70.000 dolara, isto toliko obezbeđeno je iz budžeta grada, te bi za oko tri meseca trebalo da bude gotov i drugi deo fasade.
- Ovo je samo početak mnogih aktivnosti usmerenih na to da sinagoga na kulturnom nebu Subotice zasija punim sjajem – ističe Nenad Ivanišević, menadžer projekta. - U godini smo tužnog jubileja, sedam decenija od najvećeg progona Jevreja iz Subotice i zbog toga očekujemo donaciju od mađarske vlade od oko 30.000 evra, koje treba da se utroši na unutrašnje renoviranje. Ukoliko uđemo na listu sedam najugroženijih objekata, dobili bismo sve benefite koje to mesto nosi, a to su kompletna tehničko-projektna dokumentacija i druge stvari koje nisu jeftine, s obzirom na specifičnost stepena zaštite, vitraža i drugih elemenata koji se koriste.
