Želja da pobegne iz gradske gužve, u netaknutu prirodu, na imanje koje je nasledio, uticala je da master inženjer arhitekture Nebojša Petković kao temu za svoj master rad izabere Ruralističko-arhitektonsku studiju eko-sela "Vidićevi" kod Crne Trave. Za ovaj projekat Petković je nagrađen trećom nagradom na devetom "hiCad" studentskom konkursu 2012/2013.
Nebojša Petković ističe da je projektom planirana izgradnja devet stambenih jedinica sa šest tipova objekata koji bi se uklopili u okolnu arhitekturu i netaknuti pejzaž.
- Ukupna neto površina objekata se kreće od 70 do 170 kvadrata, a pored ovih objekata za stalno stanovanje planirano je i nekoliko bungalova za smeštaj gostiju koji bi mogli učestvovati u životu eko-sela – objašnjava Petković.
Autor navodi da je planiran i javni objekat u kojem bi bili smešteni sadržaji koji bi stanovnicima eko-sela omogućili viši kvalitet života.
- To je jedan multifunkcionalni objekat u okviru koga su planirani: restoran, prodavnica, biblioteka, Internet centar, radionica/učionica, izložbeni prostor... Sve u zavisnosti od trenutnih potreba samih stanovnika. Objekat je okvirne neto površine od oko 250 kvadrata, a zeleni krov objekta bi bio korišćen kao gledalište otvorenog amfiteatra – navodi Petković.
Prema njegovim rečima, pomoćni objekti bi bili korišćeni za potrebe rada na permakulturnim baštama koje su planirane, a broj takvih objekata kao i funkcija zavisila bi od potreba stanovnika.
Zanimljiv je ekološki vid gradnje koji u potpunosti zadovoljavaju sve kriterijume za zdrav život, a troškovi gradnje i održavanja se smanjuju. Materijali koji bi bili korišćeni pri izgradnji objekata u ovom eko-selu su u najvećoj meri materijali iz prirode, iz neposredne okoline: kamen, drvo, zemlja i balirana slama, ali i beton u minimalnim neophodnim količinama. Materijali iz prirode bi uz minimalnu obradu bili privedeni svrsi, s tim u vezi oni su gotovo besplatni, navodi sagovornik našeg portala.
- Sam konstruktivni sistem objekata zamišljen je kao drvena skeletna noseća konstrukcija sa ispunom zidova od balirane slame i obradom blatnim malterima prema svim principima takve gradnje. Zeleni krovovi bi bili obavezni elementi objekata. Za fundiranje objekta korišćene bi bile stare automobilske gume, kamen, beton... – kaže Petković.
Upotreba prirodnih materijala u gradnji objekata, korišćenje principa pasivnog sistema grejanja i hlađenja objekata, zeleni krovovi, upotreba obnovljivih izvora energije, racionalnog korišćenja vode, čini prema autorovim rečima, da ovaj projekat bude još interesantniji. Velika pažnja bi bila posvećena permakulturi i njenim principima, upotrebi obnovljivih izvora energije – solarne, energije vode i energije vetra.
Nekada davno, prema rečima meštana, na datom području je postojalo naselje od oko 10 do 15 kuća, gde se mogu pronaći ostaci kamenih temelja, a trenutno tamo postoji samo jedna kuća koja se povremeno koristi za stanovanje i senik.
