Prvo postrojenje solarne toplane, instalirano u Badnjevcu, kod Kragujevca, počinje sa radom iduće grejne sezone. Reč je o jedinstvenom projektu, izumu dr Vladana Petrovića, naučnika iz Kragujevca, gde se sunčeva energija, preko ogledala, akumulira pomoću mase od prirodnih materijala, čiji je sastav zasad tajna. To postrojenje, kaže naučnik, priozvodi energiju – za budućnost.
Pomalo, bar laiku, čudno postrojenje, nekadašnji profesor na ovdašnjem Mašinskom fakultetu i šef razvoja u nemačkom koncernu "Krup", napravio je u svom dvorištu u rodnom Badnjevcu. Tvrdi da je reč o prototipu solarne toplane i projektu koji je duplo jeftiniji, a istovremeno duplo efikasniji od sličnih projekata u svetu.
Oglas
Ovaj projekat je i u PKS ocenjen kao "veliki prodor na polju energetske efikasnosti i uspešnog korišćenja obnovljivih izvora energije".
Kako pojašnjavaju, postojeći solarni sistemi zadovoljavaju trećinu potreba za ovom energijom, jer sunce u proseku sija osam sati dnevno. Kako bi kompanije koje se time bave nadomestile razliku od šesnaest časova dnevno, pored solarnih postrojenja imaju pogone, odnosno, akumulatore koji rade na gas, ili uz pomoć nekih drugih energenata. U ovom delu, projekat dr Petrovića je znatno jeftiniji i efikasniji.
- Sunčevu energiju sakuplja akumulator u čijem sastavu je prirodna masa, ali taj sastav ne mogu da otkrijem – kaže dr Petrović. - Reč je o jeftinoj masi, od prirodnih materijala.
On pojašnjava da energija dobijena solarnim putem, pomoću akumulatora koji rade, recimo, u Americi, Španiji, košta 130 evra po kilovat-času, dok bi prema njegovom projektu, to iznosilo svega 0,2 evra po kilovat-času energije.
U Badnjevcu je instalirao "tanjir", prečnika 13 metara, koji se okreće prema suncu. Tako sakupljena sunčeva energija akumulira se u povećem postrojenju i tu može da se "čuva" i koristi tokom cele godine, svih 365 dana.
On smatra da bi njegov projekat znatno poboljšao i privredni u sliku Srbije, jer bi proizvodnjom takvih koncentratora, laički rečeno tanjira, i akumulatora od prirodne mase, firme koje bi se prihvatile tog posla, mogle da imaju monopol u ceni na svetskom nivou. Moglo bi, tvrdi, da se zaposli i veliki broj radnika na proizvodnji ovakvih sistema. S druge strane, jeftina i čista energija dobijena na ovaj način imala bi primenu u domaćoj privredi.
Naime, dr Petrović je napravio i prototip mini koncentratora, prečnika dva metra. Ovaj sistem, kaže, zasad "proizvodi" toplu vodu koju čuva 24 sata, bez dodatnih izvora energije. Isto postrojenje može da proizvodi paru visokog pritiska za hemijsku industriju ili neku drugu privrednu granu.
Za njegovu ideju, bar zasad, nije bilo konkretnih predloga iz Srbije, iako je, kako kaže, spreman da je ustupi domaćoj industriji uz minimalnu naknadu. Znatno jasnije je interesovanje iz sveta, pre svega engleskih biznismena.
Pomogli Englezi
Projekt koji je u Badnjevcu realizovao dr Vladan Petrović, pomogli su i Englezi. Oni su, kaže on, finansirali izgradnju postrojenja po njegovoj ideji. Dodaje da će ovo postrojenje, u početku, grejati samo njegovu kuću. Tvrdi i da bi postrojenje izgrađeno u Badnjevcu moglo da greje oko 2.210 stanova.
