- Nakon okončanja javne rasprave 8. januara, izmene zakona o energetici će po hitnom postupku biti upućene na usvajanje u Skupštinu Srbije. Nove odredbe koje se odnose na obnovljive izvore energije omogućiće investitorima koji su spremni da grade velike proizvodne kapacitete, poput vetroparkova, da realizuju svoja ulaganja u Srbiju – izjavio je Ljubomir Aksentijević, specijalni savetnik za finansije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine na konferenciji "Bankarski sektor i investicije u obnovljive izvore energije".
On je istakao da su strani investitori koji žele da grade vetrenjače sa pravom nezadovoljni jer postoje ograničenja u postojećim zakonskim rešenjima.
- Kada su se svojevremeno donosile podsticajne mere i određivali rokovi za izgradnju obnovljivih izvora energije vodilo se računa o tome da ne dođe do preprodaja energetskih dozvola. Sada pak treba omogućiti svim investitorima da realizuju svoje investicije. Kada je reč o onima koji žele da u Srbiji grade vetroparkove za njih će biti posebno značajno to što će im novim zakonskim rešenjima biti omogućena fazna izgradnja proizvodnih objekata. Sve ono što predstavlja olakšice a ne mora da se reguliše kroz izmene zakona o energetici će biti obrađeno i poslato Vladi Srbije na usvajanje. Sa druge strane, sve ostale olakšice biće obuhvaćene izmenama zakona o energetici. Mi smo spremni da maksimalno izađemo u susret investitorima i da usvojimo sve one olakšice koje su prisutne u zakonskoj regulativi Evropske unije. Međutim, nismo spremi na diskriminaciju i ne želimo da prihvatimo nijedan uslov koji nije u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije – naglasio je Aksentijević.
Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom "Erste banke" je istakao da je ta banka pionir u Srbiji kada je reč o finansiranju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije a da je posle uključenja još nekih banaka lider u tom području.
- Počeli smo sa kreditiranjem poslova iz oblasti OIE odmah nakon što su u decembru 2009. godine određene prve fiding tarife. Uglavnom smo dosad finansirali projekte vezane za izgradnju malih hidroelektrana. Ono što treba naglasiti je da su poslovi iz oblasti OIE isplativi jer se proizvedena struja na vreme isporučuje i plaća međutim u Srbiji još uvek nema dovoljno dobrih projekata koje bi banke mogle da podrže. Kada se banke opredeljuju koje će projekte iz oblasti OIE podržati rukovode se ekonomskom opravdanošću i faktorom rizika – istakao je Savić.
Maja Turković, ekspert za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije je naglasila da je zelena energija skupa ali daje vredno znati koliko košta alternativa, čime se povećava značaj OIE.
- U Srbiji se u ovom trenutku podržava izgradnji malih i srednjih postrojenja OIE. Međutim, nemoguće je poverovati u to da će biti izgrađeno 1.000 malih postrojenja sa snagom od jednog megavata svaki. Zbog toga je potrebna izgradnja velikih proizvodnih objekata poput vetroparkova. Još uvek nije izgrađen nijedan, zbog velikih poteškoća sa kojima se investitori ovde susreću. Stoga izmene zakona o energetici treba da omoguće da se ti problemi otklone. Srbiji su potrebni vetroparkovi jer bi oni obezbeđivali dovoljne količine struje tokom zime kada je uvoz najveći a cene najviše. Da bi se to ostvarilo treba ukloniti prepreke poput kratkog roka u kome vetroparkovi moraju da se izgrade. Za ostvarenje velikih projekata u oblasti OIE je potrebno više vremena ali i više novca, što podrazumeva i učešće banaka kroz kredite – zaključila je Maja Turković.
Lako do partnera
Dušan Živković, pomoćnik direktora direkcije "Elektroprivrede Srbije" je istakao da ta kompanija pridaje veliku pažnju razvoju obnovljivih izvora energije i da se trudi da što veći broj kilovata dobija iz zelene energije.
- EPS je formirao posebno preduzeće koje se samostalno finansira. Oblast obnovljivih izvora energije je profitabilna i lako se mogu pronaći partneri za realizaciju projekata. Fiding tarife su dobre podsticajne mere ali samo na kratke staze. One ne mogu biti trajno rešenje kada je reč o izgradnji obnovljivih izvora i zato kao dugoročno rešenje treba raditi na stvaranju balansa između masovnosti proizvodnje sa jedne i cene električne energije sa druge strane – naglasio je Živković.