Odbornici Skupštine grada ove sedmice ponovo će odlučivati o daljoj sudbini Narodnog pozorišta, jednoj od najvećih investicija u kulturi u Srbiji. Zgrada čiji deo je srušen 2007. godine, i koja je po planu trebalo lane da bude gotova, još uvek je betonski skelet. Radovi su dve godine stajali, a i kada se radi, rokovi izmiču graditeljima. Ipak, u ovom slučaju nisu rokovi ono što je bitno, već kako obezbediti novac za pozorište čiji stari zaštićeni deo iz 1854. zahteva konzervaciju, a novoizgrađeni ulaganja, što je trebalo da košta oko 24 miliona evra.
To je bila suma za koju se ubrzo shvatilo da je nedostižna, iako su republika, pokrajina i grad morali da obezbede sredstva za izgradnju u srazmeri 45:45:10 odsto. Oktobra 2011. godine Skupština grada donela je zaključke u vezi sa izgradnjom Narodnog pozorišta, naloživši da se objekat mora smanjiti, što je podrazumevalo i rušenje jednog dela.
Oglas
Tako očigledno neprecizno formulisani, zaključci su i tada izazivali velike nedoumice jer izgleda da ni predlagači, a ni odbornici nisu primetili da se predlaže rušenje onog što još nije ni izgrađeno. Još dve godine bilo je potrebno da se odluči šta dalje, a deo vremena je potrošen i na planiranje kako ipak srušiti deo onoga što je tek izgrađeno. Od ideje se odustalo kada se shvatilo da bi to posao vratilo na početak, u smislu traženja saglasnosti i dozvola, i temeljno ugrozilo statiku objekta.
Komisija za izmenu projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta, koju je prošle godine formirao gradonačelnik, uglavnom po partijskom ključu, sada odbornicima predlaže nove zaključke, koji napokon uvažavaju činjenicu da je glavni projekat promenjen još 2010. godine i da pozorište nije visoko planiranih 28 metara, već je izgrađeno 18. Samim tim, ukupni gabarit budućeg teatra je smanjen, a od oko 14.000 kvadratnih metara korisnog prostora Komisija predlaže da se trećina, tj. oko četiri hiljade kvadrata umesto za gradnju treće pozorišne sale prenameni za komercijalni sadržaj, što je u skladu sa zaključcima grada iz 2011. godine. Komisija, ipak, insistira da i taj komercijalni prostor mora da bude u skladu sa umetničkim karakterom objekta. I, ono što je za investitore najbitnije, pozorište bi trebalo da bude završeno sa dodatnih 10 miliona evra, ili za trećinu manje novca od planiranog.
Trenutno na Narodnom pozorištu izvođač "Jumol" i podizvođač "SMB gradnja" rade na rekonstrukciji starog, zaštićenog dela teatra, zidajući ga do 12 metara visine, za šta je Fond za kapitalna ulaganja obezbedio 75 miliona dinara. Radovi su počeli 12. aprila ove godine, i treba da traju šest meseci, ali će kasniti mesec dana. U međuvremenu, 18. septembra, "Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine" obezbedio je još 85 miliona dinara za nastavak radova na ovom starom delu. Upravo u ovom starom, zaštićenom delu teatra, biće smešteni komercijalni sadržaji, i kako za sada teče finansiranje, u građevinskom smislu oni će pre biti gotovi nego umetnički deo – koncertna i velika pozorišna sala.
Za radove na teatru Pokrajina je uplatila 257,8 miliona dinara, a Republika 228 miliona. Inače, prilikom potpisivanja ugovora o zajedničkom finansiranju teatra, uslov Ministarstva kulture bio je da u objektu ne sme biti komercijalnih sadržaja, pa je prvobitno projekat tome i prilagođen. Nije jasno da li je potrebno tražiti saglasnost i Republike, tj. Ministarstva kulture za ovakvu promenu u samom objektu, pogotovo što je on i kao spomenik kulture od republičkog značaja.
Pred odbornicima će biti još jedna promena: po Zakonu o javnoj svojini, ravnopravni vlasnici zgrade teatra su grad i pokrajina, a ne kao do sada republika.
