Kao nijednog leta do sada, stanogradnja u gradovima je gotovo potpuno zamrla. Investitori ne pokreću novi investicioni ciklus, kažu, komunalije su skupe, a potražnja za stanovima je i tako mala. Oni, pak, koji bi i gradili, nisu na vreme obezbedili građevinske dozvole, tako da je, bar što se tiče visokogradnje, ovo leto prilično mirno.
Oni koji su skuckali pare za stan, žele da on bude funkcionalan, arhitektonski lepo projektovan, kvalitetan, ekološki i energetski savremen i izgrađen u lepom objektu na lepom mestu: ne da građevina gleda u prugu, fabrički dimnjak, pa makar firma trenutno i ne radila, ili, pak, u zaparloženu livadu već da ima uređenu okolinu. Kupci stanova žele da su sve prostorije svetle, da kuhinja obavezno ima prozor, da stan ima ostavu, ali i kvalitetno urađenu izolaciju i sve instalacije.
Oglas
Rastrgani između želje za lepim i kvalitetnim stanom i malo novca koliko imaju, kupci često padaju na ispitu za koji sami postavljaju kriterijume prolaznosti pa zbog besparice kupe nekvalitetan i loše projektovan stan, uz to još i s premalo kvadrata u odnosu na broj članova porodice, što povećava njihovu traumu: nezadovoljni su rešenjem, a moraju dugoročno da otplaćuju kredit. Zato u startu traže da cena kvadrata odgovara ponuđenom kvalitetu. Tvrde, stan u istoj zgradi na prvom ili petom spratu ne može jednako koštati jer kada nema struje ili ako se pokvari lift, treba ispešačiti do njega. Što se, pak, tiče orijetisanosti stana, kupci najviše žele položaj istok-zapad, što znaju i prodavci pa to i naglašavaju u svojim oglasima.
Znajući koliko se poslednjih godina brljalo prilikom gradnje i zidalo bez kontrole "na divlje“, prodavci starih stanova su u jednom trenutku izjednačili cene svojih stanova s novogradnjama. Kupci su bili prisiljeni na to da prihvate takav stav prodavaca starih stanova jer boljeg izbora nisu umali, međutim, danas, kada je uveden kakav-takav red u izgradnju i kada se kvalitet zidanja popravio zahvaljujući kontroli, cene starijih stanova moraju da se smanje, što neki vlasnici još uvek nisu shvatili. A to je i logično, ako se zna da pre useljenja u takav stan kupac mora da uloži nekoliko hiljada evra, da su i zajednički delovi zgrade nagriženi zubom vremena a i krovište, fasada i zajedničke instalacije su pod znakom pitanja.
Uknjižena garsonjera od 27 kvadrata u Novom Sadu u desetak godina staroj zgradi na Grbavici prodaje se za 28.000 evra, a nova od 23 kvadrata za 18.700. Za noviji uknjižen jednoiposoban stan od 39 kvadrata na 1. spratu u "Aleksandrovoj“ zgradi na Grbavici traži se 46.350 evra, a za stan samo kvadrat manji u Ulici Mileve Marić na 2. spratu – 29.500. Renoviran dvosoban uknjižen stan od 49 kvadrata na drugom spratu nudi se za 30.000 evra, dok se za noviji stan od 55 kvadrata na Novom naselju (prvi sprat) traži 42.500 evra, pa šta kome odgovara.
Šipak od stana
Ponuda stanova je raznovrsna i u agencijama za promet nekretnina i oglasima. Pažnju privlači dvoiposoban stan od 42 kvadrata(!?) u Novom Sadu s ugrađenom kuhinjom, za koji se traži više od 43.000 evra. Svako ko zna da crta i računa, teško će na toj kvadraturi smestiti dve sobe i sobicu, kuhinju i ostale prostorije neophodne za svakodnevni život. Sve prostorije su, očito, minijaturne, da ih je teško namestiti spram potreba porodice, a to znači – još teže je u njima boraviti.
