Voda iz rumskog vodovoda ne presušuje ni na letnjim vrućinama, ali se gotovo 50 odsto vode koja se upumpa u 500 kilometara dugu vodovodnu mrežu u rumskoj i iriškoj opštini – izgubi na putu do slavina. Dve trećine mreže u Rumi je od azbestnih cevi, prečistača za otpadne vode nema, a da bi se sve ovo saniralo potrebno je više od 20 miliona evra.
Jedina dobra vest iz "Vodovoda" je da fabrika vode na Fišerovom salašu, kada budu završena sva "mokra polja", može da snabdeva Rumu i Irig sa dovoljno zdrave pitke vode u narednih 25 godina.
Oglas
- Vode sada ima dovoljno, međutim, mi snabdevamo dve opštine – Rumu i Irig, gde ima 25.000 registrovanih potrošača, tu su i veliki problemi sa naplatom vode, a muku mučimo i sa trošnom vodovodnom mrežom, od azbestnih cevi – kaže Jovan Jerkić, direktor JP "Vodovod" u Rumi.
Rumski vodovod nema para za rekonstrukciju stare mreže, ali ni za izgradnju prečistača za otpadne vode i zbog toga je "kažnjen" da godišnje plaća 8,7 miliona dinara takse "Vojvodina vodama". Idejni projekt za kolektor-prečistač je urađen, međutim tek treba uraditi projekt, a o izgradnji nema ni govora. Do tada će meštani sela Jarak imati ogromnih problema sa kanalom Kudoš, koji neprečišćene fekalne i druge otpadne vode odvodi u Savu.
- Stari prečistač ne radi već deceniju. Za novi treba obezbediti više od dva miliona evra, a "Vodovod" taj novac nema – objašnjava Jerkić.
Direktora Jerkića trenutno muči to, što se kroz stare vodovodne cevi, koje su kao rešeto, u Rumi gubi 50 odsto pitke vode, a u iriškoj opštini više od 60 odsto. Muči ga i to što pitka voda sa Fišerovog salaša polazi sa nadmorske visine od 80 metara, pa mora pumpama da se prebacuje na visinu od 530 metara na fruškogorske padine, u iriškoj opštini, gde se nalaze pojedini ugostiteljski objekti.
- Od fabrike vode do Iriškog venca voda se 12 puta prepumpava. Potrošnja struje ogromno utiče na cenu vode, međutim, takav nam je teren i mi tu ništa ne možemo da učinimo. U poslednje dve godine uložili smo oko 70 miliona dinara u zamenu mreže i ventila, kako bismo smanjili gubitke u mreži, ali nemamo novca da to uradimo kako bi trebalo – smatra Jerkić i dodaje da zbog visoke potrošnje struje "Vodovod" ne može značajnije da prihoduje.
