Vraćanje oduzete imovine u Srbiji krenulo je u početku veoma glatko, ali je već kod vrednijih nekretnina – zapelo. Prestonički hoteli "Beograd" i "Splendid" taman što su dospeli u ruke bivših vlasnika opet su pod sporom. Ministarstvo finansija i privrede poništilo je odluke Agencije za restituciju kojima su vraćeni naslednicima, pa hoteli za sada ostaju u vlasništvu "Železnica Srbije" i Agencije za privatizaciju.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da ovakve reakcije nisu bile neočekivane.
– Naša rešenja su osporena s besmislenim obrazloženjima i neizvršivim nalozima za Agenciju kojima se traži da se ponovo utvrđuju činjenice koje je Agencija u postupku već nesporno utvrdila. Kada god imamo ovako vrednu imovinu nailazimo na otpor, od lokalnih vlasti do državnih institucija. Uveren sam da se tu radi o pojedincima koji se kriju iza autoriteta tih institucija – kaže Sekulić.
Oglas
Početkom prošlog veka, jedan od prvih doktora ekonomije kod nas Vladimir Đorđević odlučio je da nadomak železničke stanice izgradi hotel koji će poneti ime prestonice. Namena mu od tada nije menjana, ali vlasništvo jeste. Ključna činjenica za vraćanje imovine Đorđevićevim naslednicima jeste da im je hotel oduzet kao fizičkom licu, a da je nacionalizovan kao imovina preduzeća. Jer u ovom drugom slučaju, prema zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju – naslednici nemaju čemu da se nadaju.
Ministarstvo finansija je po žalbi "Železnica Srbije", poništilo odluku o vraćanju hotela "Beograd" zato što je "Agencija za restituciju svoju odluku o vraćanju bivšim vlasnicima zasnovala na nepotpunim činjenicama, čime je učinjena povreda pravila postupka i pogrešna primena materijalnog prava".
Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra "Železnica Srbije", tvrdi da je Agencija za restituciju odbila predlog ovog javnog preduzeća da se dokaz da je ovaj objekat uveden u kapital železnice izvede ekonomskim veštačenjem.
Direktor Agencije za restituciju kaže, međutim, da je taj hotel vlasništvo Republike Srbije, a da su "Železnice" samo korisnici, pri čemu je jasno da ne služi za obavljanje osnovne delatnosti ovog javnog preduzeća.
– Zakon o vraćanju oduzete imovine jasno kaže se državna svojina po zakonom utvrđenim uslovima vraća bivšim vlasnicima i tu nema ništa sporno – objašnjava Sekulić.
Agencija je, kako tvrdi, nesporno utvrdila da je zgrada hotela "Beograd" oduzeta od fizičkog lica koje je u trenutku nacionalizacije bilo vlasnik. O tome postoji i celokupna dokumentacija, pre svega iz zemljišnih knjiga iz kojih se jasno utvrđuje sled vlasnika.
– Zgrada hotela pripadala je fizičkom licu i ona nikada nije ušla u kapital preduzeća hotel "Beograd" – kaže Sekulić.
Vladimir Marković, sin naslednice ovog hotela, veruje da je pravda na njihovoj strani.
– Možemo da razumemo pobudu nekoga ko je koristio tu zgradu poslednjih 60 godina potpuno besplatno. On želi da prolongira taj postupak, ali mi smo potpuno uvereni da ćemo pobediti – smatra Marković.
Slično se dogodilo i sa hotelom "Splendid". Ovaj hotel, koji se nalazi u Ulici Dragoslava Jovanovića, pored Skupštine grada, sagradili su 1923. beogradski krojači Života Lazarević i Trifun Jovanović. Za vreme rata u njemu su boravili Nemci, a potom je nacionalizovan 1948. Pre nekoliko godina je privatizovan, ali je ubrzo ugovor o prodaji raskinut. U međuvremenu je unutrašnjost hotela uništena, a zgrada napuštena.
Ministarstvo finansija je, međutim, poništilo rešenje o vraćanju bivšim vlasnicima.
– Naložilo nam je da prekinemo postupak dok zgrada u kojoj se nekada nalazio hotel "Splendid" ne bude prodata u postupku privatizacije. To suštinski znači da zgrada ne može da se vrati u postupku restitucije i da bivšim vlasnicima preostaje obeštećenje. Ako je to zvaničan stav, velika imovina nikada neće moći da se vrati u postupku restitucije i ceo postupak se u dobrom delu obesmišljava – kaže Sekulić.
U Zakonu o vraćanju imovine postoji izuzetak – ako je preduzeće u postupku privatizacije i ako obavlja delatnost, imovina koja služi obavljanju te delatnosti ne može da se vrati pod određenim uslovima.
– U ovom slučaju jednostavno ne postoji bilo kakva delatnost bivšeg hotela "Splendid", a u to može da se uveri i svako ko prođe pored te napuštene zgrade. Ostaje nejasno zašto privatizacioni kupci više vole da kupe imovinu od države nego od fizičkih lica po tržišnim uslovima – navodi direktor Agencije za restituciju.
– Izgleda da neki još žive u 1945. i da svet posmatraju kroz prizmu prevaziđenog ideološkog sistema, iako mi kroz postupak otkrivamo sve više nepravilnosti u upravljanju državnom imovinom. U velikom broju slučajeva državna imovina služi ličnim interesima povlašćenih pojedinaca i grupa, kako na lokalnom tako i na centralnom nivou. Ne znam u čijem je interesu da te dve zgrade u centru Beograda stoje neupotrebljive, zapuštene i van svake ekonomske funkcije, pri čemu i republika i grad ostaju bez prihoda. Znam samo da to sigurno nije ni u interesu građana ni države, koja ne samo što ostaje bez prihoda nego ima i gubitke, naročito u slučaju hotela koji koriste "Železnice" – ističe Sekulić.
