Arijom iz opere "Aida" Đuzepe Verdija u izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta, u subotu, 18. maja, biće otvoren dugo istraživani i rekonstruisani rimski amfiteatar arheološkog nalazišta Viminacijum. Ovo je prva velika svečanost kojom će biti obeleženo 17 vekova od Milanskog edikta, kojim je Konstantin Veliki započeo eru slobodne hrišćanske veroispovesti.
Arheolozi, arhitekte i građevinari u Starom Kostolcu vredno su radili na obnovi jedinog očuvanog rimskog amfiteatra od Pule prema jugu i istoku Evrope. Opera "Aida" biće izvedena pred oko 2.000 ljudi, na nekadašnjem borilištu gde su se nekada sukobljavali gladijatori, a hrišćani bacani zverima.
 |
 |
Kako bi replika čuvenog borilišta bila što bolja, građevinari su zidine arene obnavljali tako što su kamen povezivali kopijom "rimskog maltera". On je dobijen tako što su istraživači u laboratoriji uspeli da, opsežnim analizama, odgonetnu šta je korišćeno umesto cementa. Potom su postavljali drvenu rešetkastu konstrukciju, vernu kopiju antičkog gledališta. Tribine za posetioce visoke su 12, a gosti u loži biće smešteni u kuli visine 15 metara.
Oglas
Izgled elipsaste arene, dugačke 55, a široke 45 metara, rekonstruisala je arhitekta Emilija Nikolić, na osnovu istraživanja arheologa Snežane Nikolić, Ivana Boganovića i Ljubomira Jeftovića. Proračune je radio inženjer Zoran Cekić, a drvene konstrukcije inženjer Krstan Laketić. Arena bi ukupno trebalo da ima 5.000 sedišta, a do subote će biti gotovo oko 1.000.
Kako su objasnili u Arheološkom parku "Viminacijum", kako bude pristizao novac, tako će se i nastavljati obnova. Deo tribina koji će biti otvoren 18. maja finansiran je uglavnom sredstvima ministarstava kulture i finansija. Viminacijum je, u rimsko doba, bio prava evropska metropola. U originalnoj areni bilo je od 7.000 do 10.000 sedišta, što je tada bio ogroman broj. Originalne tribine bile su od hrastovine, a moderne su od – ariša.
