Potencijalni investitori će uskoro biti pozvani da konkurišu za neku od dvadesetak lokacija na području Kraljeva, pogodnih za gradnju manjih hidroelektrana. Inače, biće to ponuda samo dela ovdašnjeg hidropotencijala, jer je na prostoru od oko hiljadu i po kvadratnih kilometara na stotine manjih i većih planinskih reka i potoka. Velika je to a neiskorišćena snaga vode. Stručnjaci čak procenjuju da bi budućom gradnjom malih hidroelektrana na tim vodotocima njihov kapacitet zadovoljio energetske potrebe kraljevačkog područja. Zato su ovdašnji planeri, u predlogu Prostornog plana, koji će važiti do 2025, predvideli gradnju čak 48 elektrana. To bi bio ukupan energetski potencijal od oko 135 megavata, ne računajući one najmanje elektrane, kao ni buduća 103 megavata od najavljene gradnje deset elektrana na Ibru.
Inače, poslednjih godina je veliko interesovanje, ne samo domaćih, već i inostranih investitora za ulaganje u ovoj oblasti, a javni poziv će raspisati resorno ministarstvo, koje će izdavati i početne dozvole, odnosno energetsku saglasnost.
- Ta saglasnost je u nadležnosti ministarstva, uslove gradnje propisuje ovdašnja "Elektrosrbija", a gradska služba za urbanizam odobrava početak gradnje. No, koliko nam je poznato, ministarstvo će pooštriti uslove za pomenutu energetsku saglasnost, vremenski ograničenu na dve godine. To je dobar potez, jer se dešavalo da pojedini investitori pribave početnu dokumentaciju i na taj način zauzmu određene lokacije koje zbog nedostatka novca preprodaju. Inače, ministarstvo je smanjilo i broj raznih odobrenja tako da ubuduće neće biti potrebno 27, već desetak dokumenata manje – ističe Zvonko Kovačević, načelnik gradskog odeljenja za urbanizam.
Oglas
Tu tvrdnju o zauzimanju i pojavi preprodaje lokacija i pribavljene dokumentacije potvrđuju i podaci o broju zahteva za uslove gradnje podnetih tokom poslednjih pet-šest godina kraljevačkoj "Elektrosrbiji", a znatno je manji broj realizovanih projekata.
- U pomenutom periodu ovde je 25 potencijalnih investitora zatražilo uslove za gradnju mini-hidroelektrana, a gradi se svega pet. Jedna, od 95 kilovata, na reci Studenici, koja pripada tamošnjem manastiru, priključena je na mrežu, druga na reci Jošanici od oko 350 kilovata je u probnom radu i još tri su u poodmakloj fazi izgradnje. Ostali čekaju na kredite i druge investitore – kaže Dragan Mačužić, direktor sektora za energetiku u kraljevačkoj "Eletrodistribuciji".
Glavni razlog povećanog interesovanja za investiranje u ovoj oblasti jeste moguć brzi povraćaj i zarada, jer je prema uredbi Vlade Srbije cena kilovata iz takozvanih obnovljivih izvora usklađena sa evropskom. Kilovat dobijen iz elektrana srednje veličine plaća se oko dvanaest dinara, što je više nego duplo od uobičajene cene struje. Takav podsticaj važi za takozvanu obnovljivu energiju i iz drugih izvora, pa je nedavno u selu Žiči puštena u rad manja elektrana na solarni pogon, a zahtev u kraljevačku "Elektrodistribuciju" za uslove gradnje znatno veće solarne elektrane stigao je i od žičkog manastira.
Sporazum o hidroelektranama na Ibru
Nisu tačne sve učestalije glasine o odustajanju investitora i raskidu međudržavnog ugovora o gradnji deset hidroelektrana na Ibru. Posle ratifikacije tog sporazuma u Skupštini Srbije, radi se na projektnoj dokumentaciji i, kako smo doznali, završena su i "prošla" državnu reviziju prva dva idejna projekta za buduće hidroelektrane na lokacijama Bela glava i Dobre strane. Tu će, kako je najavljeno, dogodine početi i gradnja prvih brana, a istovremeno će se raditi na projektovanju ostalih ibarskih hidroelektrana.
Kako je predviđeno sporazumom između Srbije i Italije, ovaj projekat će realizovati naša "Elektroprivreda" i italijanska kompanija "Seci energia".
