Od 2012. godine, sve novoizgrađene zgrade u Srbiji imaju energetske pasoše, dok stariji objekti još uvek nemaju ovaj sertifikat. Prema izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, usvojenim u julu prošle godine, svi objekti će morati da pribave energetski pasoš u roku od deset godina.
Zamena stolarije donosi 20% uštede električne energije (Foto: Pexels)
Oglas
Bojan Nikolić, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda, izjavio je za Euronews Srbija da profesionalni upravnici obaveštavaju stanare o ovoj zakonskoj obavezi i mogućim pravnim posledicama. Bez energetskog pasoša promet nekretnina neće biti moguć, slično kao kod nelegalnih zgrada.
Energetski pasoš je dokument koji pruža informacije o energetskoj efikasnosti zgrade, uključujući potrebnu energiju za grejanje i kvalitativne podatke o materijalima i sistemima u zgradi. Takođe sadrži preporuke za unapređenje energetske efikasnosti, objašnjava za Euronews Srbija Marija Todorović iz firme Energy Concept.
U Beogradu i prigradskim opštinama, 1.434 zgrade imaju energetske pasoše, od kojih je preko 90% izgrađeno u poslednjih deset godina. Do marta ove godine, u Centralni registar energetskih pasoša uneto je 15.000 ovih sertifikata.
Energetski razredi zgrada variraju od G do A, gde je A najefikasniji, navodi Todorović. Prema pravilnicima, svi novi objekti moraju zadovoljiti najmanje C energetski razred.
Todorović ističe da je procedura za izdavanje pasoša jednostavna i zahteva projektnu dokumentaciju. Ako ona ne postoji, inženjeri će na terenu sagledati nekretninu.Troškovi izrade energetskog pasoša za stanove kreću se od 12.000 do 15.000 dinara.
Poboljšanje energetske efikasnosti
Građani su sve više zainteresovani za unapređenje energetske efikasnosti svojih objekata, posebno u svetlu novih zakonskih izmena koje olakšavaju administrativne procedure, ali ne zahtevaju podizanje energetskog razreda zgrade. Završena je prva faza javnog poziva za unapređenje energetske efikasnosti, uz učešće građana u finansiranju, što je deo ESCO projekta Evropske banke za obnovu i razvoj i Ministarstva rudarstva i energetike.
Bojan Nikolić naglašava da prelazak na naplatu potrošnje toplotne energije po utrošku može doneti značajne uštede. Termoizolacija krova i fasade može smanjiti troškove za energiju do 30%, a dodatnih 20% uštede donosi zamena stolarije.
Prema njegovim rečima, građani za velike projekte mogu preko upravnika da se obrate bankama za kredit i na taj način obezbede sredstava za energetsku sanaciju zgrade.
Prema zakonu, stambene zajednice mogu podići kredit za projekte energetske efikasnosti uz saglasnost dve trećine članova zajednice, mada neke banke zahtevaju saglasnost 90% vlasnika stanova, dodao je Nikolić.
