U ukupnoj ponudi keramičkih pločica na našem tržištu, samo trećina je proizvedena u domaćim fabrikama što nas čini zavisnim od uvoza. Proizvodnjom pločica u Srbiji bavi se samo osam preduzeća, od kojih je jedno u stečaju, dok pločice uvozi oko 300 firmi, među kojima i neki od najvećih domaćih proizvođača, piše mesečnik "Biznis i finansije".
Samo trećina pločica na tržištu proizvedena je u domaćim fabrikama (Foto: Pixabay)
Oglas
Tržište keramičkih pločica, koje globalno raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 6,5%, u jeku pandemije 2020. godine dostiglo je vrednost od 207,7 milijardi dolara, uz procenu da će ona porasti na 281,5 milijardi dolara u 2025.
Najveći proizvođači keramičkih pločica su geografski vrlo razuđeni. Preovlađuju kompanije iz SAD, Meksika, Brazila i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je od evropskih zemlja u samom vrhu zastupljena jedino Španija, navodi mesečnik.
Zbog visokih troškova ulaganja, proizvodnja u ovoj industriji isplativa je samo ako je velikog obima. Prema proceni britanske komisije za zaštitu konkurencije, da bi se izgradila fabrika cigle potrebno je minimum 50 do 70 miliona evra, a najveća pojedinačna investicija je kupovina peći, koje su jako skupe i zahtevaju dug rok povrata investicije.
Da bi se opravdalo ulaganje u novu fabriku, neophodno je obezbediti i dugoročan izvor za nabavku gline, sa zalihama od najmanje 25 godina. Većina ovakvih nalazišta je već zauzeta, pa novi igrači na tržištu često moraju da traže glinu na udaljenijim destinacijama, što poskupljuje troškove prevoza. Stalno zaoštravanje propisa iz oblasti zaštite životne sredine, carinske i necarinske barijere takođe znatno poskupljuju proizvodnju. Ipak, u sadašnjoj energetskoj krizi, najveći rizici proizilaze iz činjenice da je proizvodnja keramičkih pločica energetski jako intenzivan proces, ističe "Biznis i finansije".
Finansijska kretanja u svetu i sve izraženiji politički sukobi značajno ugrožavaju ovu industriju i povećavaju prepreke za ulazak novih igrača na tržište. Za razliku od građevinske industrije u Srbiji, čiji višegodišnji rast nije ozbiljnije usporila ni pandemija, proizvodnja keramičkih pločica je 2020. pala za 13% i iznosila je 8,9 miliona kvadratnih metara.
Uz rast građevinarstva, domaće fabrike pločica su ostvarivale povećanje prodaje sve do širenja korona virusa, kada je njena vrednost sa 32 miliona evra u 2019. pala na 26 miliona u 2020. godini. Sličan trend je zabeležen i u izvozu. Domaći proizvođači su izvezli 2018. i 2019. godine keramičkih pločica u vrednosti od preko 24 miliona evra, da bi izvoz u 2020. pao za 15%, na 20 miliona evra. Najviše se izvozi u Bosnu i Hercegovinu (25%), Hrvatsku (17%) i Mađarsku (16%).
I pored domaće proizvodnje i izvoza na inostrana tržišta, Srbija je neto uvoznik keramičkih proizvoda. Prema podacima Uprave carina, u 2020. godini keramičke pločice uvezene su u vrednosti od preko 57 miliona evra, što je za skoro za trećinu više nego 2018. godine.
Procenjena vrednost ukupne ponude keramičkih pločica na domaćem tržištu kreće se u rasponu od sedam do osam milijardi dinara, a četiri najveća učesnika na tržištu imaju zbrini udeo od oko 40 odsto, navodi "Biznis i finansije"
Nelojalna konkurencija, žale se domaći proizvođači, uvozi keramičke pločice veoma niskog kvaliteta sa stovarišta i fabričkih otpada iz Italije i Španije, kao robu sa greškom ili restlovane serije, dok se u uvoznoj dokumentaciji to označava kao repromaterijal. Oni ne plaćaju ateste za ove pločice, a domaći proizvođači imaju značajne troškove za dobijanje potvrda o kvalitetu koje su im neophodne.
