Sve je veća količina materijala koja se dobija rušenjem, građenjem, iskopima, i velika je potreba da se sa tim materijalom stručno postupa i od tereta naprave novi proizvodi sa širokom primenom u novogradnji. Dejan Bojović, iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, govoreći za RTS ističe da taj materijal predstavlja 75 procenata ukupne količine otpada u Srbiji, tako da su to, kako je rekao, planine koje se stvaraju. Međutim, da bi zaživela nova industrija, da se od otpada dobiju novi proizvodi, mora što pre da se radi na zakonskoj regulativi.
.jpg)
Građevinski otpad (Foto: Pixabay)
Oglas
Srpska asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, postoji deset godina, a pre šest je i zvanično primljena u Evropsku asocijaciju. Poslovi su vezani za rušenje, adaptaciju, rekonstrukciju, dekontaminaciju materijala, odnosno njegovog pretvaranja iz opasnog u neopasni reciklažom i dobijanjem novih proizvoda.
"Svakog dana vidimo i na teritoriji Bograda i cele Srbije da su to ogromne količine materijala od koga nastaju divlja smetilišta, deponije. A problem je bio u jednoj zakonskoj regulativi koja još uvek stoji u Ministarstvu životne sredine. Ta vrsta otpada je ni na nebu, ni na zemlji, jer se njime prekriva komunalni otpad i ima kategoriju, do skoro da je to inertni komunalni otpad, što on svakako nije", smatra Bojović.
On naglašava da se u razvijenim zemljama reciklira do 99 posto proizvoda dobijenih od rušenja građe.
Objašnjava da je najvažnije da se razdvoji komunalni od građevinskog otpada, jer ako je u mešanom obliku on je neupotrebljiv. Neophodno je potom, obezbediti mesta za transport, koja ne bi trebalo da su daleko i na taj način reciklažom dobiti nove materijale koji se lako upotrebljavaju.
"U Srbiji nemamo nijednu firmu koja se bavi pravilnim uklanjanjem azbesta, jer nemamo nijedno mesto za njegovo trajno zbrinjavanje i nadamo se da će prvo mesto biti Beograd. Javlja nam se dosta građana koji imaju problema s azbestom, bilo da su to montažne kuće, vikend naselja, krovovi zgrada. Nećete verovati da je u bloku 44 zaista azbestni krov, beli azbest, i ima ga puno, 15 procenata ga je već u vazduhu", naglašava Bojović.
Iz tog razloga, Asocijacija organizuje i kurs za obuku i nakon njegovog završetka izdaje evropski sertifikat. Polaznici nauče pre svega šta je azbest, gde se nalazi, kako se skida, načine njegovog pakovanja i transporta.
"Umesto da nam komunalni otpad bude energent koji koristimo a da ovaj otpad bude novi materijal, mi trenutno nemamo ništa, imamo planinu jednog otpada koji moramo da konzerviramo i zaštitimo", ukazuje on.
Bojović naglašava da mora što pre da se radi na zakonskoj regulativi, počev od Zakona o izgradnji i prostornom planiranju, davanju određenih podzakonskih akata i pravilnika do novog Zakona o upravljanju otpadom.
Smatra da je Asocijacija svojim radom zaslužila taj akcioni plan i neke buduće dokumente, jer je bila deo tima koji je radio i Protokol EU o reciklaži 70 posto otpada od rušenja i građenja.
Asocijacija je davala komentare i na direktivu o azbestu u Evropskoj komisiji i dosta su aktivni u evropskoj legislativi.
"Evropska komisija sa evropskom asocijacijom organizuje nagradu, a nosioci posla su nacionalne asocijacije da bi se u zemljama koje nemaju legislativu, kao što je i Srbija, dobio novi mlad kadar za tu novu industriju, koja je inače već stara u Evropi, da aktiviramo akademsku zajednicu da počne da se bavi cirkularnom ekonomijom u građevinarstvu", naveo je Bojović.
Bojović ističe da je to polje velikih inovacija sa lakom primenom u saradnji s lokalnom samoupravom.
