Ovih dana 67 lokalnih samouprava koje su sa državom ušle u prvi krug subvencionisanja građana za poboljašnje energetske efikasnosti, objaviće konkurse za preduzeća koja proizvode i ugrađuju stolariju, izolaciju i kotlove za grejanje. Građanima će biti plaćena polovina troškova za neke od tih investicija koju budu tražili. Kada lokalne samouprave naprave spisak najpovoljnijih ponuđača, građani će odabrati jednu i javiti se na javni poziv opštine ili grada koji će biti raspisan u avgustu.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Na osnovu te prijave domaćinstvo uplaćuje novac izabranoj firmi za radove, a subvencije, što je polovina tih uložnih sredstava, biće im isplaćena, kada lokalna komisija izađe na teren i proveri urađeni posao. Građani već obilaze prodajne objekte.
Šef maloprodaje preduzeća Hram 032 u Beogradu Petar Tutić kaže da je interesovanje građana veoma veliko. On navodi da je uglavnom interesovanje za energetski efikasne otvore, odnosno stolariju. Cena više nema primat, ljudi se orijentišu na kvalitetniju stolariju i žele to i da kupe, dodao je.
Tačnu računicu je teško napraviti jer je ponuda velika, a cene šarolike, ali grube procene sa tržišta pokazuju: za prosečan stambeni objekat od 60 kvadratnih metara ugradnja kompletne stolarije košta od 1.000 do 2.000 evra u zavisnosti - da li su vrata i prozori PVC, što je jeftinija varijanta, ili skuplja od aluminijuma.
Arhitekta u CIP-u Gordana Vasiljević ukazuje da PVC prozori koji se najčešće koriste kod nas postižu jako dobre rezultate.
- Nećete pogrešiti ako kupite prozor od PVC sa adekvatnim staklom. Naročito je bitan i sam način ugradnje. I on će biti isto tako kvalitetan u zaštiti i od toplote i od hladnoće kao jedan aluminijumski prozor - naglašava Vasiljevićeva.
Za fasadnu izolaciju kuće iste kvadrature treba izdvojiti oko 1.200 evra. Kvadrat termičkog omotača košta imeđu 15 i 28 evra u zavisnost da li je stiropor ili kamena vuna. Preporučuje se da debljina izolacije bude od 10 do 12 centimetara.
- Najčešće u projektima za termoizolaciju zidova i krovova koristimo mineralnu vunu a njena debljina zavisi od spoljne temperature, klimatske zone u kojoj se nalazi objekat - objašnjava Svetlana Karanović, direktorka Zavoda za arhitekturu i urbanizam - CIP.
Kako ističe, stiropor se koristi za objekte manje spratnosti – individualne porodične kuće.
Za istu površinu stambenog prostora, ko već ima radijatore, a želi da promeni kotlove za grejanje na čistiji energent, njihova cena sa ugradnjom košta od 80.000 do 160.000 dinara.
Isti uslovi važe i za one koji žive u zgradama, s tim što im za zamenu kotlova i izolacije treba saglasnost polovine stanara. Ukoliko menjaju samo stolariju, ta saglasnost im ne treba.
