Nelegalna gradnja na arheloškom lokalitetu vinčanske kulture

02.07.2021. | M. Kralj | Novosti

Možemo li da zamislimo da neki Grk, preko noći, sazida nešto na Akropolju. Sami građani mu ne bi dozvolili ni da stavi ciglu. Ovo se pita direktorka Muzeja Grada Beograda Jelena Medaković, koja za Novosti slikovito opisuje "epidemiju" divlje gradnje na prvom arheloškom lokalitetu vinčanske kulture - Belom brdu.

Ilustracija (Foto: Pixabay.com)

Kako bi se od klizišta i otpadnih voda iz okolnih septičkih jama zaštitio arheološki biser, na kome je pre jednog veka Miloje Vasić pronašao tragove visokorazvijene, svetski značajane kulture kasnog kamenog doba, Vlada Srbije, lani je, kao trogodišnju, kapitalnu investiciju opredelila više od tri miliona evra (364.400.000 dinara). Ovaj ambiciozan projekat, koji je sa pola miliona dolara podržao i ambasadorov fond SAD, a čiji je cilj da tu jednoga dana nastane u globalnim razmerama značajni istraživački centar, kao i da se sam lokalitet upiše na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, još se suočava sa različitim izazovima.

I dok su sa jedne strane otpočele pripreme za proces eksproprijacije - na terenu su procenitelji, sudski veštaci, koji će u razgovoru sa građanima, odrediti vrednost za prvih sedam parcela, da bi ih država otkupila, čime bi se zaustavilo klizište - s druge, iz pravca Dunava, pojavili su se novi problemi, otkriva, za Novosti, Jelena Medaković, direktor Muzeja grada Beograda, u čijem sastavu je lokalitet Belo brdo.

- Odranije, uz samu obalu, postojali su objekti, čiji se broj, nažalost, tokom vanrednog stanja, uvećao - nastavlja sagovornica. - Neprimenjenog su gabarita i namene, a neki su svojim dimenzijama nadmašili i stambene zgrade.

Pozivajući se na Prostorni plan područja posebne namene arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, strateški dokument usvojen 2018. (posle javne rasprave i javnog uvida), koji reguliše širu zonu ovog lokaliteta, podeljenu na tri kategorije zaštite, direktorka Muzeja grada Beograda, ističe:

- Sve ove građevine su u prvoj, odnosno na početku druge zone zaštite. Nalazište ne treba mešati sa onim malim brojem parcela na kojima muzej trenutno radi. Nažalost, građani su najverovatnije zbog pogrešnih informacija, upravo tu smestili ove objekte, intervenišući na obaloutvrdi, u prostoru zone zaštite od poplava i voda, ali i devastirajući arheološki pojas.

Arheološko nalazište je svojina Republike Srbije, kulturno dobro najvišeg stepena, a kako bi ono moglo da se adekvatno istražuje, planira i prezentuje, moraju se poštovati mere njegove zaštite, smatra Jelena Medaković.

- Možemo li da zamislimo da neki Grk, preko noći, sazida nešto na Akropolju - pita se sagovornica - Sami građani mu ne bi dozvolili ni da stavi ciglu. Doduše, s nama jesu kontaktirali upravo građani kada su počele te aktivnosti u vreme vanrednog stanja.

Kako je Novostima rečeno u kabinetu predsednika opštine Grocka, Odeljenje za građevinsko urbanističke i komunalno stambene poslove ove beogradske opštine, na čijoj je teritoriji lokalitet, nije izdavalo odobrenja za izgradnju objekata na katastarskim parcelama koje se nalaze na priobalju reke Dunav u Vinči, koje su obuhvaćene Prostornim planom područja posebne namene arheološkog nalazišta Belo brdo.

- Takođe, u toku su postupci rešavanja zahteva za ozakonjenje objekata izgrađenih na katastarskoj parceli broj 2691/6 i 2748 KO Vinča, koje se nalaze upravo na priobalju, i koje predstavljaju arheološko nalazište ili se nalaze u njegovoj zaštićenoj zoni - piše u saopštenju prosleđenom redakciji Novosti. - Navedeni zahtevi su poslati nadležnim organizacijama i upravljačima javnog dobra, odnosno Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture - Beograd, JVP Beogradvode i JVP Srbijavode, radi davanja saglasnosti. Čeka se njihovo izjašnjenje.

Kako napominju iz opštine Grocka, predmet ozakonjenja mogu biti isključivo objekti koji su vidljivi na satelitskom snimku, to jest oni koji su izgrađeni do 28. novembra 2015. godine:

- Za sve eventualno izvedene radove na objektima nakon tog datuma, a za koje nije izdato odobrenje (koje u konkretnim slučajevima nije ni moglo biti izdato), nadležan je Sekretarijat za inspekcijske poslove grada Beograda, Odeljenje za građevinsku inspekciju - zaključuje se u saopštenju.

Letnjikovac, koji je za vreme vanrednog stanja "nikao" na muzejskoj parceli, posle rešenja republičke inspekcije, građani su sami odlučili da sklone, kao i ponton podignut "na divlje", bez uslova i saglasnosti, koji je bio u privatnom vlasništvu i naplaćivao usluge, priča direktorka Muzeja grada Beograda.

 
Share |

Komentari: 1

Šone 05.07.2021 14.57.39

Sramota!

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
DARKO 20.09.2021.
Najlakše se legalizacija rešava tako što se...
Nenad 14.09.2021.
Lepo što država pomaže, jedino treba videti...
BISERKA 13.09.2021.
Drago mi je sto se radi u unapredjenju ener...
Milena-srecica 31.08.2021.
Oduševljena sam ovom ponudom za zamenu stol...
Bata 24.08.2021.
Na koji će način da se realizuje način prel...