Organizacija WindEurope objavila je izveštaj o novim instalisanim vetroelektranama u Evropi kao i analizu razvoja evropskog tržišta, prema koje će Evropa do 2025. imati novih 105GW vetroenergije.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
- Očekujemo da će Evropa instalirati 105GW novih vetroparkova do 2025. godine, a više od 70% ovoga biće kopneni vetar (onshore) - navodi se u izveštaju u čijoj je pripremi učestvovalo i Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.
U izveštaju, međutim, napominju da ako se vlade ne pozabave problemima sa energetskim dozvolama i ne uspostave efikasne strategije za ponovno osnaživanje vetro-energije i ne primene nove mere slobodnog kretanja roba i ljudi usled pandemije, onda će Evropa instalirati manje od 80GW tokom ovog perioda.
U izveštaju se navode očekivanja da će Velika Britanija instalirati najviše energije vetra do 2025. i to 18GW, većinom u moru.
Nemačka bi trebalo da ostvari sličan rezultat, s tim što će većina vetroelektrana biti na kopnu. Navodi se i da će Francuska, Švedska i Holandija, potom, dati najveći doprinos.
- Očekujemo da će Nemačka instalirati 16GW, većinom na kopnu (13GW), Francuska 12GW, Švedska 7GW, dok će Holandija obezbediti 6GW energije - predviđanja su WindEurope-a.
Dodaje se i da bi oko 9,4GW moglo biti ukinuto u narednih pet godina.
- Očekujemo da će samo 2,4GW od ovoga biti zamenjeno iz starih elektrana. Preostalih 7GW će biti u potpunosti isključeno iz sistema - navodi se u izveštaju
U 2020. godini snaga novih postrojenja za dobijanje energije iz snage vetra u Evropi iznosila je samo 14,7GW, a zemlje EU su od toga instalirale 10,5GW. - To je 6% manje nego u 2019. – navodi se u izveštaju. Kao razlog za ovo umanjenje navodi se kašnjenje u puštanju u rad vetroelektrana usled poremećaja lanca snabdevanja povezanih sa koronavirusom i ograničenjem kretanja ljudi i robe.
Evropski vetroparkovi, navodi se, proizveli su 458TVh električne energije u 2020. i pokrili 16% potreba za električnom energijom u Evropskoj uniji plus Velika Britanija.
Inače, Evropa sada koristi 220GW snage vetra. Holandija je tokom 2020. instalirala najveće kapacitete (1.98GW) u svom priobalnom delu, a Norveška je izgradila najviše vetroelektrana na kopnu (1.5GW).
Izveštaj navodi da ni Španija (1.4GW) i Francuska (1.3GW) ne zaostaju mnogo, dok je u Nemačkoj rezultat (1.4GW) bio najniži još od 2010. godine.
- 65% snage svih vetroelektrana u Evropi se nalazi u pet zemalja: Nemačkoj (63GW), Španiji (27GW), Velikoj Britaniji (24GW), Francuskoj (18GW) i Italiji (11GW). Slede Švedska, Turska i Holandija sa 10GW, 9GW, odnosno 7GW.
Ukupna snaga svih generatora vetroelektrana u Srbiji je 398 MW.
